Poglavlje je iz knjige "Radiestezija I" koja je delo radiesteziste Smaila Dubravića.
pre, prilikom razmatranja loma zrake kroz prizmu, vidjeli smo, da se radiestezijska zraka pojavila za srebro u intervalu od 1011 do 1017 Hz/sek. U literaturi sam našao da radiestezijska zraka dostiže čak do 1024 Hz/sek. To je ogroman broj titraja. Radi toga, ponavljam, u radiesteziji zapravo ne postoji daljina kao dimenzija. Signali iz bilo koje daljine su iste jačine, kao i oni koji su neposredno blizu nas. To nam omogućuje, da možemo obaviti mnoge radove iz daljine, a da ne moramo biti na licu mesta. Potrebna je samo oštra koncentracija na ono što radimo.. Ako nam neko nacrta plan svog stana, možemo mu na taj plan ucrtati tokove podzemnih voda. Znači, dovoljno je da se pribavi jedna geografska karta, da na njoj možemo otkriti mnogo toga što tražimo. To može biti neki objekt, tok podzemne vode, sakriveni predmeti. Može se čak prebrojiti i koliko vozila prođe nekom cestom koju ne vidimo (pogotovo ako promet nije jako velik). Na fotografiji osobe možemo odrediti kakvog je zdravlja ili raspoloženja, kakve ima sposobnosti, kakav polaritet, imunitet. Da li je zdrav, bolestan ili jako bolestan. Sve to iz daljine. Izgleda da slika ili karta služe samo za bolju koncentraciju. Može se sa planom grada na stolu pred sobom, pronaći izgubljene osobe. Pri radiestezijskim radovima na daljinu dobit će se dobri rezultati samo onda, ako su podaci koje smo primili točni. Ako pak neko pokuša proturiti netočne podatke, dobit će i netočne rezultate.
0 comments:
Постави коментар