18 децембар 2011

Hartmanova mreža

Lekar i istraživač Dr. med.ernst Hartmann se bavio, pored svog redovnog posla, nekoliko godina i obučavanjem rašljara putem kurseva i seminara. "Rezultati radiestezijskih ispitivanja vrlo mnogo zavise od vremenskim prilikama. Prilikom fena (vetar u Nemačkoj), pojave promena vazdušnog pritiska ili približavanja olujnog vremena mogu ovi podaci biti potpuno pogrešni. Na sposobnost rašljara mogu uticati i medikamenti. Već nakon 2-3 popijene šoljice crne kafe mogu se dobiti drugi rezultati. Na rezultate mogu uticati i duševna raspoloženja, kao što su depresija, strah ili euforija", rekao je Dr. Hartmann. Dr. Hartmann je uveden u radiesteziju tek nakon završetka II. svetskog rata i to preko jednog rašljara. Dalje se sam usavršavao. Kao prvi otkrio je posebnu mrežu, istražio je i opisao. 

Otkrićem ove mreže ukazala mu se uzročna veza između zračenja i oboljenja. Sistematsko istraživane je počeo raditi  1950. godine, kada je opazio, da je u jednoj kući na isti način umrlo troje ljudi od raka. To ga je navelo na pomisao da je vrlo važno izabrati neko mesto gde bi se gradili objekti u kojima ljudi spavaju ili borave duže vremena. Bavio se ovim istraživanjima 30 godina i rezultate ovih istraživanja je dao u svojoj knjizi: Krankheit als Standortsproblem ("Bolest kao problem mesta prebivanja") "Šteta je", rekao je Dr. Hartmann, "da se danas daje veća prednost poslovima nego odabiranju mesta i materijala za izgradnju obekata, da bi se optimalno čuvalo zdravlje ljudi koji tamo obitavaju".  Danas se Hartmannova mreža naziva I. mrežom. To je pravougaona mreža veličine 2,0 x 2,5 m, koju su do sada u stanju otkriti samo radiestezisti. Objašnjenje nastanka ove mreže je fizički još nerazjašnjeno. 

Ne smemo Hartmanovu mrežu posmatrati kao jedinog odgovornog činioca zašto je došlo do oboljenja. Oboljenje može biti da je nastalo od skupa raznih činilaca, kao npr. što su, osim globalne I. i ostalih (II. i III.) mreža rezultat skupnog delovanja podzemnih tokova vode, vremenskih prilika, geoloških rascepa, šupljina u tlu (špilja), različitosti geološkog sastava slojeva, od uticaja iz okoline kao što su dalekovodi, trafostanice, radari, antenski odašiljači i dr. Sve ove činioce bi morala sa biološke strane nauka istražiti i dati rezultate. Na žalost mora se konstatovati da se to u zadnje vreme samo polagano ostvaruje. 

Globalnu Hartmanovu mrežu sačinjavaju trake, široke oko 20 cm, koe stvaraju pravokutnu mrežu koja ide u pravcu sever-jug magnetskih meridijana, te skoro pravougaono na taj pravac trake iste širine u pravcu istok-zapad. Magnetski sever se ne poklapa sa geografskim severom za tzv. deklinacioni ugao, koji iznosi najviše 4-5°. Dimenzije pojedinih polja Hartmannove mreže iznose u pravcu sever-jug 2 m stalno, dok u pravcu istok-zapad širine polja se od 2,5 m na ekvatoru i smanjuje se idući prema polovima. Trake su vertikalne u odnosu na površinu Zemlje, pa ih možemo zamisliti kao neku vrstu vertikalnih nevidljivih zidova širine 20 cm sve do atmosfere, pa se zato i smatra da ova mreža odatle i dolazi. 

Delovanja ove mreže su naizmenično pozitivno i negativno polarizirana. Položaj traka na površinu Zemlje nije uvek stalan. Podložan je izvesnoj promeni kod punog Meseca, promena magnetskog zemaljskog polja, potresa, godišnjih doba i promena vremena. Na koji se način stvara ova mreža do danas nije razjašnjeno. Misli se da je tome uzrok pojava elektromagnetskih talasa, a da se mrežni sistem javlja kao popratna pojava nastale interferencije između Zemlje i jonosfere. Trake Hartmannove mreže sastoje se, prema M.I. Mettleru, iz dva dela: iz primarnih i sekundarnih jonima ispunjenih delova trake. Primarni deo trake širok je 2 - 3 cm i sastoji se od vertikalno polariziranih talasa od 50 cm u pravcu sever-jug i od 62,5 cm u pravcu zapad-istok. Za njih važi zakoni optike i elektriciteta. Promena faza nastupa svakih šest sati (izlazak Sunca, podne, zalazak Sunca i ponoć). Sekundarne trake su 10-20 cm široke trake jona. U vezi su sa svojim nabojem sa primarnim delovima. Kao i primarni delovi trake, tako i sekundarni variraju da bi u isto vreme i jedne i druge došle u tzv. nulti položaj i promenile naboj, a time i energiju. Trajanje nultog položaja je od nekoliko minuta do 30 minuta. Štetnost čvorova i traka Hartmannove mreže je velika samo u slučaju kada se pojavljuju na istim mestima gde i podzemna, terestrička zračenja.  

Poglavlje je iz knjige "Radiestezija III" koja je delo radiesteziste Smaila Dubravića. 


Ako želite kućnu ili prostornu zaštitu od Hartmanove mreže i ostalih štetnih zračenja, preporučujemo Vam PXD BioPiramidu koja je ispitivana u institutu IGEF u Nemačkoj, gde je dobijen sertifikat o neštetnosti i povoljnom delovanju na ljude.

 





0 коментара:

Постави коментар