Zajedničko svim električnim uređajima je njihovo elektromagnetno zračenje u prostor oko njih. I ako nije dokazano da utiču na zdravlje ljudi, ipak istraživanja pokazuju povezanost bolesti i ovog zračenja.
Ova nevidljiva sila je poznata kao EMP ili elektromagnetna polja (eng. Electromagnetic fields - EMP s). Elektromagnetno polje generiše struja koja prolazi kroz električne provodnike. Pošto ta polja nisu jaka i destruktivna poput nuklearne ili X- zračenja, mislilo se da su bezopasna. Međutim, studije su pokazale da ljudi izloženi njima hronično imaju veći rizik od određenih zdravstvenih problema, uključujući i pobačaje, invaliditet, rak…
Nema jasno uzročno-posledične veze koja bi se uspostavila između EMP i bolesti, ali više dokaza čini EMP veoma sumnjivim. Elektromagnetna polja su generisana od strane mnogih izvora - uključujući mikrotalasne pećnice, televizori i radio aparati, vojni radarski sistemi, pa čak i od nekih tretmana za kancerogene tumore.
Studije u poslednjih 15 godina pokazuju veze između EMP i zdravstvenim problema. EMP su umešana kod promena u ponašanju, urođenih defekata, gubitak pamćenja i Alchajmerove bolesti. Godine 1976, dva lekara u bolnici veterana u Sirakuzi, Njujork, pokazala su da potomci miševa izloženih ekstremno niskim frekvencijama elektromagnetnog zračenja od dalekovoda rođeni zakržljali.
U svojim pokušajima da se uspostavi uzročno - posledična veza između izlaganja elektromagnetnom polju i zdravstvenih problema, naučnici su pokušavali da otkriju kakve efekte imaju EMP na telo. Jedna teorija je da EMP određenih frekvencija ometaja normalanu ulogu kalcijuma u mozgu. Druga teorija kaže da EMP utiče na način na koji ćelije rastu i razmnožavaju se. Treće verovanje kaže da ćelijska proizvodnja proteina ne može normalno da se odvija.
Istraživači koji veruju u vezu EMP i bolesti imaju svoje kritičare. Ovi skeptici ističu da ne postoji dokazana uzročno - posledična veza između izlaganja EMP i raka. Na Floridi državne uprave raspravljaju o standardima emisija, Filip Kol (Philip Cole), MD i epidemiolog (istraživač koji proučava pojave i kontrolu bolesti) na Univerzitetu Alabama, Birmingham, naglasio je ovaj nedostatak dokaza. Kol je izjavio: "Ne postoji veza između EMP i raka u ljudskim bićima, ili ako postoji posledica, ona je veoma niskih vrednosti".
Druge studije su usmerene na sumnju povezanosti izloženosti elektromagnetnom polju i raka. Godine 1979, dva istraživača sa univerziteta Kolorado, lekar Nensi Vitajmer (Nancy Wertheimer) i fizičar Ed Liper (Ed Leeper), pregledali su zapise smrtnosti u denverskoj oblasti i povezali dugoročno izlaganje slabim EMP sa visokom učestalošću dobijanja raka. Sedam godina kasnije, dr Lenart Tomenius (Dr. Lennart Tomenius), švedski istraživač, našao je isti odnos između izloženosti EMP i dobijanju raka među decom u Stokholmu. Godine 1982, Samjuel Milam (Samuel Milham), lekar u Vašington Stejt departmentu, sektor socijalnih i zdravstvenih usluga, navedeo je za “New England Journal of Medicine” da je pronašao višu smrtnost od leukemije kod muškaraca koji su radili u kontaktu sa električnim i magnetnim poljima, kao što su zaposleni u komunalnim preduzećima.
Osim toga, EMP su umešana i u komplikacije tokom trudnoće. Godine 1986, Vitajmer i Liper su izvestili da su žene koje koriste vodene krevete (verovatno kreveti sa grejačima) ili električnu ćebad, koji emituju EMP imali veću stopu pobačaja. Godine 1987, Kurt Salzinger (Kurt Salzinger), profesor psihologije na Bruklinu, utvrđeno je da pacovi izloženi elektromagnetnom zračenju za 30 dana imali više problema nego neozračeni pacovi u učenju određenih radnji. Njihovi potomci, izloženi u materici i za devet dana nakon rođenja imali su trajnu nesposobnost učenja.
Zaista, studije o bolestima povremeno imaju poteškoće da dokažu uzročnu vezu kada i istraživači se moraju oslanjati na stare zapise i događajima umesto na kontrolisane eksperimente. Međutim, ovaj nedostatak dokaza nije obeshrabrio advokate da podnose tužbe od uvođenja raspoložive studije kao dokaza štetnog uticaja elektromagnetnog polja na zdravlje ljudi i okoline. Presude u nekoliko takvih tužbi bile su zasnovane na istraživanju koja pokazuju moguću vezu, ali ne i definitivnu vezu. Krajem 1985, Teksaška porota je naredila da elektroprivreda platiti lokalnoj školi 25 miliona dolara kazne, jer izgrađen dalekovod preko školske imovine bez dozvole okruga. U Floridi, porota je dala naredbu da se isplati više od 1 milion dolara vlasnicima preko čijeg zemljišta su prolazili dalekovodi sa visokim naponom.
Drugi slučaj govori da su vlasnici kuća i poseda podneli tužbu vrednu 60 miliona dolara u državi Njujork protiv kompanije za snabdevanje električnom energijom zbog takozvanog rak – fobija koridora, jer im onemogućava da prodaju svoje kuće i posede i da im se vrednost imovine značajno umanjuje na liniji prolaska visokonaponskih vodova.
Ovaj strah od smanjenih vrednosti imovine donosi pitanje šta javnost može da uradi da se zaštiti od ove potencijalne pretnje. Elektromagnetna polja nisu kao drugi štetni agensi. Oni nisu dokazano opasni, ali ta polja prodiru kroz zidove i tela, dok ne postoji odbrambeni štit koji je na raspolaganju.
O načinu na koji PXD BioPiramida štiti od ovog zračenja pročitajte na kraju teksta.
Bez obzira na sve, treba pribegavati preventivnom delovanju:
Ova nevidljiva sila je poznata kao EMP ili elektromagnetna polja (eng. Electromagnetic fields - EMP s). Elektromagnetno polje generiše struja koja prolazi kroz električne provodnike. Pošto ta polja nisu jaka i destruktivna poput nuklearne ili X- zračenja, mislilo se da su bezopasna. Međutim, studije su pokazale da ljudi izloženi njima hronično imaju veći rizik od određenih zdravstvenih problema, uključujući i pobačaje, invaliditet, rak…
Nema jasno uzročno-posledične veze koja bi se uspostavila između EMP i bolesti, ali više dokaza čini EMP veoma sumnjivim. Elektromagnetna polja su generisana od strane mnogih izvora - uključujući mikrotalasne pećnice, televizori i radio aparati, vojni radarski sistemi, pa čak i od nekih tretmana za kancerogene tumore.Studije u poslednjih 15 godina pokazuju veze između EMP i zdravstvenim problema. EMP su umešana kod promena u ponašanju, urođenih defekata, gubitak pamćenja i Alchajmerove bolesti. Godine 1976, dva lekara u bolnici veterana u Sirakuzi, Njujork, pokazala su da potomci miševa izloženih ekstremno niskim frekvencijama elektromagnetnog zračenja od dalekovoda rođeni zakržljali.
U svojim pokušajima da se uspostavi uzročno - posledična veza između izlaganja elektromagnetnom polju i zdravstvenih problema, naučnici su pokušavali da otkriju kakve efekte imaju EMP na telo. Jedna teorija je da EMP određenih frekvencija ometaja normalanu ulogu kalcijuma u mozgu. Druga teorija kaže da EMP utiče na način na koji ćelije rastu i razmnožavaju se. Treće verovanje kaže da ćelijska proizvodnja proteina ne može normalno da se odvija.
Istraživači koji veruju u vezu EMP i bolesti imaju svoje kritičare. Ovi skeptici ističu da ne postoji dokazana uzročno - posledična veza između izlaganja EMP i raka. Na Floridi državne uprave raspravljaju o standardima emisija, Filip Kol (Philip Cole), MD i epidemiolog (istraživač koji proučava pojave i kontrolu bolesti) na Univerzitetu Alabama, Birmingham, naglasio je ovaj nedostatak dokaza. Kol je izjavio: "Ne postoji veza između EMP i raka u ljudskim bićima, ili ako postoji posledica, ona je veoma niskih vrednosti".
Druge studije su usmerene na sumnju povezanosti izloženosti elektromagnetnom polju i raka. Godine 1979, dva istraživača sa univerziteta Kolorado, lekar Nensi Vitajmer (Nancy Wertheimer) i fizičar Ed Liper (Ed Leeper), pregledali su zapise smrtnosti u denverskoj oblasti i povezali dugoročno izlaganje slabim EMP sa visokom učestalošću dobijanja raka. Sedam godina kasnije, dr Lenart Tomenius (Dr. Lennart Tomenius), švedski istraživač, našao je isti odnos između izloženosti EMP i dobijanju raka među decom u Stokholmu. Godine 1982, Samjuel Milam (Samuel Milham), lekar u Vašington Stejt departmentu, sektor socijalnih i zdravstvenih usluga, navedeo je za “New England Journal of Medicine” da je pronašao višu smrtnost od leukemije kod muškaraca koji su radili u kontaktu sa električnim i magnetnim poljima, kao što su zaposleni u komunalnim preduzećima.
 |
Osim toga, EMP su umešana i u komplikacije tokom trudnoće. Godine 1986, Vitajmer i Liper su izvestili da su žene koje koriste vodene krevete (verovatno kreveti sa grejačima) ili električnu ćebad, koji emituju EMP imali veću stopu pobačaja. Godine 1987, Kurt Salzinger (Kurt Salzinger), profesor psihologije na Bruklinu, utvrđeno je da pacovi izloženi elektromagnetnom zračenju za 30 dana imali više problema nego neozračeni pacovi u učenju određenih radnji. Njihovi potomci, izloženi u materici i za devet dana nakon rođenja imali su trajnu nesposobnost učenja.
Zaista, studije o bolestima povremeno imaju poteškoće da dokažu uzročnu vezu kada i istraživači se moraju oslanjati na stare zapise i događajima umesto na kontrolisane eksperimente. Međutim, ovaj nedostatak dokaza nije obeshrabrio advokate da podnose tužbe od uvođenja raspoložive studije kao dokaza štetnog uticaja elektromagnetnog polja na zdravlje ljudi i okoline. Presude u nekoliko takvih tužbi bile su zasnovane na istraživanju koja pokazuju moguću vezu, ali ne i definitivnu vezu. Krajem 1985, Teksaška porota je naredila da elektroprivreda platiti lokalnoj školi 25 miliona dolara kazne, jer izgrađen dalekovod preko školske imovine bez dozvole okruga. U Floridi, porota je dala naredbu da se isplati više od 1 milion dolara vlasnicima preko čijeg zemljišta su prolazili dalekovodi sa visokim naponom.
 |
| Visoko naponski dalekovodi |
Drugi slučaj govori da su vlasnici kuća i poseda podneli tužbu vrednu 60 miliona dolara u državi Njujork protiv kompanije za snabdevanje električnom energijom zbog takozvanog rak – fobija koridora, jer im onemogućava da prodaju svoje kuće i posede i da im se vrednost imovine značajno umanjuje na liniji prolaska visokonaponskih vodova.
Ovaj strah od smanjenih vrednosti imovine donosi pitanje šta javnost može da uradi da se zaštiti od ove potencijalne pretnje. Elektromagnetna polja nisu kao drugi štetni agensi. Oni nisu dokazano opasni, ali ta polja prodiru kroz zidove i tela, dok ne postoji odbrambeni štit koji je na raspolaganju.
O načinu na koji PXD BioPiramida štiti od ovog zračenja pročitajte na kraju teksta.
Bez obzira na sve, treba pribegavati preventivnom delovanju:
- Isključite i ne koriste električnu ćebad.
- Nemojte sedeti manje od pet metara od televizije.
- Nemojte viriti kroz vrata mikrotalasne pećnice.
- Ako ste trudni, smanji korišćenje računara, laptopa, mobilnog telefona...
- Izbegavajte življenje u oblastima gde EMP izloženost može biti visoka.
- Izbegavajte poslove u oblastima gde EMP izloženost može biti visoka.
Iako EMP nisu dokazano opasna, istraživanja jasno ukazuju na vezu između njih i zdravstvenih problema.
PXD BioPiramida zbog svog specifičnog oblika i sastava uspeva da sva negativna zračenja po ljudsko telo i okolinu konvertuje u pozitivno zračenje koje ne šteti i koje povoljno deluje na živi svet. Životinje i insekti instiktivno osećaju mesta negativnog zračenja i klone se takvih prostora, dok ljudi nemaju tu mogućnost. PXD BioPiramidu je potrebno jednom mesečno isprazniti tako što se BioG čip na njenom vrhu isunča oko 3 sata. Ako su polja zračenja veoma visoka, onda je potrebno prazniti češće. Na sličan način radi PXD MobiČip koji se koristi za zaštitu od zračenja mobilnog telefona, laptopa, desktop računara, televizora, mikrotalasne pećnice…
Više o ova dva proizvoda pročitajte ovde: PXD BioPiramida >>> | PXD MobiČip >>>
Poštovani, Zgrada gde živim udaljena je 5-6 metara od bazne stanice koja je na krovu zgrade, koja je jako niska u odnosu na moje. Tako odašiljači su direktno upereni prema stanovima i deli nas samo staklo od odašiljača. Jedna antena postavljena je na stari gromobran, koji dodatno nas zrači. Tako da nas zrače i nejonijuzujući i jonizujući zraci.
ОдговориИзбришиNadležni kažu "da je sve po zakonu". Mi stanari kažemo i da nam uđu po sobama, opet će biti sve u granicama dozvoljenog i po zakonu, ali pitamo se zašto nam je svest tako niska?!!!!!. Ako nam Zakoni ne valjaju, onda svest odgovornih ne treba da dozvoli da se ubijaju ljudi, ako već nisu svesni da treba da promene zakone.
Pozdrav, da li mozete napisati cije su to bazne stanice?
ИзбришиPre par meseci ljudi iz udruzenja Biogen su trazili od MTS-a da dostavi sve podatke o svim njihovim baznim stanicama, ali su to odbili. Kaznjeni su sudski, jer su to informacije od javnog znacaja, ali oni opet te podatke ne dostavljaju. I sta da se dalje prica... Trebalo bi izmeriti zracenje po vasim stanovima dok ne bude kasno. Ne postoji dozvoljena granica zracenja, jer iskustvo pokazuje da svaka doza je potencijalno opasna, a kamoli zracenje koje je blisko...