Zaštita od štetnih zračenja

Opat A. Mermet je u svojoj knjizi dao sledeću preporuku koja glasi: "Bolje se ukloniti sa štetnog zračenja, nego se štititi bilo kakvim zaštitnim sredstvima.“ Ovde je sadržana i pouka: Ako možeš ikako da pomakneš ležajeve na kojima se spava na mesta bez štetnih zračenja, to je najbolja zaštita. Jasno je da to nije uvek moguće, pa se moralo preći na blokade ovih zračenja. U tu svrhu do danas je preporučivano mnogo tzv. aparata za odzračivanje, raznih folija, ploča, predmeta od slame, slamarica, olovnih ploča, raznih spirala, napravljenih nacrta i šara, koji navodno štite, ugrađivanja u temelje kamena temeljca u onom smeru prema severu, kakav je imao u svom primarnom ležištu, odakle je donesen. 

Blokadama se bavio Gustav Freiherr von Pohl, koji je 1928. godine prijavio jedan patent, kojim je mogao odzračiti čitavu kuću. Mukotrpnim daljim radom uspio je blokirati štetna zračenja prvo 3 km2, zatim 5,5 km2 da bi proširenjem svoje stanice za blokadu zračenja uspio blokadu proširiti na 12 km2. Imao je nameru da pojača blokadu na 200 km2, ali nije uspeo, jer mu je za tu stanicu trebao veći prostor nego što ga je imao, a nije imao ni dovoljno finansijskih sredstava. Vrednost njegove blokade potvrdilo je mnogo tadašnjih radiestezista, koji nisu mogli pronaći pre poznate tokove štetnih zračenja. Na žalost, Freiherr von Pohl nije dugo iza toga živio. Za čuditi se da mnogi naučnici i dobri radiestezisti nisu nastavili njegov rad. Stanko Jurdana je preporučivao blokadu zračenja pomoću olovnih ploča i baritne žbuke. Koliko mi je poznato, jedna zgrada u Zagrebu je blokirala široki tok podzemne vode sa olovnim pločama, nakon što su se počela javljati oboljenja iznad ovog toka. Prilikom pregleda jednog stana u Tuškancu, u većoj porodičnoj kući nisam uspio pronaći nikakva štetna zračenja koja dolaze od podzemnih voda. To me je povuklo da se uputim u dvorište, gde sam našao i pratio tokove podzemnih voda, ali samo do kuće. Tu su tokovi zračenja bili nestali. Nisam ih uspeo pronaći ni rašljama, ni viskom. Kad sam se uverio da je kuća blokirana, upitao sam vlasnika, da li u kući ima neku blokadu. Rekao mi je da me je upravo zato i pozvao, da li ta blokada još vredi. Rekao mi je da je prema uputama Ing. S. Jurdane prilikom gradnje kude, ispod pločica i parketa postavio baritnu žbuku. To je bilo pre petnaestak godina, i blokada još uvek drži. Jedna od najstarijih, blokada bila je slamarica, na kojoj se mnogo spavalo pre sadašnjih jogi-dušeka, koji ne štite ni malo, nego su čak često i štetni. Upotreba različitih spirala u poslednje doba se malo primenjuje u zaštiti ležajeva na kojima se spava. Danas se smatra da su slabo efikasne, odnosno da bi se kod zaštite nekog prostora trebalo postaviti više spirala, većeg promera, uglavnom od bakarne žice. U prodaji postoje tzv. Wastra-folije. Imaju veličinu jednog kreveta, stavljaju se ispod njega i moraju se uzemljiti. Vrlo su skupe, pa se retko kod nas upotrebljavaju. Jedno vreme se kod nas prodavala tzv. folija sirius. S jedne strane je imala boju staniola, a s druge zlatnu boju. Istraživanja koja smo proveli pok. A. Crnolatac i ja, pokazala su da su te folije efikasne samo kad je zlatna strana okrenuta prema gore. Danas je nema više u prodaji. U zapadnim zemljama postoje razni Entstrahlungsgeräti, koji se radi svoje cene vrlo retko vide kod nas. 

Poljaci izrađuju ploče RET 0, RET 1 i RET 2. RET 0 štiti područje od 13,5 m u radijusu, 6 m u visinu i 2,7 m u dubinu. RET 1 štiti područje od 9 m u radijusu i 2,0 m u visinu. RET 2 štiti pak u radijusu od 4 m i 2,35 m u visinu. Vrednost ovih ploča je ispitana i potvrđena od Društva radiestezista u Varšavi. Ploče su malih dimenzija. Zgodne su za postavljanje. Može ih postaviti samo iskusan radiestezist, koji mora ispitati nakon postavljanja vrednost blokade. Ploče blokiraju samo zračenja koja dolaze od podzemnih voda, a ne zračenja globalnih mreža i zračenja iz naše okoline. 

Poljaci sada rade na pripremi nove ploče tzv. RAM-ploča, sa dodatnom pločicom. Ova bi suzbijala radioaktivna zračenja. Zaštitna sredstva rade na principu stvaranja interferencije, jer sva zračenja su titraji. Svi titraji imaju oblik sinusoide. Zaštitna sredstva rade na principu stvaranja interferencije, što znači da stvaraju istu sinusoidu sa pomakom 180°, pa svaku pozitivnu ordinatu u sinusoidi poništava negativnom ordinatom ploče i obratno. Blokade se već dugo ispituju i još će se dugo ispitivati. Kod nas se posvetila istraživanju zračenja i blokadama Ivana Galić, poznati radiestezist. Nadajmo se da će blokade u budućnosti biti sve više efikasne i primjenjivane za dobro osećanje ljudi i njihovo zdravlje. 

Poglavlje je iz knjige "Radiestezija III" koja je delo radiesteziste Smaila Dubravića.

---

Ako želite kućnu ili prostornu zaštitu od Hartmanove mreže i ostalih štetnih zračenja, preporučujemo Vam PXD BioPiramidu koja je ispitivana u institutu IGEF u Nemačkoj, gde je dobijen sertifikat o neštetnosti i povoljnom delovanju na ljude.

 

Procitajte više >>>

Uticaj štetnih zračenja na faunu i floru

Još u davno vreme osetili su ljudi da se na izvesnim mestima loše osećaju ako borave dugo vremena na njima. Možda su naši pra-pra preci imali "šesto" čulo pa su se sklanjali sa takvih mesta, kao što to još i danas čine neke životine. Poznato je da pas beži sa takvog mesta, i ako je prisiljen da se stalno kreće po tom toku, vezan na lancu, da spava na njemu, on kao i čovek lako oboli. 

Sećam se slučaja iz Pule, gde mi je vlasnik jednog psa rekao da mu pas, iako je već dugo kod njih, čim se pusti sa lanca koristi priliku da pobegne od kuće i ne vraća se po nekoliko dana, a kad se vrati svežu ga na staro mesto i to se ponavlja. U zadne vreme je pas jako bolestan, daju mu i neke lekove, ali ne pomaže. Palo mi je na pamet, da bi to moglo biti zato, što pas ima ležaj na štetnom zračenju. Išao sam to pregledati i našao da tok zračenja, širok dva metra zahvaća u potpunosti negovu kućicu. Molio sam vlasnika da mu premesti kućicu na bolje mesto, pokazao sam mu gde je to, i on je to učinio. 

Poznato je i to da krave, ako u štali imaju svoje ležajeve na štetnim tokovima prestaju davati mleko, konji gube boju dlake, mršave i ugibaju na ovim tokovima. Kad se maknu sa tih tokova nastupa poboljšanje, ali čim ih se ponovno vrati na staro mesto, opet poboljevaju. Obično su takve životine sterilne. Slično je i sa svinjama, kozama, ovcama, peradi i golubovima. Spavanje na štetnim tokovima ne šteti mačkama. Ove se čak na takvim mestima dobro osećaju i traže ih. Zato je već u narodu poznata izreka: "Ne spavaj tamo, gde mačka spava." Štetna zračenja "vole" i pčele i mravi. U zoološkim vrtovima je ustanovljeno da su životinje kao lavovi, tigrovi, kenguri, majmuni i mnoge druge uginule od raka, što se obdukcijom utvrdilo. Ptice su vrlo osetljive na štetna zračenja. Pregledom mnogih gnezda našlo se da ni jedno nije bilo izgrađeno na nekom takvom toku. Radi toga se i smatra da su kuće na kojima rode prave gnezda, zdrave kuće. Gnezda lastavica se takođe ne nalaze na bilo kakvom štetnom toku koji dolazi od podzemnih voda. 

Od drveća samo su velike sekvoje neosetljive na ovakva zračenja. U našim šumama je to hrast. On strada samo ako se nalazi na jako štetnom ukrštanju dveju tokova. Bukve jako stradaju, vrlo su osetljive. Zato postoji takođe Izreka: "Izbegavaj hrast bukvu traži!" Bukva na toku ne doživi uobičajenu starost. Ovakvo bolesno drveće se u šumama prepoznaje po svom izgledu. Na kori se pojavljuju neuobičajene kvrge, kora često otpada, grane se suše. Voćke takođe lako oboljevaju na ovim tokovima. Kad sam boravio u Puli kod jednog agronoma, pokazao mi je tri stabla višnje Sve tri su bile iste sorte, sve tri su imale velike krošne i sve tri su jedna do druge posađene. Sve tri zaedno procvetaju i prolistaju, ali samo dve od njih donose plodove, a na trećoj oni svi opadnu. To se ponavlja sedam godina uzastopce, te je agronom odlučio da ovu poseče, jer od nje nema nikakve koristi. Izašli smo u voćnjak i našao sam širok tok podzemne vode ispod korena te višnje, koji je išao dalje na jednu krušku kojoj se je vrh već počeo sušiti. Breskve su voćke koje ne podnose da rastu na ukrštanju dveju štetnih zračenja i brzo uginu. Voćari već znaju, da na mestu gde je uginula breskva ne treba saditi novu. Stoga je za preporučiti, kod osnivanja plantaža voća da se uposli radiestezist koji bi ustanovio i pokazao gde idu jaki štetni tokovi podzemnih voda, kako bi se ova mesta izbegavala. Kod povrća naročito su osetljivi na zračenje krastavci, karfiol koji izraste mekan i rasut, slabe čvrstine. Manje je osetljiv paradajz i grašak.  

Poglavlje je iz knjige "Radiestezija III" koja je delo radiesteziste Smaila Dubravića.

Procitajte više >>>

Kolika je u procentu štetnost od spoljnih zračenja iz naše okoline?

To su zračenja od TV i radio predajnika, dalekovoda, trafostanica, radara, gromobrana, ulične i kućne rasvete, kao i od kućnih aparata, zračenja od plastičnih i drugih materijala, TV i radio aparata. Već nekoliko godina se prodaje ugrađen radio aparat u krevete iznad glava onih što leže na njima. Berlinski tehnički univerzitet je proučavao delovanje ovih aparata i pronašao da oni mogu biti uzrok jakih glavobolja. Naročito aparati u kojima je ugrađen uređaj za buđenje, koji su celu noć uključeni. Ovi aparati su opasni i kad nisu uključeni ukoliko utikač nije izvučen iz utičnice u zidu. Poznato je svima da TV ekran štetno zrači. Udaljenost od ekrana bi trebala kod gledanja biti 4 do 5 m. Ovo zračenje šteti čak i životinjama u kući, naročito pticama ako su u zoni štetnog zračenja od TV ekrana. Kućni aparati, kao što su frižideri, mašine za pranje rublja, električne peći zrače takođe, stvaraju elektro-magnetna polja kroz koja se stalno krećemo. U današnje doba bilo bi nerazumno, bez obzira na izvesnu štetnost sa ove strane, odustati od upotrebe ovih aparata. Postoje neki saveti kako bi se mogli zaštititi ili bar osetno umanjiti štetno delovanje od instalacija električne struje i njenih aparata: Podzemni kablovi su u pogledu štetnog zračenja bolji nego spoljni vodovi. Blokada ovih zračenja je vrlo teška. Kad bi pak sva ta zračenja iz okoline bila štetna, bilo bi već došlo do katastrofe. Na nacrt pregleda stana ova se zračenja ne nanose, ali se pomoću viska utvrđuje procenat štetnosti u odnosu na ukupna zračenja u kući (zračenja od podzemnih voda, Hartmanove i Kerijeve mreže). Maksimalno ukupna zračenja iz naše okoline iznose 0,5 do 6% ukupnog štetnog zračenja u stanu (dobijeno empirijski).

Procitajte više >>>

Izrada nacrta štetnih zračenja po stanovima

Radi izrade nacrta štetnih zračenja u stanu potrebno je kao prvo imati nacrt stana kojeg pregledamo. Merilo nacrta može biti 1:100 (1 cm = 1 m) ili 1:50 (1 cm = 0,5 m). Vrlo često ovakvi nacrti postoje, naročito kod vlasnika porodičnih kuća ili etažnih stanova. Već prilikom prijave pregleda nekog stana moramo svakako pitati, da li naručilac pregleda poseduje takav nacrt. Ako ga ne poseduje, onda ga treba sam ili preko nekog prijatelja, koji se u to razume, obično su to geodeti, građevinari i arhitekte dati, da ga oni naprave. Skice stana, sa rasporedom prostorija nisu za to pogodne, niti dovoljne, pa makar da imaju upisane sve dimenzije. Praviti nacrt nekog stana ne spada u radiestezijski rad. Ako se pregled vrši u porodičnoj kući, onda je najpovoljnie, da to bude ona etaža u kojoj se nalaze spavaće sobe. Prilikom pregleda stana potrebno je imati jedan veći i jedan manji trokut sa centimetarskom podelom. Vrlo dobro će nam poslužiti hemijska olovka sa četiri boje. Uz to treba imati običnu olovku, kao i bar tri olovke u boji: crvenu, plavu i zelenu. Mekana gumica za brisane. Za rad na lociranju zračenja po sobama, potrebno je imati čelični metar, najbolje dužine 5 m. Radi lociranja pravaca Hartmanove ili Keri-jeve mreže, potreban je i bolji kompas. On će nam dobro poslužiti i za postavljane radiestezijskih zaštitnih ploča, radi blokiranja štetnog zračenja od podzemnih voda, ukoliko se u pojedinom stanu pokaže da usled nepovoljnih tokova zračenja u sobama nije moguće naći povoljno mesto, na kojem bi se moglo postaviti ležaj, a to je da bi došao izvan uticaja štetnih zračenja od podzemnih voda. Od radiestezijskog pribora treba imati rašlje i bar dva viska odgovarajuće težine (jedan rezervni ukoliko nam se prilikom rada prekine vrpca na kojoj visi visak). Najbolje su se kod rada pokazale rašlje od čelične žice 0,5 - 0,9 mm preseka, savijene u petlju. Mogu se upotrebiti i druge vrste rašalja: račvaste rašle u obliku slova V, ili pravougaone rašlje, tzv. "L" antene. Rašle su nam potrebne za pronalažene toka, i da nam grubo pokažu u kome se pravcu proteže tok. Visak nam je potreban, s obzirom da on daje preciznije osovinu toka zračenja, nego rašlje, da pronađeni tok pratimo kroz celi stan, i ustanovimo mesto gde taj štetni tok napušta stan. Prilikom razgledavanja nacrta stana, moramo pronaći prema rasporedu u stanu jedan pravac, od prvog zida pa do poslednjeg zida u stanu. Kad smo po tom pravcu ucrtali sve tokove na koje smo naišli, koristimo drugi pravac, približno okomit ovome prvom, da u tom pravcu pronađemo preostale tokove. Ako je taj drugi pravac nedovoljan da bismo bili uvereni da smo pronašli sve tokove, treba izabrati i treći pravac. Ova tri pravca, ako su dobro postavljeni dovoljni su da reše pitanje svih štetnih tokova u kući. Osim ova dva do tri pravca sa rašljama se pretraže svi ležajevi, kao najvažnija mesta u kući, da se ne bi eventualno neki tok "sakrio". 

1.       Tražene tokova štetnog zračenja od podzemnih vodotoka i geoloških pojava 

A sada prelazimo na iznalaženje štetnog zračenja od podzemnih voda, pravca njihovog toka, širine traka zračenja i negovog polariteta. Spomenuto je već pre da tokovi štetnog zračenja mogu imati električni naboj pozitivan (+), negativan (-) i neutralan (±). U stranoj literaturi naići ćemo na izraze "desno zakretajući“ ili "desno cirkularan" tok, što znači tok zračenja, koji ima zakretni moment u desno (u smeru kazaljke na satu) a mi ga jednostavno zovemo pozitivnim (+) tokom. Analogno je da negativan (-) tok ima zakretni moment levo (levo cirkularan), dok je tok ± neutralan, ali najštetniji, jer se u njemu vrši pražnjenje "+" i "-" toka, pa obično ima i najveću štetnost. U njemu verovatno postoji brza izmena "+" i "-" zračenja. U drveće na ovom toku najčešće udaraju gromovi. Prilikom polaska postavimo se u točku A sa rašljama u ruci, sa mentalnom konvencijom da tražimo tokove štetnih zračenja, koja su opasna za ljude u kući. Čekamo da rašlje naprave jedan okret, što je znak da smo se ubacili u frekvencije štetnih tokova i da možemo poći sa traženjem. Držeći rašlje ispred sebe, na poznati način idemo polagano u I pravcu pregleda, duboko koncentrisani na ono što tražimo. Kad smo došli u točku B, osetio se nagli trzaj rašalja, a zatim jedan-dva okreta, znak da je došlo do rezonance i da smo upravo na toku. Menjajući horizontalno položene ruke sa rašljama, u položaj jedne ruke iznad druge, rašlje će se pokrenuti u jednom pravcu i stati. Najistureniji vrh petlje pokazaće nam približan tok zračenja. Ako radimo sa pravougaonim rašljama, one će nam se na toku ukrstiti. Račvaste (V) rašlje će se trgnuti prema gore ili prema dole, a ako držimo jednu ruku iznad druge, vrh ovih rašalja usmeriće se u pravcu zračenja. Kad smo našli mesto zračenja, uzimamo u ruku visak i sa njim sledimo tok zračenja prvo na desnu stranu smera sve dok ne nađemo na krajnjem zidu stana mesto gde tok zračenja napušta stan. To bi bila tačka C na zidu. Da bismo je mogli preneti na nacrt stana potrebno je izmeriti ili dužinu a ili dužinu b. To se vrši čeličnim metrom na cm tačno i mere pribeleži na papir neko ko nam pomaže pri merenju. Često će se desiti da je dužu liniju u stanu (b) lakše izmeriti nego kraću liniju (a). Zatim se vratimo u tačku B pa tok pratimo u suprotnom smeru, dođemo do točke D i sada izmerimo točku D prema uglu sobe i dužinu C. Pomoću merila, koje imamo pri ruci nanesemo tačke C i D preko točke B čiju poziciju možemo takođe izmeriti i dobijemo pravac osovine nađenog štetnog toka, Još nam ostaje da izmerimo širinu toka zračenja, koju možemo dobiti sa viskom, okomito na osovinu toka i izmeriti pomoću metra. Polaritet toka dobijemo mentalnim putem. Uz pomoć viska pitamo da li je polaritet pozitivan (+). Ako visak daje odgovor da nije, pitamo da li je negativan. Ako ni to nije, onda je jasno tok neutralan (I). Treba izvršiti još jednu kontrolu na isti način. Zatim u merilu nanesemo širinu toka, a prema polaritetu sa odgovarajućom bojom: crvenom za pozitivni, plavom za negativni, a zelenom za neutralni, ucrtamo rubne granice toka. Kad smo to završili, upišemo na kraju ucrtanog toka njegovu širinu u cm i polaritet. Time smo ucrtali prvi tok kojeg smo pronašli u kući. Zatim nastavljamo po I. smeru pregleda traženje novih zračenja i umeravamo ih na isti način te dobijamo tačno u merilu nove tokove u kući u tačkama E, F. Od tačke F do kraja smera (tačka G) nismo otkrili nikakvo štetno zračene. Sada prelazimo na pravac II.(od točke H) i ponovno na isti način tražimo štetna zračenja. U tački I ponovno uzimamo smer toka zračenja i dolazimo do tačke J, merimo dužinu od ugla (koja nam je povoljnija). Potom ponovno od tačke I pratimo smer do tačke K. Merimo i širinu toka i ustanovljavamo polaritet novog toka. Na isti način dobijamo sve ostale tokove u stanu. Kad smo ucrtali sve tokove u nacrt stana, dobro ih je odgovarajućim bojama u vrlo bledoj nijansi obojiti. Međutim još nije sve gotovo u vezi tokova. Sva zračenja u stanu nemaju jednak intenzitet štetnosti. Da bi mogli uspoređivati tokove po štetnosti potrebno je izvesti jednu mentalnu operaciju. Zamislimo da je ovaj pregledani stan centar jednog kruga, koji ima 500 metara radijus. Jasno je da u ovom krugu ima veliki broj štetnih tokova, daleko više nego što ih imamo u stanu. Ako se mentalno koncentršemo na ovaj neodređeni broj štetnih tokova u ovom području i pretpostavimo mentalno jednu skalu štetnosti koja ide od 1 do 10 s tim da nam u tom području koeficijent 1 imaju tokovi koji imaju najmanju štetnost po stanare u pregledanom stanu, a koeficijent 10 najštetniji tok u tom području, onda ćemo stavljajući prst na pojedini nacrtani štetni tok, na upit "Kolika je štetnost ovog toka?" dobićemo pomoću viska neki koeficijent od 1 do 10. Zatim prelazimo na drugi tok, nađemo njegov koeficijent štetnosti i tako redom za sve štetne tokove u kući. Dobićemo nekoliko koeficijenata štetnosti, zapravo toliko koeficijenata koliko imamo tokova. Već nakon malo više iskustva u pregledu stanova opazićemo da "+" i "-" tokovi najčešće imaju koeficijente štetnosti 1 do 5, dok oni "±" imaju znatno više, svakako između 5 i 10. Ove "±" tokove nazivamo teškima. Ukoliko prilikom ustanovljavanja koeficijenta štetnosti crvenog (+) ili plavog (-) toka ustanovimo da imaju koeficijent veći od 5, potrebno ga je ponovno na ustanovljenom toku preispitati, da nije "±" i obratno: ako je "±" tok pokazao koeficijent štetnosti manji od 5, treba ga isto tako preispitati da nije zamenjen polaritet, tj. da je umesto "±" trebao biti "+" ili "-" To se vrlo brzo napravi. Sada kada imamo koeficijente štetnosti svakog pojedinog toka, opazićemo i to da svi pozitivni ("+") tokovi nemaju isti koeficijent štetnosti nego da se razlikuju. Takođe i "-" tokovi, kao i "±" tokovi ako ih ima više. Jasno je da je od dva toka sa različitim koeficijentom štetnosti manje opasan onaj koji ima manji. Ukrštanja dva toka su štetnija po zdravlje nego sami tokovi. Može se uzeti da ona nose štetnost, koja se dobija zbrajanem koeficijenata štetnosti tokova koji se ukrštaju. Budući da u globalu muškarci imaju vrlo izražen "+" a žene "-" polaritet, teoretski ne bi smeo biti "+" tok štetan muškarcima, a "-" tok ženskim osobama. Analogno kao i kod električne struje: ako spojimo dva "+" vodiča ne dešava se ništa. Kad spojimo dva "-" vodiča opet se ne dešava ništa. Ali, ako spojimo "+" sa "-" vodičem nastaće kratki spoj. To se isto dešava u telu, kad se spoji sa suprotnim polaritetom toka. Tok "-" (teški tok) je štetan za oba pola, jer se u njemu samom vrše česta pražnenja, koja utiču i na muškarce i na žene. Tok "+" nastoji promeniti polaritet dipola ćelija kod žena a "-" tok kod muškaraca, dok organizam svom silom nastoji sačuvati svoj normalni polaritet. Ova borba se odigrava celo vreme dok se organizam nalazi u području delovanja ovog toka. Kako je krevet mesto gde se ljudi dosta zadržavaju, to su ta mesta i najopasnija. Ostali tokovi štetnog zračenja od podzemnih voda, kojih ima ne samo u stanu, nego svugde kuda se krećemo ne predstavljaju veću opasnost. Prelazeći stalno preko tih tokova mi se čas punimo čas praznimo, a to ne izaziva teže posledice. Ako kreveti stoje dugo godina na ovakvim štetnim tokovima, onda se kod ljudi koji u njima spavaju počinju javljati zdravstvene teškoće. Organizam usled svakodnevne borbe sa tokom, u nastojanju održavanja normalnog polariteta u ćelijama organizma se postepeno iscrpljuje. Štetan tok je stalan, a što je jači intenzitet štetnosti toka, to on i jače utiče na promenu naravnog, prirodnog polariteta. Gubitak polariteta u organizmu ima kao posledicu slabljenje prirodnog imuniteta, kada je pak ovaj slab otvorena su vrata za sve bolesti, pa i za kancerogena oboljenja. Nakon što smo na nacrtu štetnih zračenja uneli sve tokove štetnih zračenja u stanu, njihovu širinu i polaritet, obavili smo najglavniji deo posla. Pre su spomenute mnoge mreže i mrežni sistemi koji uglavnom dolaze u obliku kvadratnih ili kubnih sistema, od kojih su do sada najbolje opisane i istražene Keri-jeva i Hartmanova mreža. Keri-jevu mrežu sam spomenuo prie Hartmanove, jer prema dosadašnjim istraživanjima ova je mreža, naročito njeni čvorovi opasnija od Hartmanove mreže i njenih čvorova. Sva je sreća, da ni čvorovi Keri-jeve, niti čvorovi Hartmanove mreže nisu svi štetni. Prema tome osim onih, pre ucrtanih tokova štetnih zračenja od podzemnih voda, mogu se ustanoviti i linije i čvorovi Keri-jeve i Hartmanove mreže. U ovu svrhu potreban nam je bolji kompas. Za tražene ovog zračenja vrlo je prikladna tzv. Lecher-antena. Ova vrsta rašalja ima kliznu skalu sa podelom. Klizač se postavi na broj koji odgovara traženju Keri-jeve mreže, a onda je postupak kao i kod običnih rašalja. 

a)      Konstrukcija Keri-eve mreže u stanu 

Kod običnih rašalja prilikom traženja Keri-jeve mreže moramo se koncentrisati na to da tražimo trag zračenja ove mreže. Prilikom hodanja sa rašljama, one će pokazati trzajem prema gore ili dole, ili sa ukrštanem krakova kod pravougaonih rašalja ( L antena ). Tu ćemo stati (tačka A - sl. 20). Sa viskom ćemo ustanoviti širinu trake, a onda ćemo u sredinu trake postaviti kompas da bismo ustanovili pravac SZ-JI. Pružanje trake možemo pratiti u prostoriji u kojoj radimo i tamo gde ta traka seče okomite ravnine suprotnih zidova, odmerimo od uglova sobe, na isti način kako smo to radili kod merenja za nađene tokove (točke B i C). Tako dobijamo jednu traku Keri-jeve mreže, koju možemo ucrtati u nacrt. Nazovimo je prvim osnovnim pravcem mreže. Zatim pođemo po tragu zračenja sa rašljama u ruci na pr. (A→B) sa mentalnom konvencijom da tražimo čvor Keri-jeve mreže. Neka nam rašlje pokažu da je to točka D. Preko viska dobićemo je li taj čvor pozitivan (+) ili negativan (-). Uz pomoć rašalja dobićemo približno okomit pravac na dužinu BC. To je dužina EF. Kad smo to ucrtali, dobili smo dva osnovna pravca Keri-jeve mreže. Sada nam je lako konstruisati na nacrtu stana ostale delove mreže, znajući da su dužine kvadrata Keri-jeve mreže 3,5 m. Od tačke D na pravac BC i EP nanosimo po 3,5 m i 0,5 m za traku. Ako smo dobili da je u D čvor -, onda su drugi naizmenično "+" pa "-" itd. Čvorovi "+" su oni koji nabijaju (produžuju RR), a negativni "-" čvorovi su oni koji prazne (skraćuju RR). Reakcione linije ponekad se ne seku pod pravim uglom (radi geoloških prilika). 

b)      Konstrukcija Hartmanovemreže u stanu 

Konstrukcija Hartmanove mreže obavlja se isto kao što se to radilo kod Keri-jeve mreže. I ovde nam dobro dođe kompas, s obzirom da se Hartmanova mreža pruža pravcem sever-jug (magnetski). Idemo po stanu sa mentalnom konvencijom da tražimo jedan od osnovnih pravaca Hartmanove mreže, koji ide pravcem sever-jug. Počine se npr. u tački A. U tački B rašlje su se trznule i javile nailazak na jednu od osnovnih linija Hartmanove mreže. Sa kompasom iz točke B odredimo sever, i to je prvi osnovni pravac kojeg možemo slediti i viskom do tačaka C i D. Širina pravca uticaja Hartmanove mreže je cca 20 cm. Ako je merilo nacrta 1:100, to širina traka Hartmanove mreže je 2 mm prema našoj geografskoj širini. Razmak između dveju susednih traka Hartmanove mreže je u pravcu S-J približno 2,0 m (u našim područjima). Sada tražimo prvi čvor mreže, ponovno sa rašljama idući na pr. po dužini B C. U tački je dobili smo trzaj rašalja, tj. našli smo jedan od čvorova Hartmanove mreže. Odmah ispitamo koji je polaritet čvora. Neka nam je visak pokazao da je negativan ("-"). Zatim iz čvora E, pomoću viska pratimo pravac zapad-istok. Pravac će nešto odstupati od magnetske osovine zapad-istok kao na slici. Razmak između traka u pravcu sever-jug za naše prilike iznosi 2,0 m, a zapad-istok 2,5 m. Od točke je (koju merimo od zidova konstruisanu celu Hartmanovu mrežu u stanu. Kad bismo naneli na jedan nacrt stana sve tokove zračenja od podzemnih voda, te ove obadve mreže, nacrt bi bio jako išaran, nepregledan. To se vidi na, gde je sve ovo nacrtano. Da ne spominjemo da bi tu mogle doći još mreže Peyré-a, Wittmanna, te Benkerov kubni sistem i dr., tako da bi to bio nacrt koji će malo tko razumeti. Slika 22. Mreža štetnih zračenja iz podzemlja sa nanesenom Hartmanovom i Keri-jevom mrežom, te štetnim čvorovima tih mreža S obzirom da i Kerijeva i Hartmanova mreža postaje patogena samo pod izvesnim meteorološkim uslovima i uslovima promena uticaja zemaljskog magnetskog polja, dovoljno je da se u nacrt unesu samo mesta štetnih čvorova obe mreže, jer oni deluju najviše patogeno. Zato prilikom traženja štetnih čvorova Hartmanove ili Kerijeve mreže, treba se koncentrisati pri radu sa rašljama na iznalaženje štetnih, a ne svih čvorova jedne i druge mreže. Na ovakvom nacrtu teško se je snaći, a naročito onima čie se stanove pregleda, jer njih i zanimaju samo ona mesta u kući gde postoji štetnost dužeg ili dugog boravka, prvenstveno ležajevi. U knjizi Pendel ist erlenbar, Band II, od G. Hürlimann, na str. 132 i 133 data su dva nacrta pregleda stanova koja je napravio profesionalni radiestezist dipl. ing. Oberberger, koji je osim štetnih zračenja iz podzemlja dao Benkerov sistem  (uključena Hartmanova mreža), ali bez Kerijeve ili Vitmanove mreže. Na nacrtu zatim unesemo sve ležajeve u stanu i dobija se tačna slika da li neko spava na nekom od štetnih tokova ili štetnim čvorovima Hartmanove ili Kerijeve mreže. Kad je to gotovo daje se predlog novog smeštaja ležaja, te mesta gde se dugo boravi u stanu, kao na pr. za stolove i stolice na kojima se sedi radi učenja, zatim za stolce za klavirom pa i za fotelje sa kojih se svakodnevno gleda TV-program. Osim štetnih tokova zračenja iz podzemlja ucrtana su i zračenja od globalnih mreža u obliku štetnih čvorova, koji mogu biti pod izvesnim uslovima patogeni.

Poglavlje je iz knjige "Radiestezija III" koja je delo radiesteziste Smaila Dubravića.

Procitajte više >>>

Geomantske zone

U radiesteziji je poznata pojava geomantskih zona. Naziv je nastao od rieči geomantija, što bi u slobodnom prevodu moglo značiti: proricanje iz zemlje. Zračenja u geomantskim zonama su potpuno drugačija, nego ona spomenuta u dosadašnjim globalnim mrežama, i verojatno dolaze iz zemlje.

Geomantska zona po Švajsteru (Schweitser-u) 

Zračenja se prostiru kilometrima daleko u pravcu, a onda odjedanput promijene pravac bez utvrđenog uzroka,pa se opet vraćaju u svoj prvotni pravac. Obično idu pravcem glavnih strana sveta ili pod uglom od 45° na njih. U drevno doba, već pre oko dve hiljade godina znalo se za geomantske zone, ali je onda došlo do ćutanja, jer u starim spisima sve do 1400 god. nakon Hrista nema spomena o rašljama. Budući da su se ove zone tražile rašljama, to i o geomantskim zonama nema govora, sve do novog veka, kada se opet počinju ljudi baviti proučavanjem i lociranjem ovih zona, naročito u krugovima sveštenika, koji su ove zone proglašavali svetim. Granice ovih zona su stalne, nepromjenljive, pa nije nikakvo čudo, da su u staro vreme uzimane ove granice zona kao granice između zemalja, ili su po ovim zonama išle glavne saobraćajnice. Rimljani su na ovim granicama pozabijali granično kamenje, od kojih su neki do danas sačuvani. Širine geomantskih zona su mnogo veće, nego što su to širine traka globalnih mreža; čak i više metara. Geomantske zone se smatraju zonama koje nadražuju, i imaju i desnu i levu polarizaciju. U staro vreme su mnoge važne građevine izgrađene na ovim zonama preko pozitivno polarizovanih zračenja. Radi toga su se smatrali, a i danas se smatraju mestima gde se dobija snaga, drugim rečima gde se čovek oseća zdrav i gde retko poboljeva. Mnoge crkve, koje i danas stoje, su izgrađene na mestima gde su bile izgrađene stare građevine, na geomantskim zonama. Izgleda da su Kinezi prvi otkrili ove zone. Markiranjem ovih zona bavili su se Kelti već oko 300 god. pre Hrista. Mnoge naseobine Kelta su imala groblja u ovoj zoni, u kojima su se mrtvaci mumificirali. Pozitivno polarizovane geomantske zone su zdrave i korisne, dok naprotiv negativno polarizovane mogu biti jako štetne.  

Procitajte više >>>

Razlika između Vitmanove I Kerijeve mreže

Kod Vitmana polovi leže usred polarnog kvadratnog polja sa svojih 8 polarnih zraka, Keri ima kvadratni mrežni sistem (bez polova). Istraživanja sprovedena u praksi dokazala su da Vitmanovi polovi zaista postoje i lako ih je pronaći, dok su u Kerijevoj mreži ukrštanja samo delovi polarnog polja. On je negirao postojanje polova, iako ih je mogao kao rašljar lako pronaći. Ovi polovi i polarna polja prema Wittmannu se nabijaju i prazne pa se radi toga ova ukrštanja mogu smatrati onima, koja podstiču razvoj raka i onima koja ga koče. Kod detaljnijih istraživanja ustanovilo se da i negativno nabijena polja nisu bezazlena. Jaka pražnjenja dovodila su do učestalih upalnih procesa u ćelijama, a time i celom organizmu, što se daje utvrditi na kratkom reakcionom razmaku ljudi. Na ovim minus-poljima pokazivali su se upalni procesi, kao što je npr. tuberkuloza, ali se nikada na njima nisu pojavila oboljenja od raka. Središnje linije (3. Šnajderova mreža) Na ovu mrežu je naišao Reinhard Schneider, kada je ispitivao mesta na ukrštanjima  tokova podzemnih voda u koje su učestalo udarali gromovi. Kod zračenja vodenih tokova je otkrio, da su oni polarizovani pozitivno i negativno, i to je nazvao desno polarizovano i levo polarizovano zračenje. U crkvama, na ukrštanjima dva polarizovana zračenja stoje obično propovedaonice, sa kojih propovednici drže propovedi. Ova ukrštanja, koja dolaze od podzemnih voda deluju na propovednika energetski stimulirajuće, tako da te propoviedi, s obzirom na uverljivost i rečitost drže pažnju vernika u crkvi. Statistički se dobilo da desno polarizovanih tokova ima samo 20%. 

4. Schneiderova mreža 

Ova mreža je postavljena u pravcu četiri glavne strane sveta, znači kao što je to Hartmanova mreža. Nju je pronašao takođe R. Šnajder prilikom istraživanja starih gotičkih crkava i kapelica. Širina traka mreže je 26 cm. Postoje zone koje nisu nalik ni jednom do sada opisanom mrežnom sistemu. Nisu dovoljno istražene, ali se zna da ne idu kao druge linije pravilno, nego u mnogim pravcima, bez reda, komplikovano se ukrštaju, ali im se pridaje značenje kao linijama na kojima uspevaju biljke, a drveće naročito brzo raste. 

Poglavlje je iz knjige "Radiestezija III" koja je delo radiesteziste Smaila Dubravića.

Procitajte više >>>