Detekcija štetnih zračenja

Detektovati štetna zračenja i to predstaviti kao validan dokaz nauci je uvek predstavljalo uzaludan posao. Ovde bismo mogli izuzeti tehnička zračenja koja su merljiva današnjim specijalizovanim uređajima za te namene.

Poznato je da tehnička zračenja većeg inteziteta mogu štetno delovati na ljude i životnu okolinu u veoma kratkom periodu, ali se postavlja pitanje šta je sa štetnim zračenjima koja su manjeg inteziteta kao što su mesta poput naših domova, radnih i industrijskih prostora itd. Do skoro za ova slaba zračenja tehničkog porekla nije bilo konkretnih studja koja bi potvrdila njihovo štetno delovanje, ali u poslednje vreme sve se više  istražuje njihovo delovanje na ljude. Tako da su dobijeni rezultati koji bi potvrdili teoriju da je moguće štetno delovanje slabog tehničkog zračenje u dužem periodu na ljude i okolinu. Ovo potvrđuje informacija da je Svetska zdravstvena organizacija svrstala zračenje mobilnih telefona u grupu 2B što bi značilo da su mogući izazivači tumora mozga.

Druge vrste zračenja kao što su geopatogeno i kosmičko zračenje nije moguće sa preciznošću utvrditi sa aparatima. Na tržištu postoje takvi uređaji koji će izmeriti štetno zračenje, ali njihov kvalitet u merenju nije utvrđen i prema tom predstavljaju nesiguran način merenja.

Drugi proveren način detekcije štetnog zračenja je radiestezijska detekcija. Radiestezija je poznata i koristi se jo od davnina. Prva poznata slika gde je prikazan radiestezista datira iz 1550. godine. Širokim narodnim masama najpoznatija uloga radisteziste je traženje podzemnih voda u čemu je dobar radiestezista veoma uspešan. I danas ljudi veoma često traže osobu koja bi im odredila mesto gde će kopati bunar za vodu. Radiestezijskim ispitivanjem možete odrediti kvalitet vode, dubinu vodene žile, temperaturu vode itd.

Vremenom se ispostavilo da vodeni tok može da štetno utiče na ljude i radiestezija je našla primenu i u zdravstvenoj prevenciji. Ljudi koji su spavali na vodenim tokovima su trpeli određene zdravstvene tegobe u zavisnosti gde su bili pod uticajem vodenog toka. Najgora opcija je ako vodeni tok utiče na čoveka celom dužinom kada spava. Kroz istoriju se javljalo mnogo radiestezista koji su uglavnom bili lekari, tako da su u međuvremenu pronađeni i ostali uzročnici bolesti, a to je kosmičko zračenje gde su najpoznatije Kerijeva i Hartmanova mreža. Imena su dobila po svojim pronalazačima. 

Mnoge osobe koje su pod uticajem štetnog zračenja, a da ne znaju to, leče se od određene bolesti i to bezuspešno, jer samo zračenje blokira lečenje i još više narušava zdravstveno stanje. Zato je obavezno radiestezijski detektovati mesto spavanja ili gde se duže zadržava bolesnik i ako zračenje postoji, bolesnika je potrebno premestiti sa tog mesta ili uzeti sertifikovanu zaštitu protiv štetnog zračenja.

Po iskustvima radiestezista većina bolesti kod ljudi se apsolutno poklapala sa detektovanim štetnim zračenjem na mestima spavanja.

Najgora mesta su takozvane crne tačke gde se dva ili više zračenja ukrštaju. Ova mesta su veoma štetna i sa fatalnim posledicama po čoveka u veoma kratkom periodu.

Ljudi različito reaguju na štetna zračenja. Neki ih ne osećaju, ali trpe zdravstvene posledice. Kod drugih, koji su osetljiviji, mogu se javiti sledeći simptomi:

• odbojnost prema krevetu
• malaksalost i umor posle spavanja
• povraćanje
• depresija
• ubrzano lupanje srca
• noćni grčevi...

Većina zemalja donela je propise da se pre gradnje mora sprovesti radiestezijsko merenje parcele i te nalaze uvesti u projektni materijal. Cena objekta će uveliko zavisiti od toga.

Dva najpoznatija uređaja koja se koriste u radiesteziji su L antene (rašlje) i visak. Za njih možemo reći da su pojačivači impulsa koji se prenosi sa radiesteziste na njih. Pošto radiestezista pravi mikripokrete pri nailaženju na štetna polja, ti mikropokreti se prenose na visak ili L antenu koji se pod uticajem tih mikropokreta pomeraju na specifičan način. Visak uglavnom pravi pokrete levo – desno, napred – nazad ili u krug. L antene se ukrštaju, razilaze na suprotne strane ili se vrte u krug.

Slobodno možemo reći da su ovi uređaji pojačivači mikropokreta tela koji su prouzrokovani senzibilnošću radiesteziste pri nailaženju na štetna polja.

L antene ili rašlje

L antene ili rašlje i viskovi se prave uglavnom od mesinga. Radiestezista bira ono što mu više leži ili eventualno kombinuje u radu oba istrumenta. Viskovi se često koriste u detekciji zdravstvenih problema. Mnogi radiestezisti kažu da im je za prostorno detektovanje štetnog zračenja odgovaraju više L antene. Pri merenju radiestezista trpi posledice zračenja tako što se preko instrumenata, a naročito L antena prenosi veliki deo na njega. Zato mnogi radiestezisti koriste različite tehnike „ispiranja“ štetne energije sa njih, jer bi u suprotnom naneli veliku štetnu svom organizmu.

Visak za radiesteziju Izis

Radiestezija polako, ali sigurno pronalazi i vraća svoje mesto koje zaslužuje, jer je savremen način života doneo toliko toga što je pogubno za ljude, a radiestezija je ta koja lako i sa velikom sigurnošću može pomoći i rešiti različite probleme, a na prvom mestu da se u većoj meri preventivno deluje i da se problemi izbegnu pre nego što se pojave.