Polaritet

Još su drevni Kinezi znali za polaritet. To je ono učenje o negativnoj, minus energiji nazvanoj YIN i pozitivnoj, plus energiji YANG. Energija je YIN i YANG sto je u ravnopravnim, jednakim količinama raspoređene, i važe kao kosmički polaritet. Polaritet znači suprotnost. U radiesteziji postoji polaritet pozitivan i negativan kod svih živih bića i neživih stvari. Sva zračenja se mogu podeliti na pozitivna i negativna. Razlika oba polariteta predstavlja energiju kojom se snabdevaju sva živa bića i biljke.

Svi znamo šta je magnet, i da on ima pozitivan i negativan pol. Ovi polovi se javljaju na vrhovima štapićastih magneta i to uvek su suprotno polarizovani. Nije moguće na obe strane imati isti polaritet. Ako jedan magnetski štap pospemo metalnom piljevinom, ona će zauzeti određeni raspored u kružne linije, koje nazivamo magnetskim silama. One nam pokazuju linije delovanja magnetskih polova unutar jednog magnetskog polja. Smer magnetskog toka je od "-" pola ka "+" polu. Ako bi jedan magnetski štapić podelili na više delova, na svakom bi se tako novo dobijenom Štapiću javili ponovno "+" i "-" pol. Istoimeni polovi magneta se odbijaju, a suprotni polovi privlače. Sila privlačenja ili odbijanja može biti veća ili manja, zavisno od jačine magneta. Zemlja ima takođe svoj polaritet, svoja dva magnetska pola, južni i severni, koji se ne poklapaju sa geografskim polovima. Razlika se izražava u stupnevima i zove se deklinacija. U odnosu na tumačene zemaljskog magnetskog polja postoje dve definicije: fizička i geografska. Prema fizičku, usvojenoj od naučnika, severni magnetski pol leži u području južne polarne oblasti, tj. u antarktiku, a južni pol u arktičkoj oblasti. Prema geografskoj definiciji magnetski i severni pol nalaze se u području blizu severnog geografskog pola (Arktik), odnosno južni u području južnog geografskog pola (Antarktik), Radiestezisti usvajaju geografsku definiciju. Ako sa viskom ispitujemo polaritet, onda je obično slučaj, da neki uzorak uzrokuje "+" polaritet i kretanje viska u desno, odnosno u smeru kazaljke na satu, a "-" polaritet u obrnutom smeru. Drugim rečima, ako pri ispitivanju nekog uzorka dobijemo "+" polaritet, to je znak da je objekt zapravo negativan, i obrnuto "-" kretanje viska daće do znanja da je predmet koga ispitujemo pozitivno polariziran, jasno ako već nemamo mentalnu konvenciju (dogovor) sa viskom.

Još u srednjem veku je primećena razlika u polaritetu leve i desne strane kod ljudi, te obratnog polariteta kod muškaraca i žena. Pri određivanju ukupnog polariteta kod ljudi, treba obratiti pažnju na to, da li pojedinac emituje više plus ili minus jona. Smatra se da je čovek levo polariziran ako visak izvodi krugove na levo. Misli se da je muškarac obično desno polariziran. Levi polaritet se nekada javlja kod ljudi, u broju kao što su česti levaci. Ne zna se zašto kod ljudi postoje dve polarizacije. Misli se da do toga dolazi usled bolje ili slabije prokrvljenosti jedne od strana čovečeg tela. Postoje čak mišljenja da do toga dolazi u vezi sa datumom rođenja i položaja planete Marsa ili Ovna u to vreme. U brak, s retkim izuzecima, stupaju partneri različitog ukupnog polariteta. U protivnom su ti brakovi problematični, vrlo često bez dece.

Poglavlje je iz knjige "Radiestezija III" koja je delo radiesteziste Smaila Dubravića. 

Procitajte više >>>

Zračenje vodenih tokova i geoloških struktura

Zračene od podzemnih voda spada u mikrotalasna zračenja, do kojih dolazi, kako se misli, usled strujanja neutrona koji su pobuđeni iz nekih drugih izvora. Zračenja koja dolaze na površinu nisu čista zračenja od podzemnih voda. Ona menjaju svoj energetski potencijal usled različitih procesa u zemljinoj kori, najviše usled uticaja promena geološke naravi. To mogu biti rascepi, koji su nastali prilikom starih tektonskih pomeraja. Slojevi su puknuli i pomakli se jedan u odnosu na drugog, ili su unutar slojeva nastale šupljine, ili su nastala boranja. Osim toga u zračenja koja dolaze od podzemnih voda mogu se integrisati i zračenja od rudnih ležišta (gvožđe, olovo, mangan i dr.) ili od bazena sa naftom. Sva ova zračenja mogu dovesti do promene kako frekvencija tako i energetskog potencijala zračenja podzemnih voda. I ova zračenja su desno ili levo cirkularna.

Radi tačne lokacije mesta kopanja bunara, bilo bi potrebno poznavati koje, gore navedene, pojave možemo očekivati, da bi se neke korekcije sprovele, a to je na terenu skoro nemoguće. Sva je sreća da takvih slučajeva nema mnogo, pa se možda i time mogu objasniti neke pogreške kod lociranja. Radiestezijsko određivane karaktera slojeva, koji se nalaze od površine tla do žile podzemne vode zahteva izvesno geološko znanje. Kako se ovde bavimo sa uticajem zračenja od podzemnih voda u vezi njihovog biološkog uticaja na zdravlje, to treba takođe razmotriti, kako one deluju na čoveka. Kod elektromagnetskog zračenja od vodenih tokova, naići ćemo na pozitivne (desno cirkularne) i negativne (levo cirkularne) vode. I ovde je raspodela pozitivnih i negativnih voda nepovoljna za nas, jer oko 80% voda su negativne, a samo 20% pozitivnih. Hemijski sastav i "+" i "-" voda je isti, ali njihovo delovanje je različito. Pozitivne vode već u narodu su poznate kao zdrave, dobre. Za određivane pozitivne i negativne vode postoji tzv. metoda snimanja kapljica ("Die Tropfenbildmethode") od Theodora Schwenka: Pušta se da u roku svakih pet sekundi padaju trideset kapi jedna za drugom u čašu, a onda se slika strukturna slika na površini vode. Odmah se jasno vidi, da se mineralna voda razlikuje od vode u vodovodu, a prirodna izvorska voda od stajaće. 

Poglavlje je iz knjige "Radiestezija III" koja je delo radiesteziste Smaila Dubravića. 

Procitajte više >>>

Mesečeva zračenja

Kako Sunce, tako isto i Mesec utiče na promenu zemljinog magnetskog polja. Svemirske sonde, lansirane u poslednje vreme, pokazale su da Mesec može skrenuti zračenja, koja dolaze sa Sunca u vreme erupcija na njemu. Promatranjem Meseca kroz dugo vreme se ustanovilo da on ima veliki uticaj na život ljudi i životinja na Zemlji, mada se to kosilo sa shvaćanjem naučnih krugova. Danas se pak zna da su deca, koja su rođena za vreme punog meseca, puno jača, otpornija i zdravija nego deca rođena u drugo vreme. Francuski meteorolog Poincaré, utvrdio je da pojave Meseca imaju veliki utjecaj na formiranje pasatnih vetrova, a ovi pak na raspoloženje ljudi na Zemlji. U drevno doba se verovalo ako žena zanese u prvoj (rastućoj) polovini Meseca, dobit će dečaka, a u drugoj polovini (kada Mesec opada) dobiće devojčicu.  

Procitajte više >>>

Sunčeva zračenja

Prvo što je čovek osetio to je da Sunce na zemaljsku površinu šalje toplotne zrake. Kad  je izašao na sunčevo svetlo, imao je osim osećaja sjaja i osećaj topline koji se gubio kada se sklonio u senku. Opazio je takođe da, ako se izlaže dugo suncu, mogu nastati i opekotine na koži. Uočio je takođe da na suncem obasjanim površinama bolje rastu biljke, nego na senovitim mestima.

Sunce, kako danas znamo, utiče i na atmosferske prilike na Zemlji. Otto Myrbach, meteorolog, otkrio je da Sunce daje ritam vremena na Zemlji. Kod jače pojave sunčanih pega skraćuje se ritam ovih perioda, i bitno se razlikuje od onog u vreme mirnog Sunca. Danas, u vreme kada svemirske sonde donose sve više podataka o planetama, znamo da Sunce utiče isto tako i na sve planete.

Znamo takođe da kroz prostor juri mnoštvo protona i neutrona sa Sunca prema Zemlji, a takođe elektromagnetski valovi. Otkako lete svemirske sonde i šalju podatke, dobiveno je da i planeti, pobuđeni zračenem sa Sunca, šalju na Zemlju tzv. sekundarno zračene, između njih naročito Mars, čijaenergija zračenja iznosi 1000 megavata.

Švedski naučnik Svante Arrhenius je ustanovio 11,5 godišnji ciklus u kojem dolazi do pojačane aktivnosti Sunca. Opazilo se, da u vreme tih ciklusa dolazi do poremećaja zemaljskog magnetskog zračenja i do stvaranja polarnog svetla. Sa ovim ciklusom u uskoj su vezi i promene pritiska zraka na Zemlji, a prema tome i nastanak oluja.

Arrhenius je ustanovio da prilikom sunčevih erupcija nastaju vrlo sitne "kapljice", koje bivaju izbačene u prostor prema Zemlji i planetama, a nastaju u sunčevoj koroni. Ove su čestice električno polarizirane i nalaze se zamrznute u bezvazdušnom prostoru, i prolaze velikom brzinom kroz ovaj vakuum.

Kod dolaska u zemljinu atmosferu ove se zračne molekule razlažu u pozitivne i negativne male jone preko slobodnih negativnih elektrona i nestabilnih malih jona. Nestabilni mali pozitivni i negativni joni prelaze u isto takve "+" i "-" jone, koji su stabilni, sa brzinama V = 1,9 cm/s (za negativne) i V = 1,4 cm/s (za pozitivne jone). Od negativnih malih jona nastaju negativni veliki joni sa brzinama V = 0,001 cm/s za "+" i "-" nabijene velike jone. Ovi su joni onda kondenzacjona jezgra za postanak oblaka.

Od površine Zemlje do njenog omotača, koji se naziva jonosfera ima oko 50-80 km. U ovom području postoji statično (istosmerno) električno pole. Negativni deo je površina Zemlje. Jačina polja se u fizici meri voltima na metar (V/m), i ona iznosi u normalnim uslovima 100 - 200 V/m. Jačina polja se smanjuje kad se ide u visinu, a podvrgnuta je promenama u toku dana. Jačina polja može rasti i padati, čak i dotle da polje promeni uobičajenu polarizaciju tako da površina zemlje postane pozitivno nabijena. Kasnije na normalne vrednosti vraćaju ponovno električnu ravnotežu.

Kakav je odnos pozitivnih i negativnih jona koristan za ljudski život, kao i za život životinja?

Utvrđeno je, da ljudima koriste negativni joni u odnosu 4-5% negativnih i 55% pozitivnih jona. Negativnu jonizaciju imaju molekuli kiseonika (02) i raspršene fine kapljice vode. Pozitivnu jonizaciju imaju molekule ugljen dioksida (CO2) i sitni delići prašine. Grupa od 4-12 molekula plina povezana sa jednim električno nabijenim atomom čine jedan zračni jon.

Gustoća malih jona u blizini površine tla iznosi 450 po cm3, a velikih jona 2500 na cm3. Negativni joni deluju pobuđujuće, kao na pr. kiseonik, dok su pozitivni joni štetni (ugljični monoksid). Dr Hansell, Amerikanac, prvi je opazio različiti uticaj "+" i "-" jona, kada je radio sa jednim generatorom. Opazio je da kada generator proizvodi negativne "-" jone da se on oseća dobro, veselog raspoloženja, a pri pozitivnim "+" jonima postaje tužan, neaktivan.

Arrhenius, suosnivač "Fizikalne hemije" ustanovio je da svetlo poseduje i kinetičku energiju. Svetlosni valovi su bili u stanju pomaknuti male štapiće. Jaka aktivnost na Suncu uzrokuje velike smetnje u zemljinom magnetskom polju. Obično je to praćeno smetnjama na telefonskim vezama, ili su se javljali zemljotresi i jaki tajfuni, te erupcije vulkana. U vreme erupcija na Suncu utvrđen je statistički velik broj oboljenja kod ljudi i životinja.

U Severnoj Americi je bila posečena "Sequoia gigantea", divovsko drvo, staro oko 3000 godina. Prema godovima na prerezanom mestu, a to su krugovi, koji se javljaju svake godine, i to jedan god godišnje, moglo se opaziti da je debljina ovih godova različita. Uočeno je ubrzo, da su godovi bili debeli upravo u doba kad su erupcije na Suncu bile velike.

Ruski naučnik Čevski je proučavao aktivnost Sunca u vezi sa pojavom epidemija boginja u našoj prošlosti i našao da su se pandemije javljale u vreme velikih promena na Suncu. To znači da postoji neka uzročna veza između oboljenja i ovih pojava. U poslednje vreme su to velike epidemije gripa. Pa i broj samoubojstava se u to vreme povećava.

Prilikom jednog naučnog skupa u Beču, dr Willibald Undt statistički je prikazao da postoje elektromagnetski talasi u području od 10 Hz. Nazvao ih je "atmosferični" i rekao da utiču povoljno na rad ćelija.

Ako pretpostavimo da oko zemaljske kugle, a iznad atmosfere tj. u granici sa jonosferom postoji druga kugla, onda se u prostoru između ove dve kugle odigrava sve što je u vezi sa vremenom. Bilo gde u ovom prostoru dolazi do stvaranja munja, čak oko 600 munja u svakoj sekundi. Munje svojim sevanem dovode kao neki rezonator , do titranja u ovom praznom prostoru. 

Poglavlje je iz knjige "Radiestezija III" koja je delo radiesteziste Smaila Dubravića.    

Procitajte više >>>

Uticaj promena vremenskih prilika

Promene vremena izvesni ljudi jako osećaju. Oni se nazivaju meteoropatama, jer već nekoliko sati, ili čak dana unapred ti ljudi postaju nervozni, javljaju se pojačano hronične bolesti, napetost se sa dolaskom ciklonalne aktivnosti povećava i čućete vrlo često od njih: "Dolazi promena vremena." I odojčadi su naročito osetljiva na promene vremena. Promene vreme spavanja i počinju slabo jesti, a više piti. Češće počinju plakati. Lako se bude već i na najmanji šum. Da klimatske prilike imaju veliki uticaj na ljude dokazuje nam i mentalitet ljudi. Poznato je da su južnjaci vrlo blagorečivi i živahni, dok su severnjaci više ćutljivi i mirniji.

Procitajte više >>>

Polaritet podzeminh voda

Već u davno vreme otkriveno je da zračenja od podzemnih voda mogu biti različita: štetna i korisna. Danas se ova zračenja označuju po polaritetu: negativna, takozvana levo zakretajuća (links drehendes), koja utiču loše na zdravlje ljudi ukoliko duže borave na tome mestu, i pozitivna, desno zakretajuća voda (rechts drehendes Wasser), ukoliko se boravi na njenom toku pobuđujući rad thymusne žlezde, koja igra veliku ulogu u odbrambenom mehanizmu čoveka, to znači da deluje korisno. U nauci je poznato da kod svetla postoji desna i leva polarizacija, tj. ona koja svetlosnu titrajnu ravninu povija na desno ili levo. U mnogim crkvama i hramovima prisutno je ovo pozitivno zračenje, kao i u mnogim dvorcima i mestima gde se okuplja na kraće vreme mnogo ljudi. Obično se najviše ljudi sakuplja u gostionicama ispod kojih prolazi neki pozitivni tok vode, jer se ljudi tamo osećaju dobro, opušteno i prijatno, sede za stolovima i pričaju sa prisutnima. Mora se ipak znati da dugo zadržavanje i na pozitivnom zračenju deluje štetno. Spomenuo bih nekoliko poznatih građevina u Evropi, koje leže na pozitivnom zračenju: crkva u Chartresu, Stephanskirche u Beču, Hotel Sacher u Beču, Lurd u Francuskoj, Parlament i Opera u Beču. Voda može biti i neutralno polarizirana. 

Procitajte više >>>