Hormoni su moćne materije. Imaju izuzetno jako delovanje, imajući u vidu sićušne količine u kojima se proizvode u endokrinim žlezdama. Većina hormona, kao što su estrogen, progesteron, testosteron, insulin i melatonin, se proizvode u milijarditim delovima postotka. Čak i male fluktuacije hormona mogu izazvati velike fiziološke promene. Budući da su važni koordinatori svih životnih procesa, održavanje hormonske ravnoteže je imperativ za optimalno zdravlje. Kad se izmeni delikatna hormonska ravnoteža i ritmovi, poremeti se sposobnost tela da reguliše osnovne sisteme.
Naš moderan način života na mnoge načine ugrožava optimalnu funkciju endokrinih žlezda. Stres, toksičnost, hrana niskog kvaliteta, nedovoljna ispavanost i lečenje farmaceutskim sredstvima su dobro poznati hormonski poremećaji.
Međutim, postoji jedna posebna vrsta hormonskog poremećaja koja je bila ozbiljno zanemarena: elektromagnetno zračenje.
Možda je jedna od najozbiljnijih posledica izloženosti EMZ-u njegovo delovanje na naš hormonski sistem. Duboko u mozgu je usađena epifiza, endokrina žlezda osetljiva na svetlost, velika otprilike kao zrno graška. Od drevnih vremena epifiza se povezuje sa mističnim svevidećim „trećim okom“. Epifizu, koja je zaista osetljiva na svetlost, nekada su ignorisali kao beskorisnu žlezdu, a danas se smatra da je ona jedna od najvažnijih žlezda u telu.
Epifiza je glavni izvor hormona melatonina. Melatonin, otkriven pre 50 godina, je danas slavljen kao čudesan hormon, koji reguliše mnoge ključne funkcije ljudskog rasta i zdravlja i pruža jaku zaštitu od raka. Melatonin se stvara otprilike 90 minuta nakon što zaspimo. Studije su pokazale da koncentracije hormona u krvi tokom noći porastu sa niskih dnevnih nivoa i obično dostignu vrhunac usred noći. Budući da epifiza reaguje na signale koje prenose očni nervi, bombardovanje očiju neke osobe jakim svetlom tokom noći može izbrisati uobičajeni noćni porast melatonina i sniziti ukupno dnevno lučenje melatonina. Veštačka svetlost u toku spavanja ima daleko jači supresivni efekat od prirodne svetlosti. Istraživače sve više iznenađuje broj fizioloških procesa koji su pod kontrolom ili uticajem melatonina. On reguliše naše cirkadijurne (jednodnevne) ritmove upravljajući našim ciklusom budnosti/spavanja, i jedan je od najdelotvornijih uništitelja slobodnih radikala, čime obezbeđuje odvijanje sinteze DNK i deoba ćelije. Melatonin ne samo što inhibira oslobađanje estrogena, nego i zapravo suzbija razvoj raka dojke.[i]
Drugo antikancerogeno svojstvo melatonina je njegova sposobnost da poveća citotoksičnost ubojitih limfocita imunološkog sistema. U stanju je čak i da ojača imunološki sistem i da neutrališe pad imunosti izazvan stresom. Sposobnost melatonina da suzbija rak dojke takođe rešava druge dve pretnje koje mogu pojačati deobu ćelija u dojkama: hormon prolaktin i hormon poznat kao „epidermalni faktor rasta“.
Melatonin takođe pojačava svojstvo vitamina D da suzbija tumor i povećava sposobnost tog vitamina da zaustavi rast tumora. U stvari, on pojačava antitumorna svojstva vitamina D za 20 do 100 puta. Pored toga, melatonin deluje kao inhibitor aromataze, što je moćna zaštita protiv oblika raka zavisnih od estrogena.[ii]
Ne treba ni reći da je od vitalne važnosti održavati sposobnost tela da stvara redovne i odgovarajuće količine melatonina svakog dana. Nažalost, spavanje u sobi okruženoj svim našim najdražim uređajima – bežičnim telefonom, mobilnim telefonom, digitalnim časovnikom, CD/radio plejerima, kompjuterom i televizorom – može ozbiljno oslabiti naše noćno stvaranje melatonina. Smatra se da je supresija stvaranja melatonina u epifizi put kojim EMZ štetno deluje na zdravlje.
2001., dr. Masami Išido i saradnici na Japanskom nacionalnom institutu za studije o životnoj sredini su pokazali da ćelije raka dojke tretirane melatoninom ponovo počinju da bujaju kada se izlože EMZ-u električne mreže.[iii] Oni su otkrili da su magnetna polja ometala signalni sistem ćelija – njihovu internu komunikacionu mrežu koja određuje kako one reaguju svoju životnu sredinu. Time su dr. Išido i saradnici takođe osporili jednu od centralnih postavki glavne struje toksikologije: manje je bolje, a više je gore. EMZ efekat koji su primetili pri 12 miligausa (mG) je bio otprilike jednak onom koji su videli kad su koristili 100 puta jače polje – od jednog gausa (1 G). Dr. Išido je otkrio indikacije da je efekat čak i jači pri nižim dozama EMZ-a nego pri višim.[iv] Taj mehanizam je pomogao da se objasni zašto se pokazalo da smanjeni nivoi melatonina zbog EMZ-a uzrokuju brojne oblike raka, uključujući rak dojke, prostate, debelog creva i rektuma, melanom, zloćudne izrasline na jajnicima i dečiju leukemiju.
Danas je poznato da se supresija melatonina događa na frekvencijama koje nisu puno više od raspona uobičajenih kućnih uređaja od 50 herca (Hz) (npr. u Australiji) i 60 herca (npr. u SAD). Ako spavate blizu postolja bežičnog telefona i/ili digitalnog časovnika ili imate loše električne instalacije, to uzrokuje dovoljno neprekidnog izlaganja EMZ-u za supresiju noćnog stvaranja melatonina.
Veza između raka dojke i EMZ-a nastavlja da jača. Dr. Patricija Kugan i saradnici s Bostonskog univerziteta za javno zdravlje su obavestili o 43 posto većem riziku kod žena koje su na poslu izložene magnetnim poljima, poput polja koja stvaraju centralni kompjuteri.[v]
U stvari, dokazano je da žene koje rade poslove povezane sa strujom, kao što su električarke, postavljačice telefona, radnice na održavanju dalekovoda i elektrotehničarke, imaju povećan rizik da će umreti od raka dojke. To povećano oboljevanje je direktno povezano sa supresijom melatonina pod uticajem EMZ-a.
I ne bi trebalo samo žene da se brinu zbog uzročne veze EMZ-a s rakom dojke. U pet studija, pojačano EMZ se povezuje sa povećanim oboljevanjem od raka grudi kod muškaraca. Utvrđeno je da su muškarci koji su radili kao monteri telefonskih linija, na telefonskim centralama i u elektrodistributerskim kompanijama imali čak šest puta veću ušestalost raka grudi u poređenju sa opštom muškom populacijom.[vi]
[i] Srinivasan V, Spence DW i saradnici, “Melatonin environmental light, end breast cancer”, Breast Cancer Res Treat 31. maja 2007.; PMID: 17541739.
[ii] Robien K, Cutler G, Lazovich D, “Vitamin D intake and breast cancer risk in postmenopausal women: the Iowa Women’s Health Study”, Cancer Causes Control septembar 2007., 18(7):775-82, epub 5. juna 2007., PMID: 17549593.
[iii] Masami I, Nitta H, Kabuto M, “Magnetic fields (MF) of 50 Hz at 1.2 µT as well as 100 µT cause uncoupling of inhibitory pathways of adenylyl cyclase mediated by melatonin 1a receptor in MF-sensitive MCF-7 cells”, Carcinogenesis jul 2001; 22(7):1043-48.
[iv] “When Enough is Never Enough: A Reproducible EMF Effect at 12 mG”, Microwave News, 23. novembar 2005., http://www.microwavenews.com/nc_nov2005.html .
[v] Coogan PF, Clapp RW, Newcomb PA, Wenzl TB, Greg Bogdan G, Mittendorf R, Baron JA, Longnecker MP, “Occupational Exposure to 60-Herz Magnetic Fields and Risk of Breast Cancer in Women”, Epidemiology septembar 1996.; 7(5):459-64.
[vi] Demers PA, Thomas DB, Rosenblatt KA i saradnici, “Occupational Exposure to Electromagnetic Fields and Breast Cancer in Men”, Am J Epidemiology 1991,; 134(4):340-47.
Naš moderan način života na mnoge načine ugrožava optimalnu funkciju endokrinih žlezda. Stres, toksičnost, hrana niskog kvaliteta, nedovoljna ispavanost i lečenje farmaceutskim sredstvima su dobro poznati hormonski poremećaji.
Međutim, postoji jedna posebna vrsta hormonskog poremećaja koja je bila ozbiljno zanemarena: elektromagnetno zračenje.
Možda je jedna od najozbiljnijih posledica izloženosti EMZ-u njegovo delovanje na naš hormonski sistem. Duboko u mozgu je usađena epifiza, endokrina žlezda osetljiva na svetlost, velika otprilike kao zrno graška. Od drevnih vremena epifiza se povezuje sa mističnim svevidećim „trećim okom“. Epifizu, koja je zaista osetljiva na svetlost, nekada su ignorisali kao beskorisnu žlezdu, a danas se smatra da je ona jedna od najvažnijih žlezda u telu.
Epifiza je glavni izvor hormona melatonina. Melatonin, otkriven pre 50 godina, je danas slavljen kao čudesan hormon, koji reguliše mnoge ključne funkcije ljudskog rasta i zdravlja i pruža jaku zaštitu od raka. Melatonin se stvara otprilike 90 minuta nakon što zaspimo. Studije su pokazale da koncentracije hormona u krvi tokom noći porastu sa niskih dnevnih nivoa i obično dostignu vrhunac usred noći. Budući da epifiza reaguje na signale koje prenose očni nervi, bombardovanje očiju neke osobe jakim svetlom tokom noći može izbrisati uobičajeni noćni porast melatonina i sniziti ukupno dnevno lučenje melatonina. Veštačka svetlost u toku spavanja ima daleko jači supresivni efekat od prirodne svetlosti. Istraživače sve više iznenađuje broj fizioloških procesa koji su pod kontrolom ili uticajem melatonina. On reguliše naše cirkadijurne (jednodnevne) ritmove upravljajući našim ciklusom budnosti/spavanja, i jedan je od najdelotvornijih uništitelja slobodnih radikala, čime obezbeđuje odvijanje sinteze DNK i deoba ćelije. Melatonin ne samo što inhibira oslobađanje estrogena, nego i zapravo suzbija razvoj raka dojke.[i]
Drugo antikancerogeno svojstvo melatonina je njegova sposobnost da poveća citotoksičnost ubojitih limfocita imunološkog sistema. U stanju je čak i da ojača imunološki sistem i da neutrališe pad imunosti izazvan stresom. Sposobnost melatonina da suzbija rak dojke takođe rešava druge dve pretnje koje mogu pojačati deobu ćelija u dojkama: hormon prolaktin i hormon poznat kao „epidermalni faktor rasta“.
Melatonin takođe pojačava svojstvo vitamina D da suzbija tumor i povećava sposobnost tog vitamina da zaustavi rast tumora. U stvari, on pojačava antitumorna svojstva vitamina D za 20 do 100 puta. Pored toga, melatonin deluje kao inhibitor aromataze, što je moćna zaštita protiv oblika raka zavisnih od estrogena.[ii]
Ne treba ni reći da je od vitalne važnosti održavati sposobnost tela da stvara redovne i odgovarajuće količine melatonina svakog dana. Nažalost, spavanje u sobi okruženoj svim našim najdražim uređajima – bežičnim telefonom, mobilnim telefonom, digitalnim časovnikom, CD/radio plejerima, kompjuterom i televizorom – može ozbiljno oslabiti naše noćno stvaranje melatonina. Smatra se da je supresija stvaranja melatonina u epifizi put kojim EMZ štetno deluje na zdravlje.
2001., dr. Masami Išido i saradnici na Japanskom nacionalnom institutu za studije o životnoj sredini su pokazali da ćelije raka dojke tretirane melatoninom ponovo počinju da bujaju kada se izlože EMZ-u električne mreže.[iii] Oni su otkrili da su magnetna polja ometala signalni sistem ćelija – njihovu internu komunikacionu mrežu koja određuje kako one reaguju svoju životnu sredinu. Time su dr. Išido i saradnici takođe osporili jednu od centralnih postavki glavne struje toksikologije: manje je bolje, a više je gore. EMZ efekat koji su primetili pri 12 miligausa (mG) je bio otprilike jednak onom koji su videli kad su koristili 100 puta jače polje – od jednog gausa (1 G). Dr. Išido je otkrio indikacije da je efekat čak i jači pri nižim dozama EMZ-a nego pri višim.[iv] Taj mehanizam je pomogao da se objasni zašto se pokazalo da smanjeni nivoi melatonina zbog EMZ-a uzrokuju brojne oblike raka, uključujući rak dojke, prostate, debelog creva i rektuma, melanom, zloćudne izrasline na jajnicima i dečiju leukemiju.
Danas je poznato da se supresija melatonina događa na frekvencijama koje nisu puno više od raspona uobičajenih kućnih uređaja od 50 herca (Hz) (npr. u Australiji) i 60 herca (npr. u SAD). Ako spavate blizu postolja bežičnog telefona i/ili digitalnog časovnika ili imate loše električne instalacije, to uzrokuje dovoljno neprekidnog izlaganja EMZ-u za supresiju noćnog stvaranja melatonina.
Veza između raka dojke i EMZ-a nastavlja da jača. Dr. Patricija Kugan i saradnici s Bostonskog univerziteta za javno zdravlje su obavestili o 43 posto većem riziku kod žena koje su na poslu izložene magnetnim poljima, poput polja koja stvaraju centralni kompjuteri.[v]
U stvari, dokazano je da žene koje rade poslove povezane sa strujom, kao što su električarke, postavljačice telefona, radnice na održavanju dalekovoda i elektrotehničarke, imaju povećan rizik da će umreti od raka dojke. To povećano oboljevanje je direktno povezano sa supresijom melatonina pod uticajem EMZ-a.
I ne bi trebalo samo žene da se brinu zbog uzročne veze EMZ-a s rakom dojke. U pet studija, pojačano EMZ se povezuje sa povećanim oboljevanjem od raka grudi kod muškaraca. Utvrđeno je da su muškarci koji su radili kao monteri telefonskih linija, na telefonskim centralama i u elektrodistributerskim kompanijama imali čak šest puta veću ušestalost raka grudi u poređenju sa opštom muškom populacijom.[vi]
[i] Srinivasan V, Spence DW i saradnici, “Melatonin environmental light, end breast cancer”, Breast Cancer Res Treat 31. maja 2007.; PMID: 17541739.
[ii] Robien K, Cutler G, Lazovich D, “Vitamin D intake and breast cancer risk in postmenopausal women: the Iowa Women’s Health Study”, Cancer Causes Control septembar 2007., 18(7):775-82, epub 5. juna 2007., PMID: 17549593.
[iii] Masami I, Nitta H, Kabuto M, “Magnetic fields (MF) of 50 Hz at 1.2 µT as well as 100 µT cause uncoupling of inhibitory pathways of adenylyl cyclase mediated by melatonin 1a receptor in MF-sensitive MCF-7 cells”, Carcinogenesis jul 2001; 22(7):1043-48.
[iv] “When Enough is Never Enough: A Reproducible EMF Effect at 12 mG”, Microwave News, 23. novembar 2005., http://www.microwavenews.com/nc_nov2005.html .
[v] Coogan PF, Clapp RW, Newcomb PA, Wenzl TB, Greg Bogdan G, Mittendorf R, Baron JA, Longnecker MP, “Occupational Exposure to 60-Herz Magnetic Fields and Risk of Breast Cancer in Women”, Epidemiology septembar 1996.; 7(5):459-64.
[vi] Demers PA, Thomas DB, Rosenblatt KA i saradnici, “Occupational Exposure to Electromagnetic Fields and Breast Cancer in Men”, Am J Epidemiology 1991,; 134(4):340-47.
