Blic: Bazne stanice mobilnih operatera su svuda oko nas

U dnevnom broju Blica od 26.7.2013. bilo je pojavio se članak sa ovim naslovom. Mobilni telefoni ne mogu da rade bez svojih primopredajnih stanica. Mobilni telefon se još zove i ćelijski telefon, jer za svoj rad koristi bazne stanice koje sa njihovim signalima su tako uparene da prave ćelijsku strukturu kao na slici ispod.

Bazne stanice za mobilne uređaje koje emituju signal.

U gusto naseljenim mestima bazne stanice su postavljene na manjim razdaljniama zbog prevelikog saobraćaja, prepreka i šumova koji se javljaju zbog ostalih sličnih tehnologija (bežični internet, TV i radio signal...) i to doprinosi još većem uticaju na životnu okolinu. Da li je uticaj ovog zračenja štetan ili nije još nema zvaničnih "dokaza", ali je u poslednje vreme očigledno da ima i te kako loš uticaj na ljude i okolinu.

U Blicu navode sledeće:

Mnogi operateri nude novac za postavljanje baznih stanica na zgrade i to od 300 evra do 1000 evra za mesec dana. Duško Kostić iz instituta Vinča objašnjava sledeće: "Postoje pravila kada može i gde da se postavi bazna stanica, pod kojim uglom i opsegom, i koju snagu može da ima. I ako su svi uslovi ispoštovani, problema nema. Na terenu, međutim, nije sve kao na papiru. Jasno je da ne može antena da stoji kod prozora, usmerena ka stanu, a bilo je itakvih slučajeva...". Gospodin Kostić navodi da su, u slučaju kršenja pravila postavljanja baznih stanica, nadležne inspekcije.
U Srbiji je bio zabeležen slučaj da je pčelar iz Niša uspeo da dobije spor protiv vlasnika bazne stanice, jer su mu pčelinjaci praktično nestali.Proces je trajao 9 godina. Predsednik udruženja pčelara Rodoljub Živanović navodi da je uticaj zračenja baznih stanica veoma štetno za pčele, pa i životnu okolinu. Stavljanje antena na zgrade, škole i u gusto naseljenim mestima je prisutno širom EU, ali je u zemljama poput Norveške, Danske, Finske, Švedske i Islanda to zabranjeno.

Trenutno u Srbiji ima 8485 baznih stanica. Simptomi koji se javljaju pod uticajem ovog zračenja mogu biti sledeći:

• glavobolja, nesanica, depresija,
• problemi sa memorijom, koncentracijom i učenjem,
• osećanje umora,
• sterilitet,
• hemijske promene u krvnoj slici (leukemija),
• maligninet,
• limfom.

Bazne stanice se postavljaju na sledećim mestima:

• stambenim zgradama,
• tržnim centrima,
•  školama,
• fakultetima,
• studentskim domovima,
• uzvišanjima.

Procitajte više >>>

Geopatogene zone

Mnogi ljudi nisu čuli za Geopatogene zone. Oni koji su čuli prepisuju im neka metafizička svojstva ili ko zna sa čime. Postoje i one osobe koje ne veruju u ova saznanja i to isključivo rade iz ne znanja ili straha. Ipak istina je malo drugačija.

Termin potiče iz sveta radiestezie. Radiestezija je poznata od davnina kao tehnika kojom se dolazi do lociranja podzemnih voda radi kopanja bunara na tim mestima. Takođe korišćena je za traženje i raznih mnerala. Tek kasnije počela su i ispitivanja oko štetnog delovanja podzemnih tokova na ljude. Ovo su uglavnom radili ljudi lekari, vidari itd. Kroz ispitivanje došlo se do pronalaska i kosmičkih zračenja kao što su Hartmanova mreža i Kerijeva mreža. Pre 300 i više godina ova veština je prolazila kroz razne loše i dobre periode. Danas se pouzdano zna da radiestezija predstavlja način komunikacije između ljudske svesti i podsvesti. Podsvest je jedna velika baza podataka i nescrpan izvor raznih saznanja, samo je potrebno naći mogućnost da se ona crpe.

Na engleskom jeziku radiestezija je poznata pod imenom „dowsing“.  „Geopatogena zona“ bi značilo sledeće:

• GEO – povezano je sa zemljom
• PATOGENA – prouzrokuje bolest
• ZONA – deo određenog mesta

Ovo bi značilo da su geopatogene zone mesta na zemlji koja mogu biti nepovoljna za ljude u smislu mogućnosti  dobijanja raznih bolesti ako ste pod njihovim uticajem.

Kada su geopatogene zone štetne?

Geopatogene zone su najštetnije na mestima gde se najviše zadržavamo, a to su ležaj na kojem spavamo, omiljeno mesto za sedenje i radno mesto. Zadržavanje u geopatogenim zonama u kraćem periodu uglavnom nije štetno u toj meri da možemo ozbiljno da utiče na naše zdravstveno stanje. Efekat na zdravlje može da bude na više načina i to od ozbiljnijeg narušavanja zdravstvenog stanja do glavobolje, mučnine. Geopatogene zone nisu velike i one mogu biti širine od nekoliko santimetara do jednog metra, ali se pružaju dosta u dužini.

Štetan efekat ima onaj deo geopatogene zone nad kojim se zadržavamo. Recimo osoba kojoj štetan tok prolazi preko  grudi imaće problema sa astmom, visokim i niskim pritiskom, tumorima u tom delu... Ako je još i pušač postoji mogućnost da ta navika samo doprinese razvoju neke bolesti u tom delu tela. Dešava se da se pri pomeranju ležaja na drugo „čisto“ mesto svi simptomi oboljenja nestanu.

Kako se detektuju geopatogene zone?

Jedini način koji je proučavan, validan i siguran je radiestezija. Za ovo ispitivanje potrebne su L antene ili visak i iskustvo. Većina radiestezista opredeljuje se za L antene. L antene se uglavnom ukrštaju na mestima gde su štetne zone. Kod nekih radiestezista mogu se vrteti u krug. Za ozbiljna merenja najbolje je da to uradi iskusan radistezista.

Šta izaziva geopatogene zone?

To zemljino zračenje koje je javlja u njenoj unutrašnjosti. Ljudski organizam je naviknut na to zračenje od davnina. Kada to zračenje naiđe na vodeni tok, jame, šupljine itd. ono se menja i poprima geopatogene osobine. Pošto je pravac zračenja je na gore i mogu uticati i do par spratova u zgradama. Ima dosta primera da su stanari jedne zgrade isključivo oboljevali od sličnih bolesti, jer su svi na mestima spavanja bili pod uticajem ovih štetnih zona.

Geopatogene zone. Plavom bojom su označeni vodeni tokovi.

Šta je najbolje uraditi kada se nađete na geopatogenoj zoni?

Logično, jedan od načina je da se sklonite sa tog mesta. Mada, dosta ljudi ne računa uticaj tehničkog zračenja sa kojim smo okruženi, a naročito danas kada nova tehnološka era sve više napreduje, a time donosi i nove probleme. Ovde konkretno se misli na mobilne telefone, TV signal. bežični internet itd, koji nas okružuju na svim mestima gde se nadjemo.
Drugi način predstavlja korišćenje uređaja koji će to zračenje eliminisati. Oni moraju biti ispitani od relevantnih institucija i da od njih dobiju sertifikat. Jedino mogu garantovati za PXD Biopiramidu (kliknite za više informacija) da eliminiše geopatogene zone, jer poseduje relevantan IGEF i BION sertifikat.

Procitajte više >>>

Pokreti koje prave L antene (rašlje) i visak

a) Rašlje

Već smo opisali način kako se drže rašlje. Možemo ih držati u stisnutim šakama, dlanovima prema gore, ili sa dlanovima prema dole. pre nego što počnemo s radom, s obzirom da je kod rašalja (kao uostalom i kod svega drugog u prirodi) različito polarizovan jedan krak, a različito drugi, moraćemo, ako to još sami ne znamo, zamoliti nekoga iskusnijeg da nam pokaže, koji kraj rašalja dođe u desnu, a koji u levu ruku. Videćemo da će on to napraviti jednostavno. Ako se radi o žici smotanoj u petlju, on će žicu izravnati, rastaviti jedan kraj od drugog, uzeti visak i jednostavno, držeći prst na jednom kraju postaviti pitanje: "Da li ovaj kraj rašalja treba stavljati u desnu ruku?" Ako visak svojim kruženjem ili rašljaru svojstvenom nekom drugom znaku koji vredi za "da", to pokaže, to znači da taj kraj rašalja treba uvek držati pri radovima u desnoj ruci. U tu svrhu se na tom kraju žice napravi mala omča, koja nas uvek kasnije opominje da taj kraj žice treba doći u desnu ruku. Osim toga ova mala omčica na kraju žice dobro će nam poslužiti da po završetku posla možemo lako smotati rašlje u prsten i metnuti to naše "osnovno sredstvo" u džep. Ovo označivanje se isto može provesti i na drvenim rašljama tako da se taj krak malo zareže, ili da se bilo kako obeleži… Dobro je to ispitati i na pravougaonim rašljama. Pokreti rašalja se manifestuju u vidu naglog trzaja prema gore ili prema dole, te okretanjem u rukama. Kod većine rašljara sa dlanovima prema dole, kad naiđu na radijacije od podzemnog vodotoka, rašlje se okreću protivno od smera kazaljke na satu ako gledamo kretanja kraka koji je u desnoj ruci. To ne znači da je to tako kod svakoga. Kod jednoga mog dobrog prijatelja, odličnog radiesteziste slučaj je upravo obratan. Njemu se rašlje okreću u smeru kazaljke na satu. Interesantno je spomenuti da je to slučaj i sa viskom. Ako u rukama držimo rašlje sa dlanovima prema gore dobijamo suprotna kretanja. Kao da se u tom slučaju polarizacija mijenja. Nagle trzaje prema gore ili prema dolje, a da se ne pretvaraju u kružna kretanja, dobijamo često na terenu. S obzirom na polarizaciju po sedam signala jednog vodotoka s jedne i druge strane, koji su naizmenično "+ i -", meni ih rašlje signaliziraju na terenu tako da svaki signal "+" vrši trzaj prema gore, a svaki "-" prema dole. To znači da su svi neparni signali jednog toka pozitivni, a svi parni negativni. Pravougaone  rašlje reaguju samo tako, da se približavanjem vodotoku krakovi ukrste, a udaljavanjem od vodotoka se razmiču, ako se krakovi i ruke drže paralelno jedna od druge i rastavljene. Možda će se na terenu desiti, da se rašlje ne ponašaju onako kako smo naviknuti. Okreću se u suprotnom smeru. Do toga verovatno dolazi kod nailaska na šupljine u tlu i geološke rascepe. To može značiti i zemni plin u nekoj većoj jami.


b) Visak

Kakve pokrete možemo očekivati od viska?  Imamo tri glavna načina: pravolinijska kretanja, kruženja i eliptične putanje. Pravolinijsko kretanje je ono koje izvodi ljuljaška kada je zanjišemo. Ovo kretanje kod viska može biti u svim pravcima. Dužina kretanja je ovisna o težini viska, o sili koja ga pokreće, te o osetljivosti onoga, ko visak drži, temperaturi i najzad o dužini niti, na kojoj visi. Kruženja opisuje visak tako, da nit koja visi opisuje omotač jedne kupe. Kruženja mogu biti dvojaka:

1. u smeru kazaljke na satu i
2. protivno od smera kazaljke na satu.

Prvo nazivamo pozitivnim, a drugo negativnim. Kako smo već pre naveli ima i obratnih slučajeva, uglavnom kod ljudi s posebnim obratnim polaritetom ruku. Eliptične putanje pravi visak, kada prelazi iz pravolinijskog u kružno, ili obratno. Visak se drži u desnoj ruci između palca i kažiprsta. Najbolje je kad je lakat na čvrstoj podlozi, a podlaktica stoji prema ravni pod uglom od 30°. Nit na kojoj visi visak ne sme se držati grčevito. Onaj koji ga drži mora biti potpuno smiren, opušten i oslobođen sugestije. Početnik, koji počinje raditi mora znati šta može očekivati od svog viska. Mora se naučiti kako će s viskom "razgovarati". Na koji će način postavljati pitanje i na koji način će razumeti odgovor viska. Visak može odgovarati na postavljena pitanja sa "da", "ne" ili se kolebati sa odgovorom, nešto kao da hoće reći da pitanje nije dobro postavljeno, pa konačno i da neće da da odgovor. pre nego što pređemo na to, da ustanovimo kako će se visak okretati ili njihati da bi dobili pokrete za gore navedena tri načina komuniciranja s viskom, moram dati vrlo važna uputstva, jer početnici baš na tome mnogo greše:

1. Nemojte nikako sugerirati visku, da se okreće na onu stranu gde želite. Isključite potpuno sugestiju.
2. Nemojte zadržavati svesno pokušaj viska da se njiše ili okreće onako kako ne želite. 

Opustite se i pustite njega da sam to učini. Kad ste sigurni da ste mirni, opušteni i sposobni za rad, postavite visku jedno obično pitanje, npr.: "Je li danas sreda?" Ne misleći na to kakav treba biti odgovor, pustite ga da se sam počne kretati. Pratite to kretanje, dok visak ne pokaže i zadrži neko vreme isti smer kretanja. Ako je on dao određeno kruženje na desno (u smeru kazaljke na satu) i ako je dan zaista sreda, onda je to način na koji ćete uvek dobijati odgovor "da", kako sad tako i u budućnosti. Ako sada upitate za sebe: "Da li se ja zovem Srećko?", a vi se tako ne zovete, najverovatnije ćete dobiti odgovor u kruženju viska na levo (obrnuto od smera kazaljke na satu) što će biti kao odgovor za "ne". Ostaje još njihanje viska u smeru naprijed-natrag ili desno-levo. To bi mogao biti način kretanja za ustezanje od odgovora. Ovo je samo primer, kako se to radi, ali ne i primer da će i kod svih tako biti. Neko će dobiti za "da"' kretanje na levo, ili njihanje napred-natrag. Radi toga ovaj eksperiment  mora svako izvesti i ustanoviti kakav način kretanja viska vredi za njega. S obzirom da od viska možemo dobiti kao odgovore samo potvrdno "da", nepotvrdno "ne" ili uskraćen odgovor radi loše postavljenog pitanja, moramo kod sastavljanja pitanja formulisati u glavi takvo pitanje, na kojeg ćemo dobiti odgovor sa "da" ili "ne". Jedan primer: Ako ste u dilemi da danas odete ili u Sisak ili Karlovac i postavite pitanje: "Da li je bolje da odem u Sisak ili u Karlovac?" dobit ćete vjerojatno kao odgovor: Loše postavljeno pitanje! Zašto? Zato jer na taj upit, bilo da dobijete odgovor "da" ili odgovor "ne" niste ništa dobili. Međutim ako to isto pitanje formulirate sa: "Da li je bolje da odem u Sisak nego u Karlovac?", onda ćete dobiti kao odgovor "da" ili "ne", koji će vas u potpunosti zadovoljiti. Ako dobro formuliramo pitanje, na koje želimo dobiti odgovor, onda ćemo dobar odgovor i dobiti. Visak će vam dati odgovor na stvari koje se događaju ili su se počele događati a rezultat sledi uskoro, ali je sigurno da visak ne "vidi" u budućnost, a ako i vidi nećete dobiti dobar i pametan odgovor. Ako neko pomoću viska želi dobiti brojeve lota, lutrije ili sportske prognoze, sigurno je da ih neće dobiti. Inače bi svi radiestezisti bili odavno bogataši, a znamo da to nisu. Od radiestezije se ne postaje bogat, a onaj ko to bilo kako pokušava, uveriće se jednog dana da mu čak i radiestezijske sposobnosti popuštaju, a pogrešni se rezultati rađaju. Zašto je to tako ne zna se, ali iskustvo je pokazalo da je to tako. (Literatura: Graves) Osim toga upozorava se da se radiestezijski pribor ne koristi za sazivanje duhova. Tom Graves, engleski profesionalni radiestezista opominje da se to ne radi. On ga je izveo jedanput i ne želi to više nikada (Ne komentariše šta mu se desilo). Jedan naš radiestezista je to pokušao i tvrdi, da se vrlo loše osećao i ne želi takođe to ponoviti. Kod rada s viskom morate dobro voditi računa, da nekome svojim odgovorom ne štetite, bilo na mentalnom ili fizičkom polju. Nikad se nemojte prenagliti s rezultatima! Kontrolišite, i ponovno kontrolišite! Treba dva puta odmeriti a onda seći! Ako upoređujemo rad s rašljama i s viskom, onda. možemo utvrditi sledeće: I visak i rašlje daju podjednake rezultate. Ima radiestezista, koji više vole raditi s rašljama, drugih koji daju prednost visku. Moje je mišljenje da se najbolje snalazi onaj koji kombinuje i jednu i drugu metodu. To se naročito uočava kod istražnih radova za vodu. Rašlje su previše osetljive. Registriraju zračenja od podzemnih voda ranije nego visak. Ako prelazimo preko jednog vodenog toka, rašlje pokazuju širu zonu desno i levo od toka. Visak mnogo užu. Rašlje zauzimaju pri radu obadve ruke, visak ostavlja jednu slobodnu, koju možemo upotrijebiti kao antenu. I sa rašljama i sa viskom se može hodati po žili vodenog toka; lakše sa viskom. Sa rašljama je pak mnogo lakše dobiti smer vode: iz kojeg pravca dolazi i gde ide. Sa viskom je pak mnogo lakše vršiti pregled zdravstvenog stanja, rad na kartama itd.

Poglavlje je iz knjige "Radistezija I" koja je delo radiesteziste Smail Dubravića.

---

Ako želite kućnu ili prostornu zaštitu od Hartmanove mreže i ostalih štetnih zračenja, preporučujemo Vam PXD BioPiramidu koja je ispitivana u institutu IGEF u Nemačkoj, gde je dobijen sertifikat o neštetnosti i povoljnom delovanju na ljude.

 

Procitajte više >>>

Stručni rad o uticaju elektromagnetnog zračenja na zdravlje i kvalitet života ljudi

 UTICAJ ELEKTROMAGNETNOG ZRAČENJA NA ZDRAVLJE I KVALITET ŽIVOTA LJUDI

THE INFLUENCE OF ELECTROMAGNETIC RADIATION ON HEALTH AND QUALITY OF LIFE OF PEOPLE

mr Katarina Kanjevac Milovanović¹, Jovan Milivojević²

Rezime: U savremenom svetu elektromagnetska zračenja su postala jako intenzivna pa ne postoji prostor na planeti do kojih ne dopiru. Tako su živi svet pa i ljudi neprekidno izloženi ovim zračenjima različite frekvencije i talasnih dužina. U svetu su u poslednjih trideset godina obavljena brojna ispitivanja u najuglednijim svetskim laboratorijima, ali se dosada nije došlo do direktnih dokaza, da su ta zračenja štetna za ljudski organizam, izuzev ukoliko se ne radi o zračenjima na malim rastojanjima od izvora zračenja. U radu se analiziraju izvori elektromagnetskih zračenja, njihova jačina i frekventno područje u kojem se manifestuju. Takođe, na temelju međunarodnih preporuka i propisa predlažu se određene mere zaštite koje treba da sprovedu svi učesnici u procesu stvaranja elektromagnetskog zračenja. Navedeni su principi za sprečavanje štetnih uticaja i dozvoljene vrednosti električnih i magnetskih polja koje su doneli Međunarodno udruženje za zaštitu od nejonizirajućeg zračenja (ICNIRP) i EU.

Ključne reči: elektromagnetno zračenje, nejonizujuće zračenje, elektromagnetna kompatibilnost, mikrotalasno zračenje, uticaj na zdravlje, kvalitet života

Abstract: In the modern world of electromagnetic radiation have become very intense and there is no space on the planet those not reaching. Living world and the people constantly exposed to this radiation of different frequencies and wavelengths. In the world in the last thirty years, conducted numerous tests into at the most prominent international labs, but so far there has been no direct evidence that the radiation is harmful for the human body unless it is not about radiation on small distances from the radiation source. This work analyzes sources of electromagnetic radiation, their intensity and frequency area in which it manifested. Also, on the basis of international recommendations and regulations propose certain protection measures to be implemented by all participants in the process of electromagnetic radiation. Listed are the principles for the prevention of adverse effects and allowed values of electric and magnetic fields that have brought the International Commission on Non-Ionizing Radiation Protection (ICNIRP) and the EU.

Key words: Eelectromagnetic Radiation, Non-Ionizing Radiation, Eelectromagnetic Compatibility, Microwave Radiation, Impact on Health, Quality of Life

---

¹ mr Katarina Kanjevac Milovanović, Centar za kvalitet Mašinski fakultet u Kragujevcu, mail: kanjevac@kg.ac.rs
² Jovan Milivojević, Centar za kvalitet Mašinski fakultet u Kragujevcu, mail: jovan.milivojevic@gmail.com

---

1. UVOD

Saznanja o zračenjima su postojala daleko u prošlosti. Normalno, u to vreme se vodilo računa samo o uticaju prirodnih zračenja. Iako tadašnji ljudi verovatno nisu ni bili svesni o kakvim se zračenjima radi pa su im čak davali neka natprirodna svojstva i nazivali ih najrazličitijim imenima, kao “demonska vrata”, “đavolje polje” i slično, ipak su bili svesni o njihovom negativnom uticaju na čovekovo zdravlje. Od spomenutih zračenja su pokušavali da se zaštite tako što su izbegavali mesta gde se nalazila velika količina prirodnih zračenja, posmatrajući odnos životinja i biljaka na odabranim mestima, verujući raznim, gatarama, vidovnjacima i zapisima talismana. Nažalost deo ove tradicije, zbog niske tehničke kulture, pojedini slojevi građanstva su zadržali do dan danas. “Kada čovek nije u stanju da shvati prirodne pojave, sklon je da im daje natprirodna svojstva”Albert Ajnštaj.

Tokom vremena, čovek je sve više radio na istraživanju prirodnih pojava, fizičkih zakona, gde se nastojalo da se pronađu konkretne metode dokazivanja. Među prvim instrumentima “merenja” koji su se pojavili bile su ručice, visak i slične “naprave”. Nedostatak tih metoda je što su to prvenstveno subjektivne metode i uticaj “merača” na pokazane rezultate nije zanemarljiv. Isto tako, veliki problem predstavlja i nestručnost i nepoznavanje osnovnih fizičkih zakona takvih „merača“ koji u velikom broju slučaja niti znaju šta mere, niti pak poznaju intenzitet, a kamoli dozvoljene granice. 

Sa početkom industrijalizacije, pojavili su se i tehnički izvori zračenja, kojih je napretkom tehnologije i potrošačke elektronike svakoga dana sve više i više. Kao što raste zagušljivost zatvorenog prostora, tj. еleкtrosmog, tako su i saznanja o štetnosti prirodnih i tehničkih zračenja sve izraženija, a posebno u današnje vreme kada je ekološka svest sve veća. To područje je dugo vremena bilo zanemarivano pa čak i namerno ignorisano od strane velikih kompanija koje su bile glavni izvor zračenja, iako je poznata štetnost električnih i magnetnih polja, npr. ispod dalekovoda. 

Francuski fizičar i radiestezista Bovis je razlikovao najraznovrsnija zemaljska i kosmička zračenja i pri tome je koristio različita pomagala. Poznato je da su već Kinezi pre mnogo godina mogli da otkriju kosmička i zemaljska zračenja. Od tada su i prvi podaci o »zmajskim crtama«. Kineski car je imao i posebno obučene stručnjake, koji su uvek pre početka izgradnje neke stambene građevine istraživali gradilište како se ista ne bi izgradila na mestu na kojem iz zemlje dolaze “zli duhovi”, koji donose nesreću i bolest. Sa zdravim i štetnim zračenjima bili su upoznati i stari Persijanci, Kelti, Egipćani i drugi kulturni narodi. 

2. ELEKTROMAGNETNO ZRAČENJE

Elektromagnetsko zračenje

Zračenje je prenos energije putem čestice ili talasa. Zračenje koje se prenosi putem čestica (neutron, proton, mezoni i dr.) se naziva korpuskularno zračenje, a ono koje se prenosi u obliku talasa se zove elektromagnetno zračenje. Elektromagnetno zračenje predstavlja promenu elektromagnetnog polja u funkciji vremena. Ovo zračenje je nosilac elektromagnetske interakcije (sile) i može se interpretirati kao talas ili kao čestica, u zavisnosti od slučaja. čestice koje kvantifikuju elektromagnetsko zračenje su fotoni. Svako naelektrisanje promenom brzine kretanja generiše elektromagnetsko polje. Ova informacija se prostire kroz prostor brzinom svetlosti i osobine odgovarajućeg elektromagnetskog talasa su direktno vezane za dinamiku promene kretanja naelektrisanja. Alternativno, ako elektromagnetsko zračenje gledamo kao emisiju čestica (fotona), energija koju one nose je direktno vezana za talasnu dužinu, odnosno učestanost talasa. Što je veća učestanost to je veća energija fotona. Tačan odnos je opisan Plankovom relacijom E = hν gde je E energija fotona h je Plankova konstanta, a ν je frekvencija talasa.

Osobine elektromagnetskog zračenja zavise od njegove talasne dužine i kao takve se dele na električne, radio i mikro-talase, zatim na infracrvenu, vidljivu i ultraljubičastu svetlost, X-zrake i gama zrake. Ceo opseg talasnih dužina elektromagnetskog zračenja se zove elektromagnetski spektar.

Dejstvo ovih talasa na čoveka varira u zavisnosti od frekvencija i amplituda signala, kao i udaljenosti od predajnika (bazne stanice) i trajanja izloženosti ovim talasima. Da i ne govorimo o štetnim zračenjima koja dolaze ''spolja'' od poremećenog Zemljinog magnetizma, podzemnih vodenih tokova i tektonskih premeštanja (geopatogena zračenja), kao i od Hartmanove i Karijeve globalne mreže (kosmička zračenja). Današnja ispitivanja nedvosmisleno ukazuju da zajedničko delovanje geopatskih polja sa štetnim dejstvom i elektromagnetnih zračenja može da dovede do slabljenja organizma.

Podela štetnih zračenja (Slika1) 

Geopatogena zračenja su štetna zračenja čiji se izvori nalaze ispod površine zemlje. Njihovu pojavu može da izazove sve ono što preseca, raslojava ili na bilo koji drugi način remeti prirodne homogenosti Zemljinih slojeva. U ovu grupu zračenja spadaju:

• zračenje podzemnih vodenih tokova
• zračenje ruda i mineral
• zračenje geoloških pukotina (loma)
• zračenja nastala raspadanjem organskih materija.

Kosmička zračenja su oblik geopatogenog zračenja koji je prisutan na svakom mestu Zemljine površine, u određenom geometrijskom rasporedu. Ova mrežna zračenja nastaju interakcijom kosmičkih sila sa Zemljinim gravitacionim i magnetnim poljima. Linije mrežnih kosmičkih zračenja nisu štetne same po sebi, ali postoji mogućnost da se na njih prenese snop štetnih zračenja nekog drugog porekla, formirajući čvorove. Kosmička zračenja formiraju sledeće mreže:

• Hartmanova globalna mreža (pravac S-J i I-Z)
• Karijeva globalna mreža (pravac S-I i J-Z)

Tehnička zračenja - sa početkom industrijalizacije i pojavom novih tehničkih uređaja različitog porekla i namene, pojavili su se i novi tehnički izvori zračenja. Sa napretkom tehnologije i potrošačke elektronike, štetnost ovih zračenja se iz dana u dan povećava, ali se istovremeno povećava i ekološka svest ljudi. To područje je dugo vremena bilo zanemarivano, pa čak i namerno ignorisano od strane velikih kompanija koje su bile glavni izvor zračenja. Tehnička zračenja se mogu podeliti u sledeće grupe:

a) nejonizirajuća: električna (struja), elektronska

Nejonizujuća zračenja su elektromagnetna zračenja sa energijom manjom od 12,4 eV. Ovo zračenje nema dovoljno energije da izazove jonizaciju u živim organizmima. Prirodni izvori nejonizujućeg zračenja su retki i izrazito slabi. To su Sunce, udaljeni pulsari, ostali svemirski izvori i zemaljski izvori (munja). Razvojem električnih uređaja, gustina elektromagnetne energije oko nas je mnogo veća od prirodnih nivoa.

b) jonizirajuća: alfa zraci (jezgro helijuma), beta zraci (elektroni) (-), neutroni (nenaelektrisane čestice), gama i x zraci (em energija)

c) mehaničke vibracije: prevozna sredstva, rad na teškim mašinama, ultrazvučne vibracije, neispravnih mašina i aparata.

3. IZVORI NEJONIZUJUĆEG ZRAČENJA

Izvori nejonizujućih zračenja obuhvataju: ultraljubičasto zračenje (talasne dužine 100-400 nm), vidljivo zračenje (talasne dužine 400-780 nm), infracrveno zračenje (talasne dužine 780 nm-1 mm), radio-frekvencijsko zračenje (frekvencije 10 kHz-300 GHz), elektromagnetna polja niskih frekvencija (frekvencije 0-10 kHz) i lasersko zračenje. Izvore nejonizujućih zračenja koristimo i srećemo u svakodnevnom životu, počev od prostora u kome živimo i radimo, do savremenih sredstava komunikacije, i svi su nastali ljudskom delatnošću. Ovi izvori se mogu grupisati kao:

(1) Prirodni izvori

• Električna i magnetna polja koja stvara Zemlja svojim magnetizmom
• Aktivnosti Sunca
• Dinamika atmosfere (statički elektricitet, munje)
• Zračenja iz svemira (nove i supernove, sinhrotrona polja, radio galaksije, i dr).

(2) Elektroenergetna postrojenja i električni aparati

• Elektrane i energane (SNR) – u objektima i spoljašnjim postrojenjima instalisana oprema i uređaji gde se zatvaraju strujna kola sa strujama većim od 1.000 A, a neizolovani delovi su pod različitim, veoma visokim naponima.
• Dalekovodi i trafostanice u svom neposrednom okruženju stvaraju magnetno zračenje čija indukcija iznosi od 5,0 μT pa i više od 100 μT, a na udaljenosti od (50 – 100) m te vrednosti naglo opadaju.
• Električna polja ispod dalekovoda, na visini 1 m od zemlje, dostižu vrednosti od 0,6 kV/m pa i više od 10 kV/m.
• Poslovne zgrade – zbog instalisanih električnih uređaja i elektronskih sklopova prisutna su elektromagnetska polja.

(3) Transportna sredstva

• Motorna vozila – elektromagnetna polja od uređaja za paljenje gorive smeše u motoru i usled rada elektromotora (posebno kod električnih vozila), navigacioni uređaji (satelitsko vođenje)
• Avioni – elektromagnetna polja usled rada radio i navigacionih uređaja i ugrađenih elektromotora
• Brodovi - elektromagnetna polja usled rada radio i navigacionih uređaja i ugrađenih elektromotora.

Jačina magnetnog polja kod transportnih sredstava dostiže i do 50 μT, a električnog polja i do 300 V/m (kod aviona su iznosi znatno veći).

 (4) Uređaji u domaćinstvu

• Televizijski ekrani i ekrani računara stvaraju statička električna polja i naizmenična električna i magnetna polja različitih frekvencija. Dok su starije tehnologije ovih uređaja stvarale jačinu polja, koja je na rastojanju od 30-40 cm iznosila i 10 kV/m, a uz sami uređaj i više, novi uređaji ne stvaraju polja veća od 700 nT, odnosno 10 V/m.
• Veš mašina: 2 do 8,4 μT (razmak: 1 cm)
• Električne pećnice: 40 V/m
• Frižider: 30 V/m
• Usisivač: do 20 μT
• Automat za kafu: 16 V/m
• Toster: 40 V/m
• Fen za kosu: 40 V/m
• Muzički stub: 90 V/m
• Halogena stona lampa: do 1,5 μT, i td.

(5) Medicinski uređaji

• Laserski uređaj
• Uređaj za magnetnu rezonancu

(6) Sredstva za telekomunikacije, itd.

Naravno, ovo nije konačan spisak izvora nejonizujućeg zračenja, ali u dobroj meri pokazuje rasprostranjenost upotrebe ovih izvora bez kojih se savremeni svet ne može ni zamisliti.

4. ELEKTROMAGNETNO ZRAčENJE I ZDRAVLJE LJUDI

Epidemiološkim studijama i eksperimentalnim istraživanjima dolazi se do zaključka da elektromagnetna polja i talasi (koji su prisutni svuda oko nas i čiji se intenzitet svakodnevno povećeva preko dozvoljene granice) predstavljaju stalnu opasnost po naše zdravlje čak i kada su u okvirima dozvoljenih granica. Stručnjaci već godinama upozoravaju da su prvi simptomi oboljenja izazvanih štetnim delovanjem zračenja povećana razdražljivost i nervoza, nesanica, glavobolje, osećaj malaksalosti i hroničnog umora, anksioznost, sklonost depresiji, teškoće pri pamćenju i problemi sa koncetracijom, gubljenje vitalnosti, smanjivanje telesne i psihičke aktivnosti i sl. Današnja ispitivanja nedvosmisleno ukazuju da zajedničko delovanje geopatskih polja sa štetnim dejstvom i elektromagnetnih zračenja može da dovede do slabljenja organizma (slika 2).

Epidemiološkim studijama i eksperimentalnim istraživanjima dolazi se do zaključka da elektromagnetna polja i talasi (koji su prisutni svuda oko nas i čiji se intenzitet svakodnevno povećeva preko dozvoljene granice) predstavljaju stalnu opasnost po naše zdravlje čak i kada su u okvirima dozvoljenih granica. Stručnjaci već godinama upozoravaju da su prvi simptomi oboljenja izazvanih štetnim delovanjem zračenja povećana razdražljivost i nervoza, nesanica, glavobolje, osećaj malaksalosti i hroničnog umora, anksioznost, sklonost depresiji, teškoće pri pamćenju i problemi sa koncetracijom, gubljenje vitalnosti, smanjivanje telesne i psihičke aktivnosti i sl. Današnja ispitivanja nedvosmisleno ukazuju da zajedničko delovanje geopatskih polja sa štetnim dejstvom i elektromagnetnih zračenja može da dovede do slabljenja organizma.

Ne postoji prostor u kojem čovek radi, živi ili spava, a u kojem nema štetnih zračenja. Duga izloženost kompleksnom uticaju štetnih zračenja isključivo remeti energetsku strukturu bioloških sistema, a to se odražava tako što dolazi do pojave raznih oboljenja, kako psiho-mentalnih tako i fizičkih. Dugi uticaj štetnih zračenja kod slabije građenih ličnosti,dovodi do pojave najštetnijih oboljenja, pa čak i do smrti.

Najopasnija mesta su ona na kojima se čovek najduže zadržava, a to su krevet ili radno mesto.

Način na koji elektromagnetno zračenje utiče na ljude zavisi od mnogo faktora. Naravno, da je najbitnija snaga izvora zračenja, ali veliki uticaj ima i frekvencija zračenja. S obzirom na intenzitet apsorpcije u ljudskom telu, elektromagnetno zračenje možemo podeliti u četiri grupe: 

• frekvencije od 100 kHz do 20 MHz kod kojih apsorpcija opada sa opadanjem frekvencije, a znatna apsorpcija se pojavljuje u vratu i nogama
• frekvencije opsega od oko 20 MHz do 300 MHz kod kojih se relativno visoka apsorpcija javlja u čitavom telu, a pri rezonanciji i znatno veća u području glave
• frekvencija iz opsega od 300 MHz do nekoliko GHz pri kojoj se javlja znatna lokalna neuniformna apsorpcija
• frekvencije iznad 10 GHz pri kojima se apsorpcija javlja, prvenstveno, na površini tela.

Primarni i najjednostavniji štetni uticaj elektromagnetnog zračenja je zagrevanje. Izloženost radio-frekventnom zračenju većem od mW/cm2 može izazvati ozbiljna oštećenja ljudskog tkiva usled preteranog zagrevanja. U određenim uslovima može da dođe do merljivog zagrevanja tkiva i pri zračenju čija se vrednost kreće imeđu 1 i 10 mW/cm2, ali to ne mora da izazove oštećenje tkiva.

Veoma veliki i različiti broj izvora nejonizujućih zračenja u našem okruženju, uslovio je donošenje odgovarajućih propisa. U evropskim zemljama postoji preko 130 zakona, pravilnika, standarda i preporuka u oblasti zaštite od radio-frekvencijskog zračenja. Od posebnog je značaja preporuka Saveta Evrope od 12. jula 1999. broj 1999/519/ES.

U Srbiji je usvajen Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja („Službeni glasnik RS”, br. 36/09), kojim su uređeni uslovi i mere zaštite zdravlja ljudi i zaštite životne sredine od štetnog dejstva nejonizujućih zračenja u korišćenju izvora nejonizujućih zračenja. Na osnovu podzakonskih akata definišu se, između ostalog, izvori nejonizujućih zračenja od posebnog interesa, za koje je propisana obaveza pribavljanja rešenja za korišćenje.

4. UTICAJ ELEKTROMAGNETNOG ZRAčENJA NA KVALITET ŽIVOTA

U poslednjih dvadesetak godina psiholozi su definisali novu kategoriju koja određuje ponašanje pojedinca u porodičnom okruženju, na poslu, u kritičnim situacija itd. a to je kvalitet života QL (qualitz life). Kvalitet života ima takav uticaj na poimanje okolione, a pomaže u prevazilaženju teških situacija, kao što su krize na poslu, bolesti… Kvalitet životazavisi od mnogo činioc i u principu utiče na to da pojedinac uživa u subjektivnom osećaju zadovoljstva.

Elektromagnetna zračenja i jonizujuća i nejonijuzuća, kada je u pitanju kvalitet života ljudi, mogu se posmatrati sa dva aspekta. Prvi je njihov uticaj na razvoj ljudske zajednice, a drugi je njihov uticaj na zdravlje ljudi. Današnja civilizacija uveliko koristi elektromagnetne talase i polja u čitavom nizu tehnologija. Tako, komunikacije, radio i televizija, električna energija, trensport, medicina, računari, su zasnovani na elekromagnetnim poljima i elektromagnetnim zračenjima. Taj napredak je omogućio ljudima visok kvalitet života, koji se do pre samo jednog veka nije mogao ni zamisliti. Prodor u svemir i njegovo izučavanje nezamislivi su bez elektromagnetnih talasa, kao i prodor u svet mikročestica. Njihov doprinos razvoju savremene civilizacije je nesagledivog značaja.

S druge strane, negativan uticaj elektromagnetnih zračenja je što u određenim uslovima izazivaju zdravstvene probleme kod ljudi (blizina izvora zračenja, snaga zračenja, frekvencija talasa, jonizacija). Pri tom, jonizujuća zračenja su znatno opasnija po zdravlje ljudi od nejonizujućih. Ono što je u svemu dobro je da su nejonizujuća zračenja u daleko većoj upotrebi od jonizujućih pa je iz tog razloga umnogome smanjen rizik po zdravlje ljudi.

Ako merimo doprinos elektromagnetnih zračenja odnosno polja na razvoj i dobrobit ljudske zajednice i

negativne efekte po zdravlje ljudi, možemo zaključiti da su pozitivni efekti daleko ispred negativnih efekata. Zapravo upotreba elektromagnetnih polja i talasa je temelj razvoja savremene civilizacije.

5. ZAKLJUČAK 

Sve veći broj naučnih istraživanja potvrđuje da, u ovom trenutku, najveću pretnju našem zdravlju i dobrobiti (a to važi i za sve druge oblike života) predstavlja podmukli, sveprisutni i nevidljivi oblik zagađenja koji se zove „elektrozagađenje”. Elektromagnetna polja i zračenja su sadržana u celokupnoj materiji koja nas okružuje na svim nivoima organizacije, od svemira do mikro svemira. I čovečje telo apsorbuje i emituje elektromagnetne talase. Informacije u mozgu i na nivou ćelija se prenose elektromagnetnim putem. čovek je od svog postanka izložen više ili manje svim oblicima elektromagnetnog zračenja.

Međutim, razvojem tehnologije došlo je do primene velikog broja uređaja i sistema čiji je rad zasnovan korišćenju elektromagnetnih polja, tako da su gustina i frekvencija zračenja u prostoru u kome živimo višestruko uvećani. Sada je ljudski organizam izložen daleko većim dozama zračenja nego što je to bio slučaj sa prirodnim izvorima. Naravno, da to ima određenog uticaja na ljudski organizam i njegovo zdravlje.

Da bi se maksimizirale koristi od elektromagnetnih zračenja, a izbegle negativne posledice po zdravlje ljudi neophodno je:

• sprovoditi sistematska istraživanja uticaja elektromsgnetnih zračenja na ljudski organizam i ostali živi svet
• normativno urediti oblast elektromagnetnih zračenja (zakoni, pravilnici, standardi)
• sprovoditi propisane mere zaštite od zračenja uz monitoring njihove realizacije
• onemogućiti razvoj proizvoda i sitema koji funkcionišu na frekvencijama zračenja ljudskog tela ili njegovih delova (mozga, na primer)
• uspostaviti informacioni sistem o elektromagnetnim zračenjima kako bi se u svakom trenutku imao uvid o stanju ove oblasti.

Naravno, da će se na problematici elektromagnetnih zračenja još više raditi u budućnosti, kada nijedna ljudska delatnost neće biti moguća bez upotrebe elktomagnetnih polja.

“Uopšte ne sumnjam da porast elekromagnetnih polja u ovom trenutku je element koji u najvećoj meri zagađuje životnu sredinu na Zemlji. Smatram da na globalnom nivou je to mnogo važnije i od zagrejavanje...i od povećanja količine hemijskih elemenata u životnoj sredini” – Robert Beker, Dr. Med.

Na svakom od nas leži odgovornost za preduzimanje preventivnih koraka koji će zaštititi nas, našu porodicu i buduće generacije.


LITERATURA

[1] ZRAčENJE, REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO žIVOTNE SREDINE I PROSTORNOG PLANIRANJA, Beograd, oktobar 2009. godine

[2] An Inestigation Of Relation Between Sustainable Development And Quality Of Life, Slavko Arsovski, Milan Pavlović, Zora Arsovski, Zoran Mirović, International Journal for Quality Research, Volume 3 - 2009 - Number 4

[3] Possible effects of Electromagnetic Fields (EMF) on Human Health, Scientific Committee on Emerging and Newly Identified Health Risks SCENIHR, 21 March 2007

[4] Health Ef fects of Electroma gnet ic F ields, An Ro i n n Cuma r s á ide , Ma r a a g u s Acmh a i n n í Nádú r t h a Depa r tme n t o f Commu n i c a t i o n s , Ma r i n e a nd Na t u r a l Re s o u rc e s, Du b l i n 2 , I r e l a n d, www.dcmnr.gov.ie

[5] Exposure to high frequency electromagnetic fields, biological effects and health consequences (100 kHz-300 GHz), Paolo Vecchia, Rüdiger Matthes, Gunde Ziegelber, James Lin, Richard Saunders, Anthony Swerdlow, ICNIRP 16/2009

[6] Encyclopedia of Applied Spectroscopy. Edited by David L. Andrews. Copyright 2009 WILEY-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA, Weinheim, ISBN: 978-3-527-40773-6

[7] ELECTROMAGNETIC RADIATION HAZARDS, David Jenn, Naval Postgraduate School, Department of Electrical & Computer Engineering, Monterey, California, 2008

[8] UNCERTAINTY ESTIMATION IN ELECTROMAGNETIC FIELD MEASUREMENTS FOR ASSESSING COMPLIANCE WITH SAFETY LIMITS, E. Karabetsos, G. Filippopoulos, Non Ionizing Radiation Office, Greek Atomic Energy Commission, 2003

[9] EFFECT OF THE ELECTROMAGNETIC RADIATION ON THE CELL FUNCTION AND PROTECTIOT WITH BIO-SPH, Stojan Velkoski, Georgi Kotevski, Gordana Zlateva – Velkoska, Garo Mardirossian, Research Center “Soncev Zrak” – Skopie, Macedonia; June 2005, www.soncevzrak.com

[10] S. Arsovski, M. Pavlović, Z. Arsovski, Z. Mirović, An Inestigation Of Relation Between Sustainable Development And Quality Of Life, International Journal for quality research, Volume 3, 2009, Number 4

[11] Stevan živojinović, Andrej Stanimirović, Knowledge, intelectual capital and quality management, International Journal for quality research, Volume 3, 2009, Number 4

[12] K. K. Milovanović, S. Arsovski, Extended Model of New Approach Impact on Quality, Safety and Competency of Product our Enterprises, International Journal for quality research, Volume 3, 2009, Number 2

[13] S. Arsovski, K. Kanjevac Milovanović, Extende Model Of Competitivity Throug Application Of New Approach Directives, International Journal for quality research, Volume 3, 2009, Number 1

[14] M. K. Zogovic, I. Savovic, A. K. Arsic, V. Matovic, Quality of Test Results Expressed Through Measurement Uncertainty, International Journal for quality research, Volume 3, 2009, Number 3

Procitajte više >>>