Da li će se zabraniti mobilni telefoni u školama i vrtićima

Kada pričamo o zračenju prvo pomislimo na radioaktivno zračenj ili nuklearni otpad i to u negativnom kontekstu. Da li postoji samo to loše zračenje?

Postoji još jedna vrsta zračenja koja ispunjava veća sada ceo naš prostor u kome živimo, a to je nejonizujuće zračenje koje je proizvod novih tehnologija. Nejonizujuće zračenje proizvode mobilni telefoni, tableti, laptopovi, računari, bežični uređaji za internet (WiFi ruteri), bazne stanice (antene za telekomunikaciju, internet...) i ostali električni uređaji. Iz ovoga je jasno da ova vrsta zračenja ispunjava naš prostor i to svakim danom u sve većoj meri. Koliko je ovo zračenje opasno? Postoje različite teorije, ali u psolednje vreme činjenice govore da ipak ova vrsta zračenja može uticati na zdravlje ljudi i da je veoma opasna ako se ne koristi kako treba. Zračenje WiFi uređaja je na 2,4 GHz koje je veoma opasno, jer sama mikrotalasna peć radi na toj frekvenciji za koju se zaključilo da daje optimalne rezultate u odnosu utrošena energija - učinak, a znamo da mikrotalasna peć radi na principu ubrzavanja molekula vode i time zagreva hranu. Prema tome zamislite šta zračenje WiFi rutera radi našem telu koje se sastoji od 70% vode ili našem mozgu koje ima 75% vode, a kod dece je to još izraženije, jer je procenat vode kod beba još veći.

U Srbiji postoji oko 14000 baznih stanica i one će se povećavati svakog dana, jer je glad za boljom tehnologijom sve veća.

Najveći problem u Srbiji je neinformisanost i slaba edukacija na polju uticaja nejonizujućeg zračenja. Neinformisani smo da ta vrsta zračenja utiče na naše zdravlje i na zdravlje okoline na koju deluje, a edukacija se sastoji u tome da oni uređaji koji su u našoj neposrednoj blizini moraju da se koriste po propisu koji govore na koji način smanjiti štetan uticaj zračenja na nas, odnosno kako koristiti te uređaje na pravilan način.

Ovi propisi nisu zvanični, ali se udruženje Biogen bori da oni postanu sastavni deo mnogih uputstava za korišćenje tih uređaja.

Trenutno štetno zračenje mobilnih telefona, laptopova, kompjutera, rutera ili jednom rečju nejonizujuće zračenje spada, po klasifikaciji Međunarodne agencije za izučavanje tumora IARC, u 2B grupu koja kaže da je ovo zračenje MOGUĆI uzročnik tumora. Ono oko čega se bore mnoge institucije, pojedinci je to da se ovo zračenje svrsta u 2A grupu kao VEROVATNI uzročnik tumorskih bolesti, jer razna nezavisna, nezvanična i zvanična istraživanja govore da ta zračenja i jesu verovatni uzročnici najtežih bolesti. Jedan od glavnih problema zašto se ne ubraza donošenje ovih odluka je ta što su nejonizujuća zračenja veoma suptilna i neko mora biti izložen nekoliko godina da bi se iskazao loš uticaj na zdravlje.

Ono što je poražavajuće je to što mnogi trgovci u radnjama za prodaju mobilnih telefona ne znaju da obajsne šta je SAR vrednost, odnosno stepen specifične apsorcije ili prosto rečeno koliko zrači mobilni telefon. Te vrednosti su uglavnom propisane po međunarodnim pravilnicima, mada zavise i od zakona svake države. Međunarodna unija teleoperatera dala je preporuku da se SAR vrednosti istaknu na uputstvima i kutijama za pakovanje uređaja.

Srbija je od 2009. godine dobila zakon o zaštiti od nejonizujućeg zračenja, ali tu nisu obuhvaćeni svi relevantni činioci i nadamo se da će se to uskoro dopuniti.

Industrija telekomunikacija se razvija i uvede se nove tehnologije kao što je 5G tehnologija koja traži još veće brzine protoka informacija, pa onda borba u prevlasti nad tržištem, gde se daju opcije neograničenog razgovora za sve manju mesečnu cenu, što može dovesti do vrlo opasnih posledica po zdravlje zbog nepravilnog korišćenja uređaja koji zrače.

Udruženje Biogen se bori da u što većoj meri informiše građane Srbije i regiona o ovoj temi, koja je svakim danom sve ozbiljnija po zdravlje i ekologiju, pa je i sa tim razlogom orgnizovana konferencija o uticaju nejonizujućeg zračenja 2015. godine u Sava Centru, gde je između ostalih predavača bio i bivši član Međunarodne agencije za izučavanje tumora Darijus Lisicki. Konferencija je medijski veoma slabo propraćena, jer je svest o ovom problemu vrlo niska u društvu. Za sada jedini projekat koji se bavio ovom temom se zvao "Elektromagnetno zračenje - dobar sluga, loš gospodar".

Još jedan način smanjenja uticaja štetnosti nejonizujućeg zračenja je korišćenje proverenih i sertifikovanih uređaja za tu namenu. Sertifikat mora da izda institucija koja će naučnim metodama da dokaže njegovo zaštitno dejstvo. Udurženje Biogen se bori da se donesu propisi i kriterijumi o kvalitetu takvih proizvoda na teritoriji Srbije. Za sada jedini proizvod koji trenutno zadovoljava te kriterijume je PXD Mobičip koji služi za zaštitu od nejonizujućeg zračenja, što ne mora da znači da i drugi ponuđeni proizvodi nisu dobri, ali moraju proći određenu sertifikaciju.

Jedan od načina provere zaštitnih uređaja je i radiestezijska metoda, ali ona je u Srbiji registrovana kao dijagnostička metoda u sklopu tradicionalne medicine pri Srpskom lekarskom društvu.