3.1. Objašnjenje principa procesa bio-fitbeka
Biopovratni efekat se bazira na principu povratne informacije od uobičajeno nesvesnih telesnih funkcija. Ova suštinski naučna metoda se bazira na prevoĐenju biosignala u električne impulse koji u pojačanom obliku mogu da se obraĐuju uz pomoć računara sa adekvatnim softverom. Proces je razvijen sa ciljem da čovek može da nauči da uspostavi svesnu kontrolu nad njegovim psihološkim sistemom i signalima raznih telesnih funkcija, kao što su:
Biopovratni efekat se bazira na principu povratne informacije od uobičajeno nesvesnih telesnih funkcija. Ova suštinski naučna metoda se bazira na prevoĐenju biosignala u električne impulse koji u pojačanom obliku mogu da se obraĐuju uz pomoć računara sa adekvatnim softverom. Proces je razvijen sa ciljem da čovek može da nauči da uspostavi svesnu kontrolu nad njegovim psihološkim sistemom i signalima raznih telesnih funkcija, kao što su:
- Opuštanje muskulature
- Telesna temperatura
- Srčane funkcije, disanje, krvni pritisak
- Vrednost kožne propustljivosti
Kada se aktiviraju optički ili akustični pokazatelj, t.j. kada daju povratnu informaciju moguće je regulisati ove funkcije. Principijalno sledi grafički prikaz preko računara koji kontroliše tačne merne vrednosti od specijalno razvijenih senzora.
Svaka promena oscilatorne informacije se evidentira u čovečjem organizmu i podstiče reakciju vegetativnog nervnog sistema. Pri prepoznavanju neke neprijatne ili štetne frekvencije organizam najpre aktivira simpatikus vegetativnog nervnog sistema kao zaštitnu reakciju. Ukoliko se promeni količina upotrebe energije, krvni pritisak i broj srčanih otkucaja, organizam može da se prilagodi spoljašnjim uticajima.
Jedan spoljašnji nadražaj kao bioločki uticaj može da dovede do povećanja protoka krvi, što orgaqnizmu omogućuje brže reagovanje. Aktiviranje simpatikusa i sami doživljavamo dosta jasno pri intenzivnim nadražajima, što se poistovećuje sa jednom opštom reakcijom.
U skladu sa sopstvenim senzibilitetom čoveka ovo važi i za štetna elektromagnetna zračenja i negativna geobiološka polja. Sa izuzetkom senzitivniijih osoba, spontana reakcija vegetativnog nervnog sistema se javlja pod dejstvom talasa koji mogu telesno da budu receptovani. Preko senzorne tehnike merenja sa modernim aparatima za bio-fidbek moguće je registrovati i najmanje parametre povećanja stresa organizma, dok krive koje opisuju signale pokazuju isto.
Aktiviranje parasimpatičkog nervnog sistema može da se označi i kao subjektivno i kao objektivno. Zabeležene su reakcije parasimpatikusa preko pritatnog osećanja ili preko deaktiviranja aktivnosti znojnih žlezda.
U situacijama opasnim po život istovremeno se aktiviraju i sipatikus i parasimpatikus. U takvim situacijama dolazi do ubrzanog kucanja srca i disanja, uslovljeno reakcijom simpatikusa . takoĐe aktiviranje parasimpatikusa može da se doživi kao osećanje težine i mučnine u želucu.
Manje je poznato da se u suštini, kao predhodnica stresne reakcije, u telu dešavaju organske promene. Kada telo oseti nepodnošljive informacije ili uticaje, pokušava da se elektrofizički zaštiti, pri čemu umanjuje provodljivost negativnih signala. To se praktično manifestuje preko povećanja kožne nepropustljivosti. Aktivnost znojnih žlezdi povećava električnu mogućnost povezivanja i indikuje situaciju čineći je merljivom.
Električna sposobnost povezivanja vezana je za reakcije simpatikusa koji aktivira organizam. Ove krive se razmatraju prilikom istraživanja elektrostresa. Koliko su ubrzani srčani otkucaji toliko brža može da bude momentalna reakcija.
Istraživanja pokazuju da se srčani otkucaji prilikom kratkotrajnih promena spoljašnjih delovanja slabije menjaju. Pri dugotrajnijoj izloženosti reakcije su izrazitije i ritmičnije.
Postojani uticaji polja sa štetnim dejstvom, shodno ovome, mogui da budu uzrok zabeleživih promena srčanih otkucaja. U skladu sa dosadašnjim istraživanjima, a na osnnovu spoljašnjih uticaja polja sa štetnim dejstvom mogu da se razlikuju različiti reaktivni tipovi.
Jedna grupa reaguje sa prekomernim ubrzanjem pulsa, dok druga reaguje sa podbacivanjem varijabiliteta srčane frekvencije. Obe reakcije mogu da se ocene kao stres-odgovori zdravog organizma koji ukoliko su postojani mogu znatno da povećaju rizik pojave bolesti.
Od sredine 80-tih moderna nauka se interesuje za temu varijabiliteta srčane frekvencije (srčani otkucaji skr VSF). VSF se bazira na jednoj optimalnoj zajedničkoj igri simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema. Zato VSF predstavlja meru celokupne osetljivosti i reaktivnosti organizma na unutrašnje i spoljašnje nadražaje.
Autonomni nervni sistem je odgovoran za prilagodljivost organizma na sredinska informaciona polja. VSF nemože da potpadne direktno pod uticaje sopstvenog organizma i zato može da posluži kao verodostojan indikator, npr. Telesnog naprezanja.
Svaka promena oscilatorne informacije se evidentira u čovečjem organizmu i podstiče reakciju vegetativnog nervnog sistema. Pri prepoznavanju neke neprijatne ili štetne frekvencije organizam najpre aktivira simpatikus vegetativnog nervnog sistema kao zaštitnu reakciju. Ukoliko se promeni količina upotrebe energije, krvni pritisak i broj srčanih otkucaja, organizam može da se prilagodi spoljašnjim uticajima.
Jedan spoljašnji nadražaj kao bioločki uticaj može da dovede do povećanja protoka krvi, što orgaqnizmu omogućuje brže reagovanje. Aktiviranje simpatikusa i sami doživljavamo dosta jasno pri intenzivnim nadražajima, što se poistovećuje sa jednom opštom reakcijom.
U skladu sa sopstvenim senzibilitetom čoveka ovo važi i za štetna elektromagnetna zračenja i negativna geobiološka polja. Sa izuzetkom senzitivniijih osoba, spontana reakcija vegetativnog nervnog sistema se javlja pod dejstvom talasa koji mogu telesno da budu receptovani. Preko senzorne tehnike merenja sa modernim aparatima za bio-fidbek moguće je registrovati i najmanje parametre povećanja stresa organizma, dok krive koje opisuju signale pokazuju isto.
Aktiviranje parasimpatičkog nervnog sistema može da se označi i kao subjektivno i kao objektivno. Zabeležene su reakcije parasimpatikusa preko pritatnog osećanja ili preko deaktiviranja aktivnosti znojnih žlezda.
U situacijama opasnim po život istovremeno se aktiviraju i sipatikus i parasimpatikus. U takvim situacijama dolazi do ubrzanog kucanja srca i disanja, uslovljeno reakcijom simpatikusa . takoĐe aktiviranje parasimpatikusa može da se doživi kao osećanje težine i mučnine u želucu.
Manje je poznato da se u suštini, kao predhodnica stresne reakcije, u telu dešavaju organske promene. Kada telo oseti nepodnošljive informacije ili uticaje, pokušava da se elektrofizički zaštiti, pri čemu umanjuje provodljivost negativnih signala. To se praktično manifestuje preko povećanja kožne nepropustljivosti. Aktivnost znojnih žlezdi povećava električnu mogućnost povezivanja i indikuje situaciju čineći je merljivom.
Električna sposobnost povezivanja vezana je za reakcije simpatikusa koji aktivira organizam. Ove krive se razmatraju prilikom istraživanja elektrostresa. Koliko su ubrzani srčani otkucaji toliko brža može da bude momentalna reakcija.
Istraživanja pokazuju da se srčani otkucaji prilikom kratkotrajnih promena spoljašnjih delovanja slabije menjaju. Pri dugotrajnijoj izloženosti reakcije su izrazitije i ritmičnije.
Postojani uticaji polja sa štetnim dejstvom, shodno ovome, mogui da budu uzrok zabeleživih promena srčanih otkucaja. U skladu sa dosadašnjim istraživanjima, a na osnnovu spoljašnjih uticaja polja sa štetnim dejstvom mogu da se razlikuju različiti reaktivni tipovi.
Jedna grupa reaguje sa prekomernim ubrzanjem pulsa, dok druga reaguje sa podbacivanjem varijabiliteta srčane frekvencije. Obe reakcije mogu da se ocene kao stres-odgovori zdravog organizma koji ukoliko su postojani mogu znatno da povećaju rizik pojave bolesti.
Od sredine 80-tih moderna nauka se interesuje za temu varijabiliteta srčane frekvencije (srčani otkucaji skr VSF). VSF se bazira na jednoj optimalnoj zajedničkoj igri simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema. Zato VSF predstavlja meru celokupne osetljivosti i reaktivnosti organizma na unutrašnje i spoljašnje nadražaje.
Autonomni nervni sistem je odgovoran za prilagodljivost organizma na sredinska informaciona polja. VSF nemože da potpadne direktno pod uticaje sopstvenog organizma i zato može da posluži kao verodostojan indikator, npr. Telesnog naprezanja.
BioTrace+ softver koji je upotrebljen u ovom istraživanju uglavnom je sposoban da daje informacije o VSF-u. ostaje da se utvrdi da li izabrane VSF vrednosti u vremenski ograničenim mernim postupcima utvrćenim u ovom istraživanju daju verodostojne informacije.Relativno mali broj testiranih ispitanika ne dozvoljava čistu matematičko-statističku procenu. Za 100% statistički pouzdane informacije broj ispitanika, kao i broj izmerenih vrednosti mora da je veći.
Polazna tačka za vrednovanje mernih podataka pojedinačnih testiranih ličnosti je bazirana na tzv. Baseline- izveštaju jednog neutralnog perioda. U ovom istraživanju to je bio period pred instalaciju PXD biopiramide u kućama testiranih individua u glavnoj grupi i paralelno pred postavljanje placebo piramide u kućama ispitanika u kontrolnoj grupi.
Za biološko merenje harmonizujućeg dejstva PXD biopiramide se upotrebljava jedan od najmodernijh mernih instrumenata za bio-fidbek.
Instrument „NEXUS 10“ firme MIND MEDIA omogućeva obuhvatanje celokupnog dijapazona psiholočkih signala u oblasti neuropovratnog efekta i otvara novu dimenziju za psihološka merenja.
BioTrace+ softver predstavlja brzi grafički prikaz mernih vrednosti u 3D formatu , i sa dodatnom opremom omogućava video prikaze.
Merni podaci se prihvataju u najmanje 24 primeraka/minuti i potom se memorišu. Tako se svi merni podaci čuvaju i mogu da se koriste po želji prilikom vrednovanja drugih sistematizovanih informacija, ili pak prilikom upotrebe nekih tabelarnih programa (npr. Excel).
U saglasnosti sa celokupnim razvojem, proizvoĐač sistama za merenje bio-fidbeka je razvio i „Blue Tooth“ povezivanje za prenos informacija od senzora mernih ureĐaja do računara. MeĐutim ovaj sistem prenosa može i kritički da se posmatra jer isti prouzrokuje dopunsko visokofrekventno zračenje sa frekvencijom od 10Hz.
Prilikom bioloških merenja predajnici i receptori moraju biti odvojeni specijalnom fojlijom, budući da u suprotnom može da doĐe do meĐudejstva merenih informacija. Merni instrument se ne instalira direkno na ispitanike, već na moguće rastojanje izmeĐu senzora definisano dužinom kabla.
0 comments:
Постави коментар