U organizmu coveka ima mnogo žlezda s unutrašnjim pa i vanjskim lucenjem. a) Hipofiza (Hypophysis, Glandula pituitaria) b) Epifiza (Epyphysis, Corpus pineale) c) Štitnjaca (Glandula thyroidea) sa sporednim štitnjacama (Glandule parathyroideae) d) Timusna žlezda (Thymus) e) Nadbubrežne žlezde (Glandulae suprarenales) f) Polne žlezde i prostata g) Gušteraca (Pancreas), slezena (Lien) h) Ostale žlezde s spoljnim lučenjem (mlečne žlezde, znojnice, lojnice, suzne žlezde i dr.)
a) Hipofiza (Hypophysis, Glandula pituitaria) To je žlezda sa unutrašnjim lucenjem, koja upravlja radom velike vecine žlezda u telu. Stvara hormon rasta (somatotropni hormon STH). Sedi na tzv. turskom sedlu klinaste kosti. Prema funkciji razlikujemo dva ražnja: prednji i zadnji. Hipofiza je spojena jednom cevcicom tzv. Infundibulom sa hipotalamusom u spojnom mozgu. Prednji režanj hipofize (Lobus anterior) ili adenohipofiza stvara osim STH, tireotropin, koji potice rad štitnjace, te gonadotropin, hormon koji potice rad polnih žlezda, te melanotropni hormon, koji stvara kožnu pigmentaciju. Osim toga, prednji režanj preko jedne vrste sekreta iz spojnog mozga, stvara hormon ACTH (adenokortikotropin) koji vrši uticaj na nadbubrežne žlezde da luce hormone. Stražnji režanj (Lobus posterior) ili neurohipofiza proizvodi dva neurohormona: vazopresin i oksitocin. Prvi povisuje krvni tlak, a drugi upravlja izazivanjem trudova u maternici. Hipofiza je po velicini, u odnosu na mozak, vrlo mala. Teška je svega 0,5 do 1 gram, pa zato prilikom pregleda upotrebljavamo samo mentalnu metodu i to koncentracijom na prednji pa na stražnji režanj, jer se obicno radi o zastoju u radu jednog ili drugog režnja. Rezultat treba saopštiti onome, koji je došao na pregled, da bi mogao to lekaru saopštiti, kako bi se ovaj mogao prilikom detaljnog pregleda narocito koncentrisati na taj deo hipofize. (Naravno ako bude hteo.) Iz mojih pregleda do sada mogu reci da oboljenje hipofize nisu retka.
b) Epifiza (Epyphysis, Corpus pineale) Slicna je šišarki. Odatle naziv pineale. Duga je oko 1 cm. Nalazi se ispod velikog mozga. Funkcija joj je još nejasna. Misli se da proizvodi melatonin, koji u zajednici sa hipofizom regulira boju kože. Iz mog prakticnog rada do sada cini se da je oboljenje retko. ovde se vrši pregled cele epifize.
c) Štitnjaca (Glandula thyroidea) sa sporednim štitnjacama (Glandulae parathyroideae). Nalazi se priljubljena uz grkljan i dušnik. Na njoj možemo razlikovati desni režanj (Lobus dexter), levi režanj (Lobus sinister) povezani sa istmusom (Isthmus glandulae thyroideae). U sredini na gornjoj strani opaža se uski, uspravni deo tzv. piramidalni režanj (Lobus pyramidalis). Žlezda ima s vanjske i unutarnje strane ovojnice od vezivnog tkiva. Težina normalne štitnjace je od 30 do 60 grama. Obicno je u žena nešto veca. Krvlju je snabdevaju dve arterije (Arteria thyroidea superior i A. th. inferior) a krv odvode dve istoimene vene. King je dao pretpostavku da je štitnjaca žlezda s unutrašnjim lucenjem. Prilikom mnogih pregleda koje sam izvršio, primjecuje se da se oboljenja štitnjace javljaju mnogo cešce kod žena, nego kod muškaraca. Kod oboljenja štitnjace može se raditi o oboljenju nekog od režnjeva ili svih režnjeva. Štitnjaca proizvodi hormon tiroksin, koji sadrži jod. Oaj hormon utice na izmenu stvari u organizmu i reguliše rast. Hipertireoza je pojacan rad štitnjace, kada se stvara previše tiroksina, obicno usled nepravilnog rada hipofize. Dolazi do oticanja štitnjace i njenog povecanja (Basedowljeva bolest). Manjak tiroksina je hipotireoza. Utice na umanjen rast i okoštavanje kostiju (patuljast rast). Hipotireoza deluje i na duševni razvoj (kretenizam). Kod pregleda štitnjace treba pregledati jedan po jedan sva tri režnja i isthmus i ustanoviti gde nije nešto u redu. Može se postaviti i pitanje, da li se radi o hiper ili hipofunkciji štitnjace, što ce pak lekar najbolje utvrditi. Kad smo izvršili pregled svih delova štitnjace, prelazimo na pregled sporednih štitnjaca (Glandulae parathyroideae). To su na štitnjaci postavljene cetiri male žlezde, koje su simetricno rasporedene. Dve su na obodu štitnjace levo, a dve desno. Tako imamo dve leve sporedne štitnjace, jedna gore, jedna dolje, a tako isto na desnoj strani. Ravnaju sa ucešcem fosfora i kalcijuma u krvotoku. Kad ne postoji ravnoteža u telu, stvaraju tzv. parathormon koji utice na promjenu broja iona, a time i na njihov odnos u telu. Izlucuju i hormon kalcitonin . Sporedne štitnjace izgledaju kao zrna graška. Kod nedostatka kalcijuma u organizmu nastaje grcenje mišica u listovima (tetanija). Kod radiestezijskog pregleda treba ustanoviti da li su sve cetiri sporedne štitnjace dobro, ili koja od njih nije u redu.
d) Timusna žlezda (Thymus) Iako ima znakova da timusna žlezda stoji u vezi s endokrinim žlezdama, još nije sve ispitano, pa se još vodi polemika, da li je treba ubrojiti u žlezde s unutrašnjim izlucivanjem. Mi cemo ipak nju pregledati nastavno na štitnjacu, kao endokrinu žlezdu. Sastoji se iz dva nejednako velika režnja, a smještena je iza grudne kosti. Razlikujemo koru u kojoj je smješten veliki broj limfocita i moždinu, koja sadrži tzv. Hassallsova telašca, koja su građena od epitelnih stanica, kojih ima više miliona. Timusna žlezda je dugo sakrivala tajnu cemu služi. Sada se zna da igra jednu od glavnih uloga u odbrani organizma protiv infekcija. Kod pregleda timusne žlezde treba samo ograniciti deo, koji nije u redu i navesti da li je to u desnom ili levom režnju.
e) Nadbubrežne žlezde (Glandulae suprarenales) Na svakom bubregu, na njegovoj gornjoj vanjskoj površini nalazi se po jedna nadbubrežna žlezda. U funkcioniranju organizma igraju veliku ulogu. Svaka je teška 10 do 15 grama. Kao i timusna žlezda, tako se i one sastoje od kore i moždine. Potpuni zastoj u radu ovih žlezda dovodi do smrti. Hormon hipofize ACTH ravna radom kore nadbubrežnih žlezda. To se stalno obavlja, ali se kod iznenadnih stresnih situacija ili uzbudenja povecava lucenje hormona. Ako kora nadbubrežne žlezde zataji u oko 90% njene funkcije, javlja se Addisonova bolest. Pri oboljenju organizma pobuduje se preko kore nadbubrežnih žlezda hipofiza na povecano lucenje ACTH, povecava se produkcija hormona u koži i moždini i oni koce upalne procese (nekad ih cak i povecavaju). Kod pregleda nadbubrežnih žlezda, moramo se koncentrirati prvo na desnu, a zatim na levu. S obzirom na moje iskustvo pri pregledima, oboljenje jedne od nadbubrežnih žlezda je cesto, i cesto stoji u vezi s reumatskim oboljenjima kicme. Treba se svakako obratiti lekarima radi tacne dijagnoze i lecenja, ali je dobro upozoriti lekara da obrati posebnu pažnju na onu, koja je radiestezijskim pregledom pokazala anomalije.
f) Polne žlezde. Polne žlezde proizvode muške i ženske hormone, a takođe izbacuju jajcane ili semenske stanice za razmnožavanje. Stvaranjem polnih hormona upravlja hipofiza, posticuci njihov rad. Glavni muški hormon je testosteron. Ravna promenama u pubertetu, stvaranjem spermija, kao i sa radom manje važnih polnih žlezda. Muški polni hormoni su u vrlo maloj meri zastupljeni i u ženskom organizmu. Ženski glavni hormoni su estrogen i gestagen. Prvi se stvara u folikulama jajnika, nadbubrežnim žlezdama i placenti. Regulira menstrualne cikluse. Gestageni su hormoni od kojih je najvažniji progesteron i relaksin, koji upravlja trudnocom.
Ženske polne žlezde su jajnici (ovariji). Radom jajnika ravna centralni živcani sistem i hipofiza. Moramo ovde spomenuti da u ženskom genitalnom traktu nisu samo jajnici žlezde. Žlezde su smeštene i u materici i drugde. Muške polne žlezde su testisi. Sacinjava ih mnogo režnjica resica od vezivnog tkiva i veliki broj kanalica. Tu se stvaraju spermiji. Na podruciju žlezda genitalnih organa napada citav niz bolesti, kao i na same genitalne organe. Kako nije na nama da odredujemo o kojoj se bolesti radi, nego u kome delu nešto nije u redu, izvršit cemo kao i do sada pregled jajnika, prvo desnog pa levog i ustanoviti da li su u redu i ako nisu onda sa koje strane. Jedno od važnih podrucja žlezdanog tkiva su mlecne žlezde žena u dojkama. U svakoj dojki, izgradenoj od vezivnog i masnog tkiva postoji 15 do 20 žlezda, od kojih svaka ima kanalic spojen sa bradavicom, kroz koji nakon poroda prolazi mleko. S obzirom na cesta oboljenja dojki kod žena, potrebno je vrlo pažljivo izvršiti pregled desne pa leve dojke. Pre izvršeni pregled limfnih potpazušnih žlezda kao i prsnih limfnih žlezda cesto upucuje na oboljenje dojki. Bez obzira, da li se radi o obicnom ili kancerogenom oboljenju, potrebno je biti vrlo oprezan kod davanja rezultata pretraga, da se ne izazove panika kod bolesnica. Treba im savetovati da izvrše detaljan pregled u odgovarajucoj ustanovi. Osim ovih žlezda postoji u organizmu i mnogo drugih žlezda (znojnice, lojnice, suzne žlezde i dr.), pa cemo se na njih obratiti sa pregledom samo onda, ako to neko izricito traži.
g) Gušteraca (Pancreas) i slezena (Lien) Gušteraca je takođe žlezda. S obzirom da smo se detaljno upoznali sa njom u poglavlju 3 (Probavni organi), to cemo se ovde malo zadržati na slezeni. Slezena leži na levoj strani trbušne šupljine vrlo blizu gušterace, levog bubrega, želuca i debelog creva. Građena je od spužvastog i vezivnog tkiva, a vezana je uz krvotok. To je organ pun krvi, koju reguliše bogata mreža arterija i vena. To je zapravo najveca cisterna krvi u organizmu. Ona razgrađuje istrošena krvna zrnca a izgrađuje i u krvotok pušta nova. Ako pri saobracajnoj ili nekoj drugoj nesreci dode do pucanja slezene, ona se može i odstraniti. Slezena može i oteknuti ukoliko obole jetra, pluca ili neki drugi organi. Može nastati i tumor. Pregled slezene se vrši slicno kao želuca ili jetre. Lagano prelazimo preko nje vodoravno i prema dole, pa ako visak pokaže neke anomalije, treba ih na samoj slezeni ograniciti, da se vidi koliki je deo zahvacen. Oboljenja slezene nisu cesta, kao na pr. kod želuca ili gušterace.
Poglavlje je iz knjige "Radiestezija II" koja je delo radiesteziste Smaila Dubravića.
0 comments:
Постави коментар