Geomantska zona po Švajsteru (Schweitser-u)
Zračenja se prostiru kilometrima daleko u pravcu, a onda odjedanput promijene pravac bez utvrđenog uzroka,pa se opet vraćaju u svoj prvotni pravac. Obično idu pravcem glavnih strana sveta ili pod uglom od 45° na njih. U drevno doba, već pre oko dve hiljade godina znalo se za geomantske zone, ali je onda došlo do ćutanja, jer u starim spisima sve do 1400 god. nakon Hrista nema spomena o rašljama. Budući da su se ove zone tražile rašljama, to i o geomantskim zonama nema govora, sve do novog veka, kada se opet počinju ljudi baviti proučavanjem i lociranjem ovih zona, naročito u krugovima sveštenika, koji su ove zone proglašavali svetim. Granice ovih zona su stalne, nepromjenljive, pa nije nikakvo čudo, da su u staro vreme uzimane ove granice zona kao granice između zemalja, ili su po ovim zonama išle glavne saobraćajnice. Rimljani su na ovim granicama pozabijali granično kamenje, od kojih su neki do danas sačuvani. Širine geomantskih zona su mnogo veće, nego što su to širine traka globalnih mreža; čak i više metara. Geomantske zone se smatraju zonama koje nadražuju, i imaju i desnu i levu polarizaciju. U staro vreme su mnoge važne građevine izgrađene na ovim zonama preko pozitivno polarizovanih zračenja. Radi toga su se smatrali, a i danas se smatraju mestima gde se dobija snaga, drugim rečima gde se čovek oseća zdrav i gde retko poboljeva. Mnoge crkve, koje i danas stoje, su izgrađene na mestima gde su bile izgrađene stare građevine, na geomantskim zonama. Izgleda da su Kinezi prvi otkrili ove zone. Markiranjem ovih zona bavili su se Kelti već oko 300 god. pre Hrista. Mnoge naseobine Kelta su imala groblja u ovoj zoni, u kojima su se mrtvaci mumificirali. Pozitivno polarizovane geomantske zone su zdrave i korisne, dok naprotiv negativno polarizovane mogu biti jako štetne.
0 comments:
Постави коментар