Dijagonalna polarna mreža (II. mreža) - Kerijeva mreža

Ovu mrežu je sasvim slučajno otkrio inž. Siegfried Wittmann. Bio je radiestezist-amater. Pregledavajući rašljama svoju kuću, da bi našao štetna zračenja, opazio je jednu vrstu zračenja, koja nije bila ona koja dolazi od podzemnih voda. Drugom prilikom kada je jednom prijatelju kontrolisao jedan iskopani bunar, kojeg je on odredio, a nije se naišlo na podzemnu vodu, upravo je na tom bunaru našao zračenje, odnosno energijom nabijeno mesto. Nije to bilo jedini put da nije pronašao vodu, ali je bilo prvi put da se pozabavio tim fenomenom. Tako je ustanovio da je ovaj bunar zapravo centralni pol jednog polarnog polja. Proučavajući dalje otkrio je da se radi o jednoj novoj, do sada neotkrivenoj mreži zračenja. Vitman  se pre nije bavio proučavanem mreža, mada je već bila poznata Peyré-ova mreža. Na skupu nemačkih rašljara u Detmaldu objavio je rezultate ispitivanja svoje mreže. 

Prikazao ju je kao kvadratnu magnetsku mrežu 15,9 m x 15,9 m i nazvao ju je Wittmannovom (1951. god.). Ovo saopštenje o novoj mreži izazvalo je na skupu veliko iznenađene. Prisutni su bili i Dr. med. Ernst Hartmann i Dr. med. Manfred Curry, koji je bio tada direktor  Medicinsko-biološkog instituta u Riederau (na Ammersee-u). Oni su uzeli učešća u nastaloj diskusiji i govorili su u korist ove mreže. Nakon ovog skupa radiestezista, Dr. Curry je došao do Wittmanna i zamolio ga, da ga primi kao saradnika i istraživača ove mreže. 1952. god. u jednom časopisu objavio je Dr. M. Curry bez znanja i dozvole Vitmana rezultate istražnih radova na ovoj mreži pod svojim imenom. Radi toga se i danas ova mreža zove Curryeva (II. mreža), a ne Wittmannova, koji je radi nepoštivanja autorskih prava prekinuo sve veze sa Curryem i nastavio rad sa novim saradnikom Dr. med. Glasserom. U radu objavljenom od Dr. Curry-ja u časopisu Hyppokrates (1953. god.) vidi se da je Dr. Curry dao samo osnovnu kvadratnu mrežu, a da su sva križanja odnosno polovi polarne mreže prema Wittmannu.

Polarna polja ili dijagonalna mreža je mreža kvadrata, čiji su vrhovi u smeru sever-jug i zapad-istok. Polja koja se naslanjaju jedno na drugo razlikuju se u polaritetu, energijama i energetskim smerovima, pa prema tome i delovanju na živa bića. Ovde su nacrtana četiri polarna polja sa polovima, graničnim linijama polja i kretanjima ovih linija, ovakvo polje ima na 48. magnetskoj širini stranice dužine oko 16, a preko dijagonale 22,5 metara. U centru polja nalaze se tačke u kojima se javlja zbijena energija i to se naziva glavnim polom. Širina ovog pola na 48. magnetskoj širini iznosi 2.45 m, a sporedni polovi 60 cm u promeru. Od glavnog polja idu 4 pravca prema severoistoku,jugoistoku, severozapadu i jugozapadu. Na graničnim linijama polja su zone gde se mešaju dva polariteta i zovu se granične linije, širina ovih linija je oko 12 cm. Prelaz  dveju linija polja zove se ukrštanje graničnih linija polja. Na svakom polarnom polju ih ima po četiri.  Na ovim tačkama susrećemo dva pravca pozitivna (+) i dva negativna (-). U svom delovanju je ukrštanje graničnih linija takvo, da ono ima nabijajuće delovanje, ali povremeno slabije nego plus-pol. Ako neko stoji na ovakvoj tački puni se pozitivnom (+), negativnom (-) i mešovitom energijom (+-).

Poglavlje je iz knjige "Radiestezija III" koja je delo radiesteziste Smaila Dubravića.