Mobilni telefoni, ćelijske membrane i talasi nosioci
Poslednjih godina izlaganje radiofrekvencijama koje emituju mobilni telefoni i bežični komunikacioni uređaji se našlo u centru pažnje, optuženo za izazivanje ozbiljnih fizioloških oštećenja ćelija.
U početku industrija bežične tehnologije i američka vlada nisu smatrale da radiofrekvencije mobilnih telefona predstavljaju opasnost za zdravlje. Uprkos brojnim dokazima za suprotno, industrija i dalje ostaje pri tom stavu. U ranim danima te tehnologije verovalo se da samo termalni efekat, zagrevanje tkiva (poput onog koje se događa u mikrotalasnoj pećnici), može dovesti do povreda tkiva. Budući da mobilni telefoni nemaju dovoljnu snagu da zagreju tkivo, vlada SAD-a nije zatražila sprovođenje bilo kakvih studija s ciljem istraživanja potencijalnih zdravstvenih problema.
Međutim, s razvojem nauke otkriveno je da problem kod mobilnih telefona ne potiče od zračenja energije (toplotnog efekta), nego od informacija koje prenose takozvani „talasi nosioci“ koje emituje i prima antena telefona. To se zove „radiotalas nosilac informacija“ (ICRW). To je frekvencija koja predaje specifične pakete informacija, omogućavajući prenos informacija telefonom u raznom obliku, npr. glasom, tekstom, slikom itd.[i] Evo u čemu leži problem: taj ICRW ima frekvenciju koja nikada ranije nije postojala u prirodi; našim ćelijama ona je potpuno nepoznata i primećuju je kao opasnog spoljašnjeg napadača.
Najnovija istraživanja su jasno identifikovala biološke mehanizme kojima ICRW-i nanose štetu. Mi na našim ćelijskim membranama imamo specijalne receptore, zvane „mikrotubuli“, koji mogu osećati frekvencije. Receptori interpretiraju ICRW kao nepoznatu, preteću energiju. Ćelijske membrane istog trenutka prelaze u zaštitni, „zaključani“ način rada. To znači da hranjive materije ne mogu da uđu u ćeliju, a toksini i otpadni produkti ne mogu da izađu. To takođe znači da je izgubljena vitalna međućelijska komunikacija.[ii] Taj efekat je trenutan i traje sve dok je osoba izložena ICRW-u. Ako to stanje potraje, nastaju biološke štete – što često dovodi do šteta od slobodnih radikala, genetskih mutacija, gubitka ćelijske energije, preranog starenja i, konačno degenerativnih bolesti.
Ako bi iko trebao da bude upućen u štetne efekte mobilnih telefona i bežične tehnologije, onda je to dr Džordž Karlo, dr. med., autor knjige Cell Phones: Invisible Hazards in the Wireless Age. Kao uglednog profesora epidemiologije, dr. Karla je unajmilo Udruženje proizvođača mobilnih telekomunikacija (CTIA) da bude glavni naučni istraživač u petogodišnjem programu istraživanja potencijalnih štetnih efekata mobilnih telefona, vrednom 28 miliona dolara. CTIA je bila čvrsto uverena da neće biti otkriveni nikakvi efekti na zdravlje. Međutim, dr Karlo i njegov tim od 200 naučnih istraživača su utvrdili nešto drugo. Nakon što je predstavio svoja otkrića CTIA-i, dr Karlo je kasnije postao jedan od najuglednijih i najglasnijih kritičara industrije bežične tehnologije i jedan od vodećih svetskih stručnjaka za elektrozagađenje. Prema dr Karlu: „Poznato nam je da ti radiotalasi nosioci informacija uzrokuju reakcije membrane belančevina na nivou ćelijske membrane, što dovodi do smetnji u međućelijskoj komunikaciji i nakupljanja slobodnih radikala unutar ćelije. Razumevanje ovog mehanizma je vrlo važno, jer nam to sada objašnjava veliku raznovrsnost simptoma koje vidimo kod pacijenata koji se žale na elektropreosetljivost, a takođe i druga stanja kao što su glavobolje i neobjašnjiva teskoba za koja ćemo od sada... znati da su povezana sa tim radiotalasima nosiocima informacija.“[iii]
Zamislite šta se događa sa radom ćelije kada ona ne može da prima vitalne hranjive materije, da izbacuje otpadne produkte ili da pravilno komunicira sa drugim ćelijama: potpuno razaranje na ćelijskom nivou!
Budući da smo okruženi odašiljačima i korisnicima mobilnih telefona, postalo je doslovno nemoguće pobeći od neprekidnog i nepopustljivog izlaganja ICRW-ima i oštećivanja naših fizioloških procesa.
[i] Carlo i Schram, op. cit., str. 246.
[ii] Ungar J, McGregor S, Rahman M, Taylor D, Torres N, Hanser A, “Energy Resonance Technology (ERT): A Targeted Intervention For Electro-Magnetic Radiation (EMR) Induced Biological Effects”, International Journal of Clinical Bioenergetics 2007, Bioenergetics Institute, http://bioenergeticsinstitute.com .
[iii] Televizijsko intervju sa dr Džordžom Karlom u Londonu, RTE News, Dublin, Irska, 22. februara 2007., http://www.rte.ie, izveštaj na Omega-News, 23. februara 2007., http://omega.twoday.net/20070223 .
0 comments:
Постави коментар