a) Rašlje
Već smo opisali način kako se drže rašlje. Možemo ih držati u stisnutim šakama, dlanovima prema gore, ili sa dlanovima prema dole. pre nego što počnemo s radom, s obzirom da je kod rašalja (kao uostalom i kod svega drugog u prirodi) različito polarizovan jedan krak, a različito drugi, moraćemo, ako to još sami ne znamo, zamoliti nekoga iskusnijeg da nam pokaže, koji kraj rašalja dođe u desnu, a koji u levu ruku. Videćemo da će on to napraviti jednostavno. Ako se radi o žici smotanoj u petlju, on će žicu izravnati, rastaviti jedan kraj od drugog, uzeti visak i jednostavno, držeći prst na jednom kraju postaviti pitanje: "Da li ovaj kraj rašalja treba stavljati u desnu ruku?" Ako visak svojim kruženjem ili rašljaru svojstvenom nekom drugom znaku koji vredi za "da", to pokaže, to znači da taj kraj rašalja treba uvek držati pri radovima u desnoj ruci. U tu svrhu se na tom kraju žice napravi mala omča, koja nas uvek kasnije opominje da taj kraj žice treba doći u desnu ruku. Osim toga ova mala omčica na kraju žice dobro će nam poslužiti da po završetku posla možemo lako smotati rašlje u prsten i metnuti to naše "osnovno sredstvo" u džep. Ovo označivanje se isto može provesti i na drvenim rašljama tako da se taj krak malo zareže, ili da se bilo kako obeleži… Dobro je to ispitati i na pravougaonim rašljama. Pokreti rašalja se manifestuju u vidu naglog trzaja prema gore ili prema dole, te okretanjem u rukama. Kod većine rašljara sa dlanovima prema dole, kad naiđu na radijacije od podzemnog vodotoka, rašlje se okreću protivno od smera kazaljke na satu ako gledamo kretanja kraka koji je u desnoj ruci. To ne znači da je to tako kod svakoga. Kod jednoga mog dobrog prijatelja, odličnog radiesteziste slučaj je upravo obratan. Njemu se rašlje okreću u smeru kazaljke na satu. Interesantno je spomenuti da je to slučaj i sa viskom. Ako u rukama držimo rašlje sa dlanovima prema gore dobijamo suprotna kretanja. Kao da se u tom slučaju polarizacija mijenja. Nagle trzaje prema gore ili prema dolje, a da se ne pretvaraju u kružna kretanja, dobijamo često na terenu. S obzirom na polarizaciju po sedam signala jednog vodotoka s jedne i druge strane, koji su naizmenično "+ i -", meni ih rašlje signaliziraju na terenu tako da svaki signal "+" vrši trzaj prema gore, a svaki "-" prema dole. To znači da su svi neparni signali jednog toka pozitivni, a svi parni negativni. Pravougaone rašlje reaguju samo tako, da se približavanjem vodotoku krakovi ukrste, a udaljavanjem od vodotoka se razmiču, ako se krakovi i ruke drže paralelno jedna od druge i rastavljene. Možda će se na terenu desiti, da se rašlje ne ponašaju onako kako smo naviknuti. Okreću se u suprotnom smeru. Do toga verovatno dolazi kod nailaska na šupljine u tlu i geološke rascepe. To može značiti i zemni plin u nekoj većoj jami.
b) Visak
Kakve pokrete možemo očekivati od viska? Imamo tri glavna načina: pravolinijska kretanja, kruženja i eliptične putanje. Pravolinijsko kretanje je ono koje izvodi ljuljaška kada je zanjišemo. Ovo kretanje kod viska može biti u svim pravcima. Dužina kretanja je ovisna o težini viska, o sili koja ga pokreće, te o osetljivosti onoga, ko visak drži, temperaturi i najzad o dužini niti, na kojoj visi. Kruženja opisuje visak tako, da nit koja visi opisuje omotač jedne kupe. Kruženja mogu biti dvojaka:
Prvo nazivamo pozitivnim, a drugo negativnim. Kako smo već pre naveli ima i obratnih slučajeva, uglavnom kod ljudi s posebnim obratnim polaritetom ruku. Eliptične putanje pravi visak, kada prelazi iz pravolinijskog u kružno, ili obratno. Visak se drži u desnoj ruci između palca i kažiprsta. Najbolje je kad je lakat na čvrstoj podlozi, a podlaktica stoji prema ravni pod uglom od 30°. Nit na kojoj visi visak ne sme se držati grčevito. Onaj koji ga drži mora biti potpuno smiren, opušten i oslobođen sugestije. Početnik, koji počinje raditi mora znati šta može očekivati od svog viska. Mora se naučiti kako će s viskom "razgovarati". Na koji će način postavljati pitanje i na koji način će razumeti odgovor viska. Visak može odgovarati na postavljena pitanja sa "da", "ne" ili se kolebati sa odgovorom, nešto kao da hoće reći da pitanje nije dobro postavljeno, pa konačno i da neće da da odgovor. pre nego što pređemo na to, da ustanovimo kako će se visak okretati ili njihati da bi dobili pokrete za gore navedena tri načina komuniciranja s viskom, moram dati vrlo važna uputstva, jer početnici baš na tome mnogo greše:
Već smo opisali način kako se drže rašlje. Možemo ih držati u stisnutim šakama, dlanovima prema gore, ili sa dlanovima prema dole. pre nego što počnemo s radom, s obzirom da je kod rašalja (kao uostalom i kod svega drugog u prirodi) različito polarizovan jedan krak, a različito drugi, moraćemo, ako to još sami ne znamo, zamoliti nekoga iskusnijeg da nam pokaže, koji kraj rašalja dođe u desnu, a koji u levu ruku. Videćemo da će on to napraviti jednostavno. Ako se radi o žici smotanoj u petlju, on će žicu izravnati, rastaviti jedan kraj od drugog, uzeti visak i jednostavno, držeći prst na jednom kraju postaviti pitanje: "Da li ovaj kraj rašalja treba stavljati u desnu ruku?" Ako visak svojim kruženjem ili rašljaru svojstvenom nekom drugom znaku koji vredi za "da", to pokaže, to znači da taj kraj rašalja treba uvek držati pri radovima u desnoj ruci. U tu svrhu se na tom kraju žice napravi mala omča, koja nas uvek kasnije opominje da taj kraj žice treba doći u desnu ruku. Osim toga ova mala omčica na kraju žice dobro će nam poslužiti da po završetku posla možemo lako smotati rašlje u prsten i metnuti to naše "osnovno sredstvo" u džep. Ovo označivanje se isto može provesti i na drvenim rašljama tako da se taj krak malo zareže, ili da se bilo kako obeleži… Dobro je to ispitati i na pravougaonim rašljama. Pokreti rašalja se manifestuju u vidu naglog trzaja prema gore ili prema dole, te okretanjem u rukama. Kod većine rašljara sa dlanovima prema dole, kad naiđu na radijacije od podzemnog vodotoka, rašlje se okreću protivno od smera kazaljke na satu ako gledamo kretanja kraka koji je u desnoj ruci. To ne znači da je to tako kod svakoga. Kod jednoga mog dobrog prijatelja, odličnog radiesteziste slučaj je upravo obratan. Njemu se rašlje okreću u smeru kazaljke na satu. Interesantno je spomenuti da je to slučaj i sa viskom. Ako u rukama držimo rašlje sa dlanovima prema gore dobijamo suprotna kretanja. Kao da se u tom slučaju polarizacija mijenja. Nagle trzaje prema gore ili prema dolje, a da se ne pretvaraju u kružna kretanja, dobijamo često na terenu. S obzirom na polarizaciju po sedam signala jednog vodotoka s jedne i druge strane, koji su naizmenično "+ i -", meni ih rašlje signaliziraju na terenu tako da svaki signal "+" vrši trzaj prema gore, a svaki "-" prema dole. To znači da su svi neparni signali jednog toka pozitivni, a svi parni negativni. Pravougaone rašlje reaguju samo tako, da se približavanjem vodotoku krakovi ukrste, a udaljavanjem od vodotoka se razmiču, ako se krakovi i ruke drže paralelno jedna od druge i rastavljene. Možda će se na terenu desiti, da se rašlje ne ponašaju onako kako smo naviknuti. Okreću se u suprotnom smeru. Do toga verovatno dolazi kod nailaska na šupljine u tlu i geološke rascepe. To može značiti i zemni plin u nekoj većoj jami.
b) Visak
Kakve pokrete možemo očekivati od viska? Imamo tri glavna načina: pravolinijska kretanja, kruženja i eliptične putanje. Pravolinijsko kretanje je ono koje izvodi ljuljaška kada je zanjišemo. Ovo kretanje kod viska može biti u svim pravcima. Dužina kretanja je ovisna o težini viska, o sili koja ga pokreće, te o osetljivosti onoga, ko visak drži, temperaturi i najzad o dužini niti, na kojoj visi. Kruženja opisuje visak tako, da nit koja visi opisuje omotač jedne kupe. Kruženja mogu biti dvojaka:
- u smeru kazaljke na satu i
- protivno od smera kazaljke na satu.
Prvo nazivamo pozitivnim, a drugo negativnim. Kako smo već pre naveli ima i obratnih slučajeva, uglavnom kod ljudi s posebnim obratnim polaritetom ruku. Eliptične putanje pravi visak, kada prelazi iz pravolinijskog u kružno, ili obratno. Visak se drži u desnoj ruci između palca i kažiprsta. Najbolje je kad je lakat na čvrstoj podlozi, a podlaktica stoji prema ravni pod uglom od 30°. Nit na kojoj visi visak ne sme se držati grčevito. Onaj koji ga drži mora biti potpuno smiren, opušten i oslobođen sugestije. Početnik, koji počinje raditi mora znati šta može očekivati od svog viska. Mora se naučiti kako će s viskom "razgovarati". Na koji će način postavljati pitanje i na koji način će razumeti odgovor viska. Visak može odgovarati na postavljena pitanja sa "da", "ne" ili se kolebati sa odgovorom, nešto kao da hoće reći da pitanje nije dobro postavljeno, pa konačno i da neće da da odgovor. pre nego što pređemo na to, da ustanovimo kako će se visak okretati ili njihati da bi dobili pokrete za gore navedena tri načina komuniciranja s viskom, moram dati vrlo važna uputstva, jer početnici baš na tome mnogo greše:
- Nemojte nikako sugerirati visku, da se okreće na onu stranu gde želite. Isključite potpuno sugestiju.
- Nemojte zadržavati svesno pokušaj viska da se njiše ili okreće onako kako ne želite.
Opustite se i pustite njega da sam to učini. Kad ste sigurni da ste mirni, opušteni i sposobni za rad, postavite visku jedno obično pitanje, npr.: "Je li danas sreda?" Ne misleći na to kakav treba biti odgovor, pustite ga da se sam počne kretati. Pratite to kretanje, dok visak ne pokaže i zadrži neko vreme isti smer kretanja. Ako je on dao određeno kruženje na desno (u smeru kazaljke na satu) i ako je dan zaista sreda, onda je to način na koji ćete uvek dobijati odgovor "da", kako sad tako i u budućnosti. Ako sada upitate za sebe: "Da li se ja zovem Srećko?", a vi se tako ne zovete, najverovatnije ćete dobiti odgovor u kruženju viska na levo (obrnuto od smera kazaljke na satu) što će biti kao odgovor za "ne". Ostaje još njihanje viska u smeru naprijed-natrag ili desno-levo. To bi mogao biti način kretanja za ustezanje od odgovora. Ovo je samo primer, kako se to radi, ali ne i primer da će i kod svih tako biti. Neko će dobiti za "da"' kretanje na levo, ili njihanje napred-natrag. Radi toga ovaj eksperiment mora svako izvesti i ustanoviti kakav način kretanja viska vredi za njega. S obzirom da od viska možemo dobiti kao odgovore samo potvrdno "da", nepotvrdno "ne" ili uskraćen odgovor radi loše postavljenog pitanja, moramo kod sastavljanja pitanja formulisati u glavi takvo pitanje, na kojeg ćemo dobiti odgovor sa "da" ili "ne". Jedan primer: Ako ste u dilemi da danas odete ili u Sisak ili Karlovac i postavite pitanje: "Da li je bolje da odem u Sisak ili u Karlovac?" dobit ćete vjerojatno kao odgovor: Loše postavljeno pitanje! Zašto? Zato jer na taj upit, bilo da dobijete odgovor "da" ili odgovor "ne" niste ništa dobili. Međutim ako to isto pitanje formulirate sa: "Da li je bolje da odem u Sisak nego u Karlovac?", onda ćete dobiti kao odgovor "da" ili "ne", koji će vas u potpunosti zadovoljiti. Ako dobro formuliramo pitanje, na koje želimo dobiti odgovor, onda ćemo dobar odgovor i dobiti. Visak će vam dati odgovor na stvari koje se događaju ili su se počele događati a rezultat sledi uskoro, ali je sigurno da visak ne "vidi" u budućnost, a ako i vidi nećete dobiti dobar i pametan odgovor. Ako neko pomoću viska želi dobiti brojeve lota, lutrije ili sportske prognoze, sigurno je da ih neće dobiti. Inače bi svi radiestezisti bili odavno bogataši, a znamo da to nisu. Od radiestezije se ne postaje bogat, a onaj ko to bilo kako pokušava, uveriće se jednog dana da mu čak i radiestezijske sposobnosti popuštaju, a pogrešni se rezultati rađaju. Zašto je to tako ne zna se, ali iskustvo je pokazalo da je to tako. (Literatura: Graves) Osim toga upozorava se da se radiestezijski pribor ne koristi za sazivanje duhova. Tom Graves, engleski profesionalni radiestezista opominje da se to ne radi. On ga je izveo jedanput i ne želi to više nikada (Ne komentariše šta mu se desilo). Jedan naš radiestezista je to pokušao i tvrdi, da se vrlo loše osećao i ne želi takođe to ponoviti. Kod rada s viskom morate dobro voditi računa, da nekome svojim odgovorom ne štetite, bilo na mentalnom ili fizičkom polju. Nikad se nemojte prenagliti s rezultatima! Kontrolišite, i ponovno kontrolišite! Treba dva puta odmeriti a onda seći! Ako upoređujemo rad s rašljama i s viskom, onda. možemo utvrditi sledeće: I visak i rašlje daju podjednake rezultate. Ima radiestezista, koji više vole raditi s rašljama, drugih koji daju prednost visku. Moje je mišljenje da se najbolje snalazi onaj koji kombinuje i jednu i drugu metodu. To se naročito uočava kod istražnih radova za vodu. Rašlje su previše osetljive. Registriraju zračenja od podzemnih voda ranije nego visak. Ako prelazimo preko jednog vodenog toka, rašlje pokazuju širu zonu desno i levo od toka. Visak mnogo užu. Rašlje zauzimaju pri radu obadve ruke, visak ostavlja jednu slobodnu, koju možemo upotrijebiti kao antenu. I sa rašljama i sa viskom se može hodati po žili vodenog toka; lakše sa viskom. Sa rašljama je pak mnogo lakše dobiti smer vode: iz kojeg pravca dolazi i gde ide. Sa viskom je pak mnogo lakše vršiti pregled zdravstvenog stanja, rad na kartama itd.
Poglavlje je iz knjige "Radistezija I" koja je delo radiesteziste Smail Dubravića.
Ako želite kućnu ili prostornu zaštitu od Hartmanove mreže i ostalih štetnih zračenja, preporučujemo Vam PXD BioPiramidu koja je ispitivana u institutu IGEF u Nemačkoj, gde je dobijen sertifikat o neštetnosti i povoljnom delovanju na ljude.
