ovde spadaju: a) Bubrezi (Renes) b) Mokracovodi (Urethrae) c) Mokracni mehur (Vesica urinaria) d) Jajovodi (Tubae) sa jajnicima e) Maternica (Uterus) f) Rodnica (Vagina)
a) Bubrezi (Renes) Desni bubreg (Ren dexter) je smješten oko 3 cm niže nego lijevi (Ren sinister). U svaki bubreg ulaze vene i arterije te vegetativne niti i ureter. Bubrezi su omotani vezivnim tkivom i masnim tkivom. Bubreg sam izgraduje meso bubrega - moždinsko tkivo (Cortex renis) sa 10 do 12 bubrežnih piramida (Pyramides renales) i bubrežne cašice (Pelvis renales). Temeljni deo bubrega su nefroni, koje sacinjava bubrežno tjelešce (Corpuscula renalis) i mokracne cjevcice (Tubules renales) kojim odlazi mokraca. Tih nefrona ima oko jedan milijun. Mokracne cjevcice su jako izvijugane, spajaju se u sabirne kanalice (Ductus papilares) i dolaze kroz cašicu bubrega u bubrežnu zdjelicu i onda u ureter. Koliko je bubreg komplikovane grade može se prosuditi po tome, što samo u jednom bubregu ima oko deset kilometara mokracnih cjevcica. Oboljenja bubrega su vrlo cesta. To su razne upale, akutne i kronicne, otrovanje mokracom (uremija), degenerativne promjene na bubrezima (skvrcenje bubrega, nefroza, spušten bubreg), oboljenja bubrega u trudnoci, bubrežni kamenci ili pijesak, tuberkuloza itd. Dakle, vidi se, da su oboljenja bubrega raznovrsna. Kako naš zadatak nije dijagnosticirati o kojoj se bolesti radi, nego samo utvrditi koji bubreg i koji deo bubrega nije u redu, mi to radimo ponovno tako, da pažnju koncentriramo prvo na desni, a zatim na lijevi bubreg. Ako nam visak stoji preko celog bubrega, tj. i preko zdjelice i preko mesa bubrega, moramo biti oprezni, jer se cešce puta radi o urodeno spuštenom bubregu ili operacijom odstranjenom bubregu. Treba, znaci, prilikom pregleda upitati doticnoga, da li mu je bubreg spušten ili možda izvaden. Ako nije ni jedno ni drugo, onda ga moramo upozoriti da što pre ode na pregled i ustanovi o cemu se to radi, jer to može biti znak ozbiljnog oboljenja. Obicno pri oboljenju bubrega vidjet cemo, da ne radi samo bubrežna zdjelica. Tada je to obicno skopcano s nekim bakterijskim upalama, stvaranjem bubrežnog kamena ili pijeska, što se mora tocnije ustanoviti kod lekara. Ako se radi o bubrežnom kamenu, može se radiestezijskim pregledom ustanoviti, da li je on u zdjelici ili na ulazu u ureter. To možemo pokušati narocito kod onih bolesnika koji se tuže na vrlo jake bolove u predelu bubrega, jer bubrežni kamen ima površinu punu oštrih vrhova, koji oštecuju zdjelicu ili ureter, te izazivaju jake bolove.
a) Bubrezi (Renes) Desni bubreg (Ren dexter) je smješten oko 3 cm niže nego lijevi (Ren sinister). U svaki bubreg ulaze vene i arterije te vegetativne niti i ureter. Bubrezi su omotani vezivnim tkivom i masnim tkivom. Bubreg sam izgraduje meso bubrega - moždinsko tkivo (Cortex renis) sa 10 do 12 bubrežnih piramida (Pyramides renales) i bubrežne cašice (Pelvis renales). Temeljni deo bubrega su nefroni, koje sacinjava bubrežno tjelešce (Corpuscula renalis) i mokracne cjevcice (Tubules renales) kojim odlazi mokraca. Tih nefrona ima oko jedan milijun. Mokracne cjevcice su jako izvijugane, spajaju se u sabirne kanalice (Ductus papilares) i dolaze kroz cašicu bubrega u bubrežnu zdjelicu i onda u ureter. Koliko je bubreg komplikovane grade može se prosuditi po tome, što samo u jednom bubregu ima oko deset kilometara mokracnih cjevcica. Oboljenja bubrega su vrlo cesta. To su razne upale, akutne i kronicne, otrovanje mokracom (uremija), degenerativne promjene na bubrezima (skvrcenje bubrega, nefroza, spušten bubreg), oboljenja bubrega u trudnoci, bubrežni kamenci ili pijesak, tuberkuloza itd. Dakle, vidi se, da su oboljenja bubrega raznovrsna. Kako naš zadatak nije dijagnosticirati o kojoj se bolesti radi, nego samo utvrditi koji bubreg i koji deo bubrega nije u redu, mi to radimo ponovno tako, da pažnju koncentriramo prvo na desni, a zatim na lijevi bubreg. Ako nam visak stoji preko celog bubrega, tj. i preko zdjelice i preko mesa bubrega, moramo biti oprezni, jer se cešce puta radi o urodeno spuštenom bubregu ili operacijom odstranjenom bubregu. Treba, znaci, prilikom pregleda upitati doticnoga, da li mu je bubreg spušten ili možda izvaden. Ako nije ni jedno ni drugo, onda ga moramo upozoriti da što pre ode na pregled i ustanovi o cemu se to radi, jer to može biti znak ozbiljnog oboljenja. Obicno pri oboljenju bubrega vidjet cemo, da ne radi samo bubrežna zdjelica. Tada je to obicno skopcano s nekim bakterijskim upalama, stvaranjem bubrežnog kamena ili pijeska, što se mora tocnije ustanoviti kod lekara. Ako se radi o bubrežnom kamenu, može se radiestezijskim pregledom ustanoviti, da li je on u zdjelici ili na ulazu u ureter. To možemo pokušati narocito kod onih bolesnika koji se tuže na vrlo jake bolove u predelu bubrega, jer bubrežni kamen ima površinu punu oštrih vrhova, koji oštecuju zdjelicu ili ureter, te izazivaju jake bolove. b) Mokracovodi (Urethrae) Mokracovodi su cjevcice, koje vode mokracu iz bubrega do mehura (Vesica urinaria) i od njega prema van. Upala ovih mokracnih puteva je vrlo cesta. Obicno, ako smo ustanovili da zdjelica nekog bubrega nije u redu, naci cemo da i njemu odgovarajuci ureter nije u redu, pa cesto ni mokracni mehur. Obicno pri pregledu uretera, izvrši se i pregled mokracnog mehura i uretera do vani.
Pregled se vrši takoder koncentracijom na ureter, prvo desni pa lijevi, a možemo se poslužiti i anatomskim atlasom.
c) Mokracni mehur (Vesica urinaria) Mokracni mehur je rezervoar u kome se sakuplja mokraca, a cijim pražnjenjem upravlja centralni živcani sistem. Upale mokracnog mehura su ceste, cešce kod žena nego kod muškaraca. Upale obicno izazivaju bakterije. Upale mokracnog mehura, ako se na vreme ne lijece, mogu izazvati proširenje upale na bubrežni ureter i bubrežnu zdjelicu, a upala može zahvatiti i celi bubreg, što je onda teško i dugotrajno oboljenje. U mokracnom mehuru mogu se javiti dobrocudne izrasline, kao što su polipi, koji nerijetko prelaze u zlocudan tumor. Pregled mehura dat ce nam samo kao rezultat da li je dobar ili je obolio. Ako se radi o polipu ili tumoru, koji je pre dijagnosticiran po lekaru, možemo odrediti njegovo mesto, te da li još postoji ili ga nema.
d) Jajovodi (Tubae) Jajovodi pripadaju genitalnom traktu ženskih organa. pre smo vec govorili o pregledu jajnika (Ovarii) u poglavlju o spolnim žlijezdama. Oni svakako pripadaju i ovde, pa se zapravo u praksi i pregledaju zajedno s pregledom genitalnog trakta. Kod pregleda jajovoda potrebno je ustanoviti samo da li je desni i lijevi jajovod zdrav ili nije. e) Maternica (Uterus) Kao i kod drugih pregleda, pregled maternice se obavlja kao i kod drugih organa, ali ovde moramo biti malo oprezni jer nam kod koncentracije na maternicu mogu nastati dva slucaja. Prvi - da je maternica obolela, a drugi da je dobro, ali da je savijena, zakrenuta, što je cešca posljedica nakon poroda. Na zaokrenutu maternicu se obicno može posumnjati, ako su jajnici i jajovodi dobri, i ako žena nema neke poteškoce u zadnje vreme. Bez obzira da li se radi o prvom ili drugom slucaju, potrebno je savetovati ginekološki pregled. Kod pregleda maternice treba narocitu pažnju obratiti na grlic maternice, jer se tu cesto javljaju oboljenja, zatim na unutarnji pa vanjski deo (ciste i dr.).
f) Rodnica (Vagina) Nastavno na pregled maternice, vrši se koncentracijom mentalno ili preko anatomskog atlasa pregled ovog dijela tela. Ako ne dobijemo normalne radijacije, onda se vjerojatno radi o nekom upalnom procesu, izazvanom bilo promjenom flore vaginalnog sekreta ili o upalnom procesu radi nekih drugih razloga. Nije potrebno naglasiti da treba savetovati odlazak na ginekološki pregled.
Vrhunski čistač našeg organizma. Sportisti ga zovu energetska bomba. Ima jako antitumorno dejstvo. 20 puta jači od kombuha čaja: PXD Ekstrakt od Kombuhe. Pročitajte više >>>
Нема коментара:
Постави коментар