Svi radiestezîjski radovi o kojima ćemo govoriti u ovoj knjizi bazirani su na radijacijama, tj. zračenju, koje se dešava svugde u prirodi. Sva živa bića, ljudi i životinje, svo rastinje, drveće i biljke, kao i svi prirodni na izgled mrtvi materijalni delovi Zemlje kao planete, stene, rude i minerali, daju svoje radijacije. Znamo da su i misli, osećaji kao i oseti čulima kod ljudi i životinja takođe vrsta radijacija. Radijacije nam dolaze i iz zemlje i iz atmosfere u raznim oblicima. Možemo stoga reći, da sve u prirodi zrači i da je na izgled samo neživo, jer se svugde, odigravaju procesi kretanja, jer se unutar svakog atoma bilo kakvog čvrstog, gasovitog ili tečnog stanja odigravaju kretanja elektrona oko jezgra, odigravaju se procesi polarizacije, što jasno ukazuje na to, da apsolutno neživog u prirodi nema. Postavka da sve zrači je i osnova radiestezijskih radova i radiestezijskih ispitivanja. Ispitivanja su vršena već od davnina, i teorije o tim zbivanjima, i razlozima tih zbivanja protegnule su se sve i do današnjih dana. Spomenuli smo radove. Kirchnera /1631/, koji je proučavao zašto se kreću rašlje u rukama posebno osetljivih ljudi. Vidimo i nastojanja da se pronikne u tajne kretanja viska i njegovo proučavanje od strane Chevreula u Francuskoj akademiji nauka. Imamo zatim objašnjenja radiestezijskih pojava od prof. dr Heimmea pomoću električnih titrajnih krugova (Nouvelle méthode de radiesthésie). Abbè Mermet pokušava takođe u svojoj knjizi Kako ja radim (Comment j'opère) dati osnovna objašnjenja u vezi radiestezijskih fenomena, nastojeći da sve to što više približi nauci. U nove vreme, kad se naglo razvija nuklearna fizika, ima pokušaja objašnjavanja radiestezijskog zračenja pomoću slobodnih elektrona. Kako vidimo postoji više teorija, od kojih zapravo ni jena nije još potpuno dokazana, jer do sada ne postoje takvi aparati, koji su mogli dati odgovor na to, koja je teorija prava ili bar najbliža. Mi ćemo se, u nastavku izlaganja, osvrnuti na teoriju Abbe Mermeta, ne zato što je ona sva pitanja rešila, nego stoga jer je ta teorija prikladna, makar i ne bila u svim točkama dobra i tačna, za objašnjenje fenomena s kojima se susrećemo pri našim radiestezijskim radovima. Opat Mermet (1866-1937) bavio se radiestezijom četrdeset godina, radeći na vrlo različitim radiestezijskim radovima sa zadivljujućim uspehom ali i proučavajući zašto se to događa. Kao prvo, otkrio je da svi radiestezijski radovi imaju osnovu u zračenju i da ta zračenja dolaze od predmeta i stvari, koje je ispitivao. Ustanovio je da preko desne noge i tela radiesteziste, kroz ruke dolaze radijacije do rašalja ili viska i da ih pokreću. Svako zračenje stvara oko sebe polje delovanja, isto kao što oko sebe neki vodič stvara električno polje. Radiestezijsko polje delovanja naša normalna čula ne registriraju. Ovo radiestezijsko polje širi se u svim pravcima oko predmeta, koji ga stvara, a u njemu nailazimo na zračenje, površine i spirale. Oko takvog jednog predmeta kojeg ispitujemo stvaraju se sledeći elementi:
1. Magnetne sile. 2. Temeljno (osnovna) zračenje. 3. Mentalno zračenje. 4. Sunčevo zračenje, ili zračenje od umetnutog izvora svetla. 5. Zračenje stvari (zavisna o građi materijala). 6. Vertikalni stup. 7. Radiestezijski odrazi. 8. Brojevi i okretaji. 15 9. Spirale. 10. Figure koje izvodi visak. 11. Promene težine viska. 12. Fading.
1) Magnetske sile javljaju se kao linije paralelne jednom vodotoku i to s jedne i s druge strane toka po sedam, znači ukupno 15 linija. Ove paralelne linije su zapravo presjeci cilindričnih tela položenih okolo vodotoka. Ako voda izbija vertikalno iz dubine, onda oko nje nalazimo 7 koncentričnih krugova. Četvrta i sedma linija su važne kod traženja tokova podzemnih voda.
2) Temeljno (osnovna) zračenje. Svako telo u stavu mirovanja emituje u tačno određenom pravcu u odnosu na pravac severa, zračenje pod uvek istim uglom, a koja pokazuje i konstantan nagib prema horizontalnoj ravnini. Ovo se zračenje naziva temeljnim zračenjem. Ona je kratka. Dužina joj zavisi o masi tela i o vrsti materijala.
3) Mentalno zračenje je zračenje koja povezuje predmet i bilo koju osobu. Ide direktno u mozak opažača.. Uvek je prisutna, osim kad se javlja fading. To je pored temeljnog zračenja najvažnije zračenje, jer se vrlo mnogo koristi u radiestezijskim radovima. To nije zračenje koju emituje naš mozak, koja se odbija od traženog predmeta i dolazi ponovno u mozak.. To je zračenje koje ima samo putanju prema našem mozgu. Znači da čovek kao pojedinac nije emisiona, nego samo prijemna stanica. Naše je oko zapravo samo fotografska kamera, koja prima, a ne emitira ništa. To je mišljenje Abbé Mermeta. Oko ovog pitanja, da li je mentalno zračenje ona, koju samo primamo, a ne ona koju smo poslali, pa se onda vratila nama, vodila se dugo diskusija i prepirka. Mislim da je i do danas to pitanje ostalo otvoreno.
4) Svetlosno zračenje je zračenje, koja dolazi od nekog izvora svetla. To može biti Sunce. Abbé Bouly, znameniti francuski radiestezist je mislio, da to zračenje dolazi samo sa Sunca, ali je Abbé Mermet utvrdio, da ta zračenje može poticati i iz bilo kojeg drugog izvora svetla. Može to biti električno svetlo, neka lampa ili sveća. Svetlosno zračenje spaja stalno izvor svetla sa svim predmetima. Za radiesteziju je vrlo važno, što je otkriveno, da uz svako svetlosno zračenje preplićući se na svom putu ide i jedno radiestezijsko zračenje. Kada svetlosno zračenje dođe do magnetske površine, koju ima svako telo, ona se odbija od nje i udaljuje od tela.
5) Zračenje stvari. Svako telo šalje zračenje prema svim telima građenim iz istovrsnog materijala. Ova se zračenje naziva i “probnim zračenjem”. Tako npr, ako smo negde izgubili neki predmet od aluminijuma, ili drugog nekog metala, moramo kao probu postaviti negde okolo više predmeta od istog materijala kao što je izgubljeni. Oni uspostavljaju po jedno zračenje s izgubljenim predmetom. Visak će nam pokazati kad naiđemo na tu zračenje i njen pravac. Tražeći to zračenje, i njihove pravce naći ćemo traženi predmet u presecima nađenih zračenja stvari. Između predmeta od različitih materijala ne dolazi do uspostavljanja zračenja.
6) Vertikalni stup. Ako su prilike u atmosferi stabilne, dolazi do vertikalnog zračenja iznad i ispod svakog predmeta. Ako se atmosferske prilike pokvare, vertikalni stup se gubi, jer se pretvara u zavaravajuće magnetske odraze.
7) Radiestezijski odrazi. Pri nevremenu ili jakom sunčevom svetlu dolazi do stvaranja lažnih slika, koje plešu okolo predmeta. Po noći se to dešava rjeđe. Ipak iz ovih lažnih odraza dobar radiestezista, ako ih prepozna može dobiti sve potrebne podatke npr. o vodi ako je traži, tj. njenu dubinu, količinu i veličinu protoka, jer oni daju podatke o tome, nešto slično kao da gledamo lik u ogledalu.
8) Brojevi njihanja i pravci okretanja. Prilikom rada s viskom iznad nekog predmeta, on će iznad njega napraviti izvestan broj njihanja, zatim krugova, ponovno njihanja itd. Ako je to npr. bakar, biće sedam njihanja, sedam krugova, ponovo sedam njihanja itd. Za vodu isto toliko. Znači broj 7 je prepoznavajući broj i za bakar i za vodu. Kako ćemo ih onda razlikovati? Jednostavno: po osnovnom (temeljnoj) zračenju. Za bakar ona ima ugao 45° jugozapad, a voda ugao 30° severo-zapad. Kod brojenja njihanja i krugova uvek postoji na prelazu od njihanja, prema kružnicama jedna elipsa, dakle neka sredina između pravca i kružnice. Tako svaka stvar ima svoj broj /šifru/ i pravac kretanja, koji je za svaki materijal svojstven. Moram ovde napomenuti, da mnogi radiestezisti, među njima i ja, ne dobijamo iste ni uglove ni brojeve njihanja i kruženja To i nije važno. Svako ko želi ustanoviti svoje brojeve može se tome posvetiti i odrediti takve brojeve i svoje uglove temeljnih zračenja. Važno je da ih on pravilno upotrebljava.
9) Spirale. Prilikom rada s viskom iznad temeljnog zračenja, visak izvodi neku vrstu spiralnih pokreta, nešto slično zavojitim stepenicama.
10) Figure koje daje visak. Ako istražujemo na terenu te naiđemo na zakopan sanduk, ili nešto drugo, visak će nam na površini terena dati oblik predmeta, koji je u zemlji.
11) Promene težine viska. Pri radu sa viskom često ćemo osetiti, da visak u ruci kao da menja svoju težinu. Nekada postaje teži, npr. kod istražnih radova na naftu, a nekada lakši ili imamo osećaj da je potpuno izgubio svoju težinu i da u ruci kao da samo držimo konac, na kome ništa ne visi. Ovo se naročito primećuje kod dijagnostikovanja. Kad se visak zaustavi npr. na izvesnom delu kičme, a težinu mu ne osećate, znak je težeg oboljenja na tome mjestu. Znači postoje manifestacije neke sile, koja povećava ili umanjuje težinu našeg viska.
12) Fading. Svi smo se već uvjerili, da prilikom slušanja emisija, dosta udaljenih, a nekada i bliskih radiostanica, dolazi nam iz zvučnika glas ili muzika, koja se čas pojačava, a čas stišava, pa imamo dojam da je sad tu blizu, a da se onda udaljuje pa je čujemo slabije, a zatim se ponovo približava i pojačava i to se tako stalno nastavlja. To ćemo isto tako osetiti u radiesteziji, pri radu sa viskom. Pri nadolaženju nevremena, jakih oluja i iz drugih nepoznatih uzroka visak počne da se čudno ponaša. Jedno vreme se vrti, kruži a onda umiri da ga nismo uopšte u stanju pokrenuti. Nakon kraćeg vremena ponovno proradi da bi vrlo brzo iza toga postao nepokretan. Ovakvi periodi se vrlo često smenjuju i nisu pravilnog trajanja. Period rada viska može biti 1 do 2 minute, a mirovanje nekoliko sekundi i obratno. Primetio sam, da se pojave fadinga dešavaju upravo u vreme, kad se dešavaju potresi. Kad naiđem na fading obično kažem: "Opet se nešto trese" i skoro uvek sutradan je izveštaj u novinama o nekom potresu. Tako je bilo i sa potresima na Kopaoniku, u Italiji i Zagorju. Verovatno do fadinga dolazi usled promena u magnetskom polju Zemlje. U slučaju pojave fadinga treba isključiti svaki istražni rad na podzemne vodotokove, rudna ležišta, rad na pregledu zdravstvenog stanja itd., jer nas navodi na krive zaključke. Pojava fadinga obično ne traju dugo: jedan do dva sata. Ako je to duža, npr. nekoliko sati ili celi dan, znak je neke velike katastrofe, koja se desila u to vreme bilo gde u svetu. Abbé Mermet daje u svojoj knjizi tri načina sa kojima se može fading popraviti. Navešću ih:
1. Da se drži leva ruka u pravcu Sunca, sa uvis podignutim prstom, ili da se drži neki šiljasti predmet u njoj.
2. Nit na kojoj visi visak treba da klizi među prstima, dok visak ne počne kružiti. Ta se dužina niti treba konstantno menjati, jer se jačina fadinga menja.
3. Treba uzeti znatno teži visak i na uzici ga dizati uvis. U izvesnoj visini prestaje fading. Bez obzira na ova tri načina, moja je preporuka da se ne radi ništa značajnijeg za vreme fadinga. Visak u džep. Fading se odražava i na rad rašljama. Princip je isti.
Poglavlje je iz knjige "Radistezija I" koja je delo hrvatskog radiesteziste Smail Dubravića.
1. Magnetne sile. 2. Temeljno (osnovna) zračenje. 3. Mentalno zračenje. 4. Sunčevo zračenje, ili zračenje od umetnutog izvora svetla. 5. Zračenje stvari (zavisna o građi materijala). 6. Vertikalni stup. 7. Radiestezijski odrazi. 8. Brojevi i okretaji. 15 9. Spirale. 10. Figure koje izvodi visak. 11. Promene težine viska. 12. Fading.
1) Magnetske sile javljaju se kao linije paralelne jednom vodotoku i to s jedne i s druge strane toka po sedam, znači ukupno 15 linija. Ove paralelne linije su zapravo presjeci cilindričnih tela položenih okolo vodotoka. Ako voda izbija vertikalno iz dubine, onda oko nje nalazimo 7 koncentričnih krugova. Četvrta i sedma linija su važne kod traženja tokova podzemnih voda.
2) Temeljno (osnovna) zračenje. Svako telo u stavu mirovanja emituje u tačno određenom pravcu u odnosu na pravac severa, zračenje pod uvek istim uglom, a koja pokazuje i konstantan nagib prema horizontalnoj ravnini. Ovo se zračenje naziva temeljnim zračenjem. Ona je kratka. Dužina joj zavisi o masi tela i o vrsti materijala.
3) Mentalno zračenje je zračenje koja povezuje predmet i bilo koju osobu. Ide direktno u mozak opažača.. Uvek je prisutna, osim kad se javlja fading. To je pored temeljnog zračenja najvažnije zračenje, jer se vrlo mnogo koristi u radiestezijskim radovima. To nije zračenje koju emituje naš mozak, koja se odbija od traženog predmeta i dolazi ponovno u mozak.. To je zračenje koje ima samo putanju prema našem mozgu. Znači da čovek kao pojedinac nije emisiona, nego samo prijemna stanica. Naše je oko zapravo samo fotografska kamera, koja prima, a ne emitira ništa. To je mišljenje Abbé Mermeta. Oko ovog pitanja, da li je mentalno zračenje ona, koju samo primamo, a ne ona koju smo poslali, pa se onda vratila nama, vodila se dugo diskusija i prepirka. Mislim da je i do danas to pitanje ostalo otvoreno.
4) Svetlosno zračenje je zračenje, koja dolazi od nekog izvora svetla. To može biti Sunce. Abbé Bouly, znameniti francuski radiestezist je mislio, da to zračenje dolazi samo sa Sunca, ali je Abbé Mermet utvrdio, da ta zračenje može poticati i iz bilo kojeg drugog izvora svetla. Može to biti električno svetlo, neka lampa ili sveća. Svetlosno zračenje spaja stalno izvor svetla sa svim predmetima. Za radiesteziju je vrlo važno, što je otkriveno, da uz svako svetlosno zračenje preplićući se na svom putu ide i jedno radiestezijsko zračenje. Kada svetlosno zračenje dođe do magnetske površine, koju ima svako telo, ona se odbija od nje i udaljuje od tela.
5) Zračenje stvari. Svako telo šalje zračenje prema svim telima građenim iz istovrsnog materijala. Ova se zračenje naziva i “probnim zračenjem”. Tako npr, ako smo negde izgubili neki predmet od aluminijuma, ili drugog nekog metala, moramo kao probu postaviti negde okolo više predmeta od istog materijala kao što je izgubljeni. Oni uspostavljaju po jedno zračenje s izgubljenim predmetom. Visak će nam pokazati kad naiđemo na tu zračenje i njen pravac. Tražeći to zračenje, i njihove pravce naći ćemo traženi predmet u presecima nađenih zračenja stvari. Između predmeta od različitih materijala ne dolazi do uspostavljanja zračenja.
6) Vertikalni stup. Ako su prilike u atmosferi stabilne, dolazi do vertikalnog zračenja iznad i ispod svakog predmeta. Ako se atmosferske prilike pokvare, vertikalni stup se gubi, jer se pretvara u zavaravajuće magnetske odraze.
7) Radiestezijski odrazi. Pri nevremenu ili jakom sunčevom svetlu dolazi do stvaranja lažnih slika, koje plešu okolo predmeta. Po noći se to dešava rjeđe. Ipak iz ovih lažnih odraza dobar radiestezista, ako ih prepozna može dobiti sve potrebne podatke npr. o vodi ako je traži, tj. njenu dubinu, količinu i veličinu protoka, jer oni daju podatke o tome, nešto slično kao da gledamo lik u ogledalu.
8) Brojevi njihanja i pravci okretanja. Prilikom rada s viskom iznad nekog predmeta, on će iznad njega napraviti izvestan broj njihanja, zatim krugova, ponovno njihanja itd. Ako je to npr. bakar, biće sedam njihanja, sedam krugova, ponovo sedam njihanja itd. Za vodu isto toliko. Znači broj 7 je prepoznavajući broj i za bakar i za vodu. Kako ćemo ih onda razlikovati? Jednostavno: po osnovnom (temeljnoj) zračenju. Za bakar ona ima ugao 45° jugozapad, a voda ugao 30° severo-zapad. Kod brojenja njihanja i krugova uvek postoji na prelazu od njihanja, prema kružnicama jedna elipsa, dakle neka sredina između pravca i kružnice. Tako svaka stvar ima svoj broj /šifru/ i pravac kretanja, koji je za svaki materijal svojstven. Moram ovde napomenuti, da mnogi radiestezisti, među njima i ja, ne dobijamo iste ni uglove ni brojeve njihanja i kruženja To i nije važno. Svako ko želi ustanoviti svoje brojeve može se tome posvetiti i odrediti takve brojeve i svoje uglove temeljnih zračenja. Važno je da ih on pravilno upotrebljava.
9) Spirale. Prilikom rada s viskom iznad temeljnog zračenja, visak izvodi neku vrstu spiralnih pokreta, nešto slično zavojitim stepenicama.
10) Figure koje daje visak. Ako istražujemo na terenu te naiđemo na zakopan sanduk, ili nešto drugo, visak će nam na površini terena dati oblik predmeta, koji je u zemlji.
11) Promene težine viska. Pri radu sa viskom često ćemo osetiti, da visak u ruci kao da menja svoju težinu. Nekada postaje teži, npr. kod istražnih radova na naftu, a nekada lakši ili imamo osećaj da je potpuno izgubio svoju težinu i da u ruci kao da samo držimo konac, na kome ništa ne visi. Ovo se naročito primećuje kod dijagnostikovanja. Kad se visak zaustavi npr. na izvesnom delu kičme, a težinu mu ne osećate, znak je težeg oboljenja na tome mjestu. Znači postoje manifestacije neke sile, koja povećava ili umanjuje težinu našeg viska.
12) Fading. Svi smo se već uvjerili, da prilikom slušanja emisija, dosta udaljenih, a nekada i bliskih radiostanica, dolazi nam iz zvučnika glas ili muzika, koja se čas pojačava, a čas stišava, pa imamo dojam da je sad tu blizu, a da se onda udaljuje pa je čujemo slabije, a zatim se ponovo približava i pojačava i to se tako stalno nastavlja. To ćemo isto tako osetiti u radiesteziji, pri radu sa viskom. Pri nadolaženju nevremena, jakih oluja i iz drugih nepoznatih uzroka visak počne da se čudno ponaša. Jedno vreme se vrti, kruži a onda umiri da ga nismo uopšte u stanju pokrenuti. Nakon kraćeg vremena ponovno proradi da bi vrlo brzo iza toga postao nepokretan. Ovakvi periodi se vrlo često smenjuju i nisu pravilnog trajanja. Period rada viska može biti 1 do 2 minute, a mirovanje nekoliko sekundi i obratno. Primetio sam, da se pojave fadinga dešavaju upravo u vreme, kad se dešavaju potresi. Kad naiđem na fading obično kažem: "Opet se nešto trese" i skoro uvek sutradan je izveštaj u novinama o nekom potresu. Tako je bilo i sa potresima na Kopaoniku, u Italiji i Zagorju. Verovatno do fadinga dolazi usled promena u magnetskom polju Zemlje. U slučaju pojave fadinga treba isključiti svaki istražni rad na podzemne vodotokove, rudna ležišta, rad na pregledu zdravstvenog stanja itd., jer nas navodi na krive zaključke. Pojava fadinga obično ne traju dugo: jedan do dva sata. Ako je to duža, npr. nekoliko sati ili celi dan, znak je neke velike katastrofe, koja se desila u to vreme bilo gde u svetu. Abbé Mermet daje u svojoj knjizi tri načina sa kojima se može fading popraviti. Navešću ih:
1. Da se drži leva ruka u pravcu Sunca, sa uvis podignutim prstom, ili da se drži neki šiljasti predmet u njoj.
2. Nit na kojoj visi visak treba da klizi među prstima, dok visak ne počne kružiti. Ta se dužina niti treba konstantno menjati, jer se jačina fadinga menja.
3. Treba uzeti znatno teži visak i na uzici ga dizati uvis. U izvesnoj visini prestaje fading. Bez obzira na ova tri načina, moja je preporuka da se ne radi ništa značajnijeg za vreme fadinga. Visak u džep. Fading se odražava i na rad rašljama. Princip je isti.
Poglavlje je iz knjige "Radistezija I" koja je delo hrvatskog radiesteziste Smail Dubravića.
0 comments:
Постави коментар