IGEF institut 1. video

Diplomirani inženjer Paul Somer iz IGEF instituta iz Nemačke govori o institutu. Institut istražuje uticaj elektrosmoga na životnu okolinu. Bave se biološkim merenjem. Institut radi i ispitivanje svih uređaja koji mogu da harmonizuju elektrosmog i tako smanje njegovo štetno dejstvo na okolinu, a naročito na zdravlje ljudi. Jedn od spitivanih proizvoda je i PXD BioPiramida.

Slike iz albuma

Antene za mobilnu telefoniju

Narodna poslanica Nevena Adzemovic je u svom prvom obraćanju u narodnoj skupštini skrenula pažnju na uticaj primopredajnika mobilnih operatera na zdravlje ljudi i na prirodnu sredinu. Najveći štetan uticaj ovih primopredajnika ili baznih stanica je u njihovoj blizini. Veoma je važno da se ne nalaze u blizini stambenih zgrada ili javnih ustanova kao što su bolnice, osnovne i srednje škole, fakulteti itd.

Takođe, skrećemo pažnju roditeljima na uticaj mobilnih telefona na zdravlje njihove dece. Mozak mlađih osoba je podložniji uticaju ovih zračenja zbog slabije strukture lobanje, a samim tim propšuštaju veću količinu zračenja koja direkto utiču na mozak deteta. Mislite o ovome!

Pogledajte obraćanje Nevene Adzemovic:

Izgradnja antene krši prava žitelja Belog Blata

Gradska uprava Zrenjanina povredila je prava G. J. iz Beograda i žitelja Belog Blata, kod Carske bare, jer je odobrila da u tom zastićenom rezervatu flore i faune Telenor izgradi antenu, ocenila je danas zaštitnik građana Dragana Radlovački Grozdanov.

Kako je navela, rešenje je u suprotnosti sa odredbama zrenjaninskog Prostornog plana grada koji predviđa opšte uslove i principe građenja za mreže mobilne telefonije, odnosno da antena ne može biti izgrađena u prečniku od 30 metara u odnosu na stambene objekte.

Gradska uprava je to propustila da utvrdi i izdala rešenje za gradnju, ukazala je Grozdanov pa je zbog toga i preporučila Gradskoj upravi da stanje ispravi.

G.J. je od Grozdanov u maju zahtevala da se ispita na osnovu čega je izabrana lokacija za antenu mobilne telefonije u Belom Blatu, u centru etno i ekološkog naselja zaštićenog rezervata flore i faune koje je jedan od poznatih evropskih centara flore i faune, a pored toliko nepreglednog zemljišta koje okružuje Belo Blato.

Ona je od zaštitnice zatražila angažovanje kako bi se, sprečila veća i dugoročna šteta za stanovnike Belog Blata i rezervata.

Radlovački Grozdanov kazala je da Gradskoj upravi omogućeno otklanjanje nepravilnosti u toku istrage, ali da je njena intervencija ostala bez rezultata.

Time je Gradska uprava pokazala nespremnost za saradnju, navodi u saopštenju zaštitnica građana.

Preuzeto sa: www.biogen.rs

Emisija Familiologija o štetnom zračenju

Gospodin Milan Rogulja priča o uticaju elektrozračenja na zdravlje čoveka, a naročito dece. Akcenat je upravo na uredjajima koje koristimo svaki dan i pored kojih se nalazimo svaki dan, kao što su mobilni telefoni, WiFi mreža (bežična mreža / internet)... poslušajte emisiju Familiologija

Presedan u Italiji: Mobilni telefoni uzrok tumora, odlučio sud

Jedan italijanski preduzetnik dobio je benigni tumor jer je za potrebe posla svakodnevno satima držao mobilni telefon pored uha i zaslužuje odštetu, odlučio je danas Vrhovni sud Italije.

Inoćente Markolini čije je lice delimično paralizovano, rekao je da je njegov tumor trogranog živca posledica svakodnevne šestočasovne upotrebe mobilnih telefona tokom 12 godina rada sa klijentima iz Kine i drugih zemalja.
 

Odbrana je dovela lekare koji su svedočili da prekomerna upotrebe mobilnih telefona povećava rizik od takvih tumora.
 
Brojna velika naučna istraživanja nisu uspela da nađu vezu mobilnih telefona i tumora mozga. Svetska zdravstvena organizacija svrstava mobilne telefone u kategoriju "mogućih" karcinogena, u kojoj su i pesticidi i kafa.

Sada je i dokazano: Korišćenje mobilnog telefona veoma je opasno po zdravlje!!!


http://www.blic.rs/Vesti/Svet/348699/Presedan-u-Italiji-Mobilni-telefoni-uzrok-tumora-odlucio-sud

Pogledajte nasu zastitu za mobilni telefon:

http://biopiramida.blogspot.com/p/pxd-mobi-cip.html

EFEKTI NEJONIZIRAJUĆE ELEKTROMAGNETNE RADIJACIJE PREKO PSIHE I OKRUŽENJA ČOVEKA

UVOD

Ova situacija je usmerena na štetne uticaje elektromagnetnih na čoveka i druge žive organizme na način koji nije u direktivi za bezbednost. Prezentirani su čvrsti dokazi za pov-ezanost između uticajnih i prirodnih negativnih efekata zdravlja i izloženih ljudi. Na osnovu detaljnog istraživanja prezentirane situacije, brojne preporuke su napravljene sa ciljem da se promoviše viši stepen elektromagnetne biokompatibilnosti između ovih polja i živog ljud¬skog organizma.


ZAKLJUČAK

Apsorbcija radijacije sa mikrotalasima prourokuje zagrevanje biološkog tkiva. Ako je ono suviše štetno po zdravlje, a ovaj činilac je nesporan, i predstavlja osnovu nacionalne i internacionalne direktive za zaštitu. U slučaju izloženosti radijaciji od mikrotalasa GSM, ove direktive nisu srušene. U slučaju emisija baznih stanica, što je više puta potvrđeno, emisije su daleko ispod granice postavljene u direktivi. Ono što je sada najbitnije jeste da li u ljudskom organizmu radijacija vrši druge, suptilnije vidove termalnog uticaja koji takođe mogu ostaviti negativne posledice po zdravlje. Osnova povećanja toplote u ovom slučaju.

Osnova povećanja toplote u ovom slučaju već postojeće direktive i odgovarajućeg nivoa zaštite ostavja izložene ličnosti ranjivim na netermalne opasnosti.

Kao što je već i objašnjeno, zagrevanje radijacije posredstvom mikrotalasa zavisi, najpre, od njenog intenziteta i to je ono sto je ograničeno u direktivi. S druge strane, neter¬malni efekti zavise od postojanja oscilatorne sličnosti između frekvencije i radijacije onih bioloških aktivnosti koje živi organizam podržava. Ova dimenzija problema nije obuhvaćena u postojećim direktivama zaštite.

S druge strane, postojanje netermalnih uticaja je prihvaćeno u slučaju aktivne elek-tronske instrumentalizacije izložene GSM radijaciji. Isto ovo ne može da opstane u slučaju živog organizma koji je generalno imun, osim zagrevanja, i pored činjenice da je za vreme upotrebe mobilnih telefona mozak (najosetljiviji deo tela), prvi put u istoriji evolucije, izložen nizu kratkih, pulsirajućih mikrotalasa (od antene) i prirodnim ELF magnetnim poljima (od baterije). Ovaj zaključak se nastavlja dalje i pored činjenice da mogućnost netermalnog uticaja živih sistema od radijacije mobilne telefonije je pretpostavka moderne, nelinearne biofizike koja je podržana 30-godišnjim dokazima da su za netermalni i drugi negativni efekti zdravlja, ne samo zbog izloženosti GSM radijaciji nego i drugim emiterima mikro¬talasnih i RF radijacija sa intenzitetom na lokaciji gde postoji izloženost ljudi i životinja, upoređen sa intenzitetom koji je ustanovljen stotine metara od bazne stanice.
Dva razloga su identifikovana:

1. Negativan rezultat nekih pokušaja stvara posebne netermalne efekte
2. Nesigurnost da li će ovi efekti prouzorkovati negativne efekte zdravja

Oba problema su identifikovana i posvećena im je puna pažnja:

1. Činjenica da su poteškoće prisutne je očekivana, kao i reagovanje živih organizama, i to treba da bude pozitivno prihvaćeno kako biološki fakat života
2. Postojanje posebne empirijske konzistentnosti, netermalnih i negativnih efekata zdravlja (najčešće neuroloških), potvrđeno od mnogih ljudi koji su bili izloženi GSM radi¬jaciji, kao i povećana pojava tumora mozga kod korisnika mobilnih telefona. Na kraju, u skladu sa filozofijom podržanom od Svetske zdravstvene organizacije, teško bi bilo raspravljati kako u prihvatljivo kvalitetnom životu nije potrebno prisustvo bolesti termalnog karaktera. U tom smeru, čak i negativni efekti zdravlja koji ne ugrožavaju život, a uzorkovani su izloženosti GSM radijaciji, treba da budu tretirani neprihvatljivo, to jest da nedvosmisleno imaju negativan efekat koji narušava zdravlje onih koji su izloženi radijaciji, a kod dece u pubertetu sprečava skladan opšti razvoj. 

EFEKTIVNA ZAŠTITA OD ZRAČENJA MOBILNOG TELEFONA PXD MOBIČIP, pogledajte: http://biopiramida.blogspot.com/p/pxd-mobi-cip.html

PERU - STANDARDI ZA KVALITET ŽIVOTNE SREDINE

Prema članu 2, pasus 22. Ustava Perua, glavna državna obaveza je da garantuje pravo svakog čoveka da živi u balansiranoj i dobroj sredini za razvoj svog života, a prema članu 67. iz zakona funkcija država je dužna da obezbedii nacionalnu ekološku polisu. Zakon o ekološkim i nacionalnim resursima, zakonodavna odluka broj 613, član 1. potvrđuje da je održavanje zdrave životne sredine obaveza svakog građanina i naglašava obavezu vlade da spreči i da kontroliše svaku štetu napravljenu prirodi koja može da onemogući normalan razvoj i bilo koju formu života i okruženja. Standardi za kvalitet životne sredine i zaštitu od nejonizirajućih radijacija su prirodni instrumenti ekološkog menadžmenta menadžmenta kako bi se sprečilo, odnosno planiralo kontrolisanje zagađenja na strategijama za zaštitu zdravlja, povećane nadležnosti države i promocije održivog razvoja.

Prema pasusu e) člana 4. Zakona 26410 Nacionalnog saveta za okolinu, modifikovanom Zakonom 28245 koji predstavlja okvir Zakona o nacionalnom sistemu ekološkog menadžmenta, funkcija Nacionalnog saveta za životnu sredinu je da vodi proces obrade i usavršavanja standarda za kvalitet životne sredine koji se upućuju predsedniku Saveta da bi se dobilo odobrenje Vrhovnog suda.
Navedene odredbe utemeljene su i usaglašene sa Zakonom o standardima za kvalitet usaglašene sa Zakonom o stan¬dardima za kvalitet životne sredine zaštitom od nejonizirajućih radijacija.
U skladu sa pasusom k) člana 4. Zakona 26410, modifikovanog u član Zakona 28245, nadležnost Nacionalnog saveta za zaštitu životne sredine diktira precizne norme odgovarajućeg funkcionisanja instrumenata ekološkog menadžmenta.

Prema članu 10. (broj 10.1) Zakona 28245,
Nacionalni savet za zaštitu životne sredine ima moć da nameće norme koje sadrže instrumente ekološkog menadžmenta od strane centralne, regionalne i lokalne vlade kao i privatnog sektora. Prema prethodno na¬vedenim normama, koje su u saglasnosti sa odgovarajućim propisima Nacional¬nog saveta za zaštitu životne sredine, reguliše se funkcija i striktna primena standarda kvaliteta životnog okruženja u nejonizirajućoj radijaciji kao instrument ekološkog menadžmenta, te sektora i nivoa vlade koji su uključeni u njihovu realizaciju.

Prema tome, u pasusu 24. člana 118. Ustava Perua, ističe se da je zakonodavna od¬luka sa brojem 560 sadržana u Zakonu za izvršnu vlast, Zakonu 26410 i Zakonu 28245.


ODLUKE:

Član 1.
Odobrenim standardima za kvalitet životnog okruženja u nejonizirajućoj radijaciji, koji su sadržani u Aneksu i koji su deo odluke Vrhovnog suda, potvrđuje se maksimalan nivo snažne nejonizirajuće radijacije, koja postoji u sredini i za koju se preporučuje da se ne nadmašuje kako bi se izbegli rizici za ljudsko zdravlje i ugroženost okruženja. Ovi standardi su postavljeni najpre zbog zaštite čovekovog zdravlja.

Član 2.
Nacionalni savet za zaštitu životne sredine određuje norme kojima se reguliše odgovarajuće funkcionisanje i primena standarda za kvalitet životnog okruženja u nejonizirajućoj radijaciji, a takođe i instrumenti ekološkog menadžmenta od strane sektora i nivoa vlade koji su uključeni u procese njihove realizacije.

Član 3.
Sadašnja odluka Vrhovnog suda je odobrena sa strane predsednika Saveta.


Izdala Vlada Perua, Lima , 2. februar 2005.
Alejandro Toledo, predsednik Perua Carlos Ferrero, premijer Perua

IZRAEL - ZAKON O NEJONIZIRAJUĆOJ RADIJACIJI, 2006. godine

Objavljivanje Zakona o nejonizirajućoj radiaciji u Službenom glasniku vlade (Reshu­mot), 1. januara 2006. godine, predstavlja značajan prodor regulacije izvora radijacije u Iz­raelu. Plansko, zakonsko regulisanje ove veoma važne oblasti temelji se na definisanoj ulozi zaštite stanovništva i prirode od štetnih uticaja koje prouzrokuje nejonizirajuća radijacija, uključujući i radijaciju mobilnih baznih stanica (antena) i instalacija električnih mreža. Za­kon reguliše uvođenje i praktične radnje u vezi sa izvorima nejonizirajućih radijacija, usluge merenja radijacije, između ostalog, i određivanjem zabrana i propisivanjem obaveza u sa­glasnosti sa primenjivim principima.

Preciznije rečeno, Zakon zabranjuje gradnju kon­strukcija sa izvorima radijacije ili obavljanje bilo kakvih usluga u vezi sa radijacijom bez saglasnosti Ministar­stva za zaštitu životne sredine: dozvolu građenja, doz­volu za rad ili dozvolu za obezbeđenje usluga. U vezi s tim, Zakon propisuje uslove za dobijanje svake od ovih dozvola, uključujući i mere o ograničenju izloženosti čoveka i prirodne sredine na predviđenu radijaciju , za­tim, merenja pre i posle dejstva izvora radijacije od strane profesionalno obučenih i licenciranih davalaca usluga. Zakon takođe precizno određuje zabrane, instrukcije za inspekcije, njihovo sprovođenje, kazne i naplate.

Osim toga, Zakon se odnosi i na saopštenja za javnost u vezi sa statusom i dozvolama o radijaciji, lokacijama izvora radijacije, procentima nivoa izlaganja i rezultatima merenja radijacije.

Isto to, odnosi se i na moguće zahteve za kompen­zaciju protiv kompanije mobilnih telefona, te za smanjenu vrednost privatnog poseda zbog bliskosti nejonizirajućeg izvora radijacije.

Konačno, Zakon omogućava donošenje propisa od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine, privremeno i u konsultacijama sa drugim ministarstvima, u vezi sa temama kao što su: kriterijumi i procedure za odobravanje dozvo­la, maksimalno dozvoljeni nivo izloženosti nejonizirajućoj radijaciji, mere za predupređenje i bezbednost u sprečavanju rizika od izloženosti javnosti i prirodne sredine, mere o radijaciji za vreme delovanja njenih izvora i bezbedna rastojanja od mobilnih baznih stanica, uključujuči i rastojanja od osetljivih lokacija - škole, bolnice, domovi za penzionere i druge institucije.

Ovaj Zakon je stupio na snagu 1. januara 2007. godine samo za postavljanje električnih mreža, čija je gradnja dozvoljena ili je odobrena na ovaj datum, u julu 2008. godine.

Seminar u Novom Sadu

Seminar PXD sistema održaće se u NOVOM SADA u ulici Majevička 2 (Mesna zajednica "Narodni heroji").  Datum i vreme održavanja seminara je 16.6.2012. godine u 15 časova.

Ako želite da prisustvujete molimo Vas da nam se javite na telefon 064 9400 845.

ULAZ JE BESPLATAN!

VIDEO: Biopiramida na Youtube.com

http://www.youtube.com/watch?v=PzNit7Al3UE

Čajna gljiva - Kombuha

    Kvasci su veoma rasprostranjene mikro-gljive, pripadaju različitim rodovima i porodicama, a odlikuje ih zajednička osobina - početak njihovog rasta je pupljenje.
U simbiozi sa raznim vrstama bakterija, oni su u stanju da izazivaju određenu fermentaciju tečnosti, tj. šećera iz tečnosti i time stvaraju napitke pomalo reskog ukusa sa prisustvom male količine alkohola u sebi. Već pre dosta vekova ljudi su uočili ova svojstva i počeli da uzgajaju ove neobične kolonije organizama čiji su produkti blagotvorni za naš organizam. To su kvas, kefir, boza i kombuha. Prva dva su poreklom iz ruske tradicije, druga dva nam dolaze sa Istoka. Zajedničko im je da su bogati vitaminima Bkompleksa i da deluju na čišćenje organizma od raznih toksina.
    Čajna gljiva je široko poznata u svetu. Zovu je ruskom, japanskom, kineskom, indijskom čajnom gljivom. Samo ime kombuha je japanskog porekla. Čajnu gljivu zapravo čini simbioza dve vrste organizama: gljiva (kvasci) i bakterija sirćetnog vrenja. Kvasci iz šećera stvaraju alkohol, a bakterije taj alkohol koriste kao izvor energije i pretvaraju ga u sirćetnu kiselinu. Pri tom kvasci saharozu pretvaraju u glukozu i fruktozu i time omogućuju bakterijama da stvaraju glukonsku kiselinu, koja štiti kvasce od konkurentnih mikroorganizama. Vrsta kvasaca koja učestvuje u ovoj simbiozi zavisi od geografskog područja u kome se čajna gljiva gaji. Kombuhom se naziva debela, sluzava, smeđa navlaka pihtijaste konzistencije koja pliva na površini zaslađene tečnosti, koju nakon fermentacije koristimo kao čajni napitak, ali takođe i kao kiselinu koja se može koristiti kao začin umesto sirćeta.
       Čitav proces se odvija u staklenoj tegli. Može se staviti u običnu, zaslađenu vodu i tada ima ukus običnog sirćeta. Ime je dobila upravo po tome što se stavlja u ohlađene čajne napitke od raznih lekovitih bljiki. U tečnosti se drži nekoliko dana, dobro zatvorena, dok se ne postigne željena kiselost, a to se meri lakmus papirom. Izuzetno je važno da napitak bude blag, pošto se u njemu nalazi glukonska kiselina, koju inače u normalnim metaboličkim okolnostima proizvodi jetra čoveka. Ova kiselina ide direktno u krv i ima zaštitnu ulogu za ljudski organizam. Povećanjem procenta ove kiseline u krvi dolazi do prekomernog zakišeljavanja krvi, što može u mnogome da poremeti ravnotežu organizma, a u težim slučajevima da izazove i smrt.
    Umereno konzumiranje napitka koji proizvodi čajna gljiva pruža zaštitu od zagađenja raznih vrsta koja dospevaju putem respiratornih organa i drugačije u naš organizam i mogu izazvati pojavu kancerogenih oboljenja. Rusi su dokazali da je rudarima na Uralu naročito pomogla u čišćenju organizma i sprečavanju prerane smrti zbog udisanja ugljene prašine. Kombuhu možete i sami napraviti. Nakon vinskog vrenja i ceđenja vina u kominu treba dodati određenu količinu vode i malo šećera, a posudu zatim ostaviti izloženu vazduhu. Već nakon 7 dana vinski kvasci iz komine će se udružiti sa sirćetnim bakterijama iz vazduha i dobićete smeđi, sluzavi pokrivač koji se ponaša kao čep i prekriva vinsko sirće.
    Kombuha, ili, kako se jos naziva, japanska gljiva, kombuku, gljiva za dugovecnost, kargaok caj, cembuja orijentalis iako joj u imenu stoji reč gljiva, nije samo to.
        Naime, to je smesa različitih organizama, uključujući i lišaj, kvasac i neke bakterije (bacterium džylinum, bacterium gluconicum, acetobacter ketogenum), kao i pichie fermentantsa. Građena je u obliku višeslojne membrane, sivkaste boje i ne jede se. Čaj od kombuhe vekovima se koristi u Rusiji i Aziji i smatra se da potpomaže dugovečnost. Ovaj čaj sadrži koncentrisane visokokvalitetne belančevine koje organizam odmah može da iskoristi. Gljiva mora da se gaji u rastvoru crnog ili zelenog čaja i šećera u vodi, uz dodatak jabukovog sirćeta ili prethodne kulture istog čaja, i, na odgovarajućoj temperaturi će se stalno razmnožavati (potrebno joj je nedelju dana da se samoreprodukuje), proizvodeci glukuronsku, mlečnu i sirćetnu kiselinu.
    Prva potpomaže stvaranje nekolicine važnih polisaharida: hijaluronske kiseline, neophodne vezivnom tkivu, kondroitin-sulfatske kiseline, koja je osnovica naše hrskavice, mukoitin-sulfatske kiseline, bitne sa našu sluz i staklasto telo oka, kao i heparin, dok je mlečna kiselina izuzetno korisna za debelo crevo. Kombuha proizvodi i nekoliko vitamina, kao i enzime koji su korisni za ljudsko telo. Deluje i kao prirodni antibiotik. No, zanimljivo je i zapažanje da narodi koji svakodnevno piju po dva i po decilitra čaja od kombuhe nemaju bore na licu ni druge vidljive znake starenja, poput sede kose ili staračkih pega po rukama. Utvrđeno je, takođe, da ovaj napitak snižava krvni pritisak, podstiče rad žlezda, stimuliše metabolizam, odnosno pomaže sagorevanje masnoće, pa tako smanjuje telesnu težinu, snižava ureju, šećer i holesterol u krvi, pomaže kod reumatskih i artritičkih smetnji (povećava pokretljivost zglobova i elastičnost kičme i krsta), nepravilnosti u radu želuca, jetre i bubrega, kostobolje, arterioskleroze, oboljenja kože. Obnavlja i crevnu floru, pa time i pomaže kod zatvora i ubrzava cirkulaciju, a pomaže i osobama pod stresom.
    Uz to, kombuha prevenira pojedine vrste raka, povećavajući imunitet organizma, a tokom menopauze smanjuje valunge, mada se neposredno posle pijenja ovog čaja može osetiti vrućina ali, to je znak da je ubrzan krvotok, što će pomoći pročišćavanje organizma od toksičnih hemikalija i tečnosti. Pomaže i astmatičarima i obolelim od bronhitisa, kao i kod kašlja, čisti žucnu kesu, pomaže kod kolitisa, zaustavlja zarazni proliv, pomaže i kod nesanice, a tvrdi se i da ponovo uspostavlja rast kose.

PRIPREMA KOMBUHA ČAJA

• Kultura Kombuche - kvasna gljivica
• Približno 70-100 grama rafiniranog belog šećera na litru vode
• 2 čajne zličice crnog ili zelenog čaja na litru vode

POSUDE I MATERIJAL

• Jedna 2-4 litarska posuda za kuvanje vode
• Jedna 2-4 litarska staklena ili porculanska posuda
• Gumica
• Laneni ili pamučni peškir, odnosno papirnata maramica
• Boce gde će se uliti Kombuha

    Najbolje je početi s pripremom 2 litre čaja. Kad vaša Kombuha kultura dovoljno naraste i počne se razmnožavati, moći ćete pripremati veće količine napitka.

1. - Pripremite čaj na uobičajeni način. Na litru sveže skuvane vode dodajte 2 čajne kašičice crnog ili zelenog čaja (priblizno 5 grama). Možete koristiti čaj u kesicama. Neka se listići čaja ili kesice namaču 15 minuta. Zeleni čaj dolazi iz istih nasada kao i crni, a razlikuje se od njega uglavnom po načinu obrade: on nije fermentiran. Japanski doktori su utvrdili da zeleni čaj sprečava rast raka. Za Kombuha napitak preporučuje se zeleni čaj. Ako ne želite upotrebiti ni zeleni ni crni čaj, takode, možete upotrebiti neki drugi biljni čaj.

2. - Procedite čajne listiće kroz cediljku, odnosno izvadite vrećicu sa čajem iz vode.

3. - Dodajte priblizno 70-100 grama belog šećera na litru čaja pre nego se ohladi. Promešajte čaj tako da se šećer potpuno rastopi. Jedna kašika šećera ima približno 20 grama.

4. - Ohladite čaj na temperaturu od 20° - 25° stepeni Celzijusa (da bude mlak). Kultura ugiba ako se stavi u prevrući čaj.

5. - Kad se čaj ohladi na sobnu temperaturu, ulijte ga u staklenu, porculansku, glaziranu glinenu. Najbolja je staklena posuda. Metalne posude koje nisu iz nerđajućega čelika nisu prikladne i nikad ih ne treba koristiti, jer stvorene kiseline mogu reagirati s metalom. Takođe, možete koristiti posudu iz visokokvalitetnog sintetskog materijala polylefinske grupe, npr. polietilen (PE) ili polipropilen. Izbjegavajte upotrebu posuda iz polivinilklorida (PVC) ili polistirena.

6. - Ako Kombuha napitak pravite prvi put, dodajte čaju tečnosti koju ste dobili zajedno s kulturom. Za sve sledeće pripreme uvek sačuvajte dovoljno Kombuha napitka, da bi dodali oko 10% količine u vaš novi proizvod kao 'startnu tečnost'.
7. - Stavite živu Kombuha kulturu u tečnost.

8. - Pokrijte otvor posude za fermentaciju s lanenim ili pamučnim peškirčićem ili maramicom, papirnatim peškirom ili sličnom laganom tkaninom da bi zaštitili napitak od voćnih mušica, prašine, biljnih spora i drugih zagađivača. Pričvrstite je sa gumenom trakom da bi osigurali da voćne mušice ne mogu ući. Tkanina mora biti dovoljno porozna da omogući vazduhu da cirkuliše, kako bi kultura mogla disati, ali opet ne toliko porozna da bi malene voćne mušice mogle ući i snesti svoja jajašca.

9. - Fermentacija treba trajati 8-12 dana, zavisno o temperaturi. Što je viša sobna temperatura, to je brža fermentacija. Period 8-12 dana je samo orijentacioni.
Kombuha kultura treba toplo i mirno mesto i nikad je ne mičite. Temperatura čaja ne sme pasti ispod 20° C niti narasti iznad 30° C. Idealna temperatura je izmedju 23° i 27° C. Svetlost nije potrebna za fermentaciju. Kultura, takođe, uspeva i u mraku. Kultura se može oštetiti izlaganjem jakoj sunčanoj svetlosti. Bolja je polusena.
    Za vreme procesa fermentacije kvas razgradjuje šećer i pretvara ga u plin (CO2) i razne organske kiseline i druge sastojke. Kombinacija tih procesa daje Kombuha napitku njegov karakterističan ukus.
Napitak je ispočetka sladak, ali se ova slatkoća gubi kako se šećer razgrađuje. U isto vreme počinje se razvijati kiseli ukus kao rezultat aktivnosti bakterija, tako da dolazi do prelaska od slatkoće u kiselost. Ako više volite blago slatki napitak, fermentaciju treba ranije zaustaviti. Za suhi ili blago kiseli ukus neka fermentacija traje duže.

10. - Kad čaj postigne željeni ispravni stepen kiselosti (pH 2,7-3,2) ovisno o individualnom ukusu, sa čistim rukama izvadite kulturu iz posude. Operite kulturu hladnom ili mlakom vodom. Ulijte novi čaj u posudu i odmah dodajte kulturu. Pazite na pravilnu temperaturu čaja.
    Ulijte napitak u staklenke, koje trebaju biti pune do vrha. Približno 10% sačuvajte za izradu nove kulture. Staklenke dobro zatvorite. Nije potrebno proceđivati fermentirani napitak kroz tkaninu. Određena količina taloga je normalna. To dolazi zbog rasta kvasa, koji proizvodi plin koji gazira napitak. Smatra se da kvas ima neke pozitivne učinke na ljudski organizam.

11. - Da bi se postiglo krajnje zadovoljstvo u ovom napitku, treba mu dozvoliti da nekoliko dana zrije (najmanje 5 dana), nakon što je bio flaširan.
Aktivnost bakterija je zaustavljena jer flaširanje isključuje pristup vazduhu, dok kvas nastavlja raditi. Ako su staklenke čvrsto zatvorene, plin nastao aktivnošću kvasa ne može izaći. Na taj način se dobija penušavi napitak. U tu svrhu obično su dovoljni tih nekoliko dana u staklenki; Kombuha napitak ostaje dobar mesecima. Ne brinite: u jednom trenutku kvas ce prestati proizvoditi plin. Preporučljivo je staklenke držati na hladnom mestu.

12. - Napitak ima prijatan ukus. On je penušav, blago kiselkast i osvežavajući. Normalno je da se pije tri čaše dnevno; jednu čašu (0,1 litra ili više) na prazni želudac ujutro, drugu čašu nakon ručka, a poslednju čašu kratko vreme pre odlaska na spavanje. Uživajte!

13. - Kad počnete s novim procesom fermentacije nikad nemojte zaboraviti dodati novom čaju najmanje 10% tečnosti već fermentiranog napitka.

KORIŠĆENJE KOMBUHE

• Poseduje prirodni antibiotski efekat,
• Snižavanje krvnog pritiska,
• Detoksikacija. Analiza urina pokazuje povećani sadržaj žive, olova i različitih drugih toksina, kada se čaj koristi u prvo vreme,
• Preventiva nekih vrasta kancera,
• Pomoć u menopauzi, smanjenje neugodne sekrecije,
• Pomoć kod zatvora, jer je prirodni laksativ,
• Pomoć kod mišićnih bolova, posebno u vratu i ramenima,
• Pomoć kod bronhitisa, astme i kašlja,
• Pomoć kod alergija,
• Pomoć u bubreznim tegobama. Ako se uzima svakodnevno, eliminiše ureu za 100 dana,
• Pomoć kod kolitisa, neuroze stomaka, gastroenteritisa,
• Smanjuje holesterol i povećava elastičnost vena i arterija,
• Korisna je kod katarakte i slične oblike na rožnjači,
• Zaustavljenje infekcione dijarete,
• Pomoć pri sagorevanju masti, pri čemu potpomaže gubljenje težine,
• Pomoć pri nesanici,
• Pomoć da rad jetre i žucnog mehura bude efikasniji,
• Pomoć pri smanjenjunivoa glukoze u krvi kod dijabetičara,
• Iznenađujuci efekti na temenu, pomaže izbegavanje ćelavosti, opadanje kose i eliminiše sedu kosu,
• Pomaže varenju,
• Daje više enegrije,
• Smanjenje edema i otoka stopala,
• Prevencija i tretiranje kandide,
• Pomoć pri bolovima artritisa,
• Pomoć kod ekcema, a takođe se može upotrebiti spolja za ublažavanje osipa,
• Uklanjanje bradavica,
• Lečenje gljivičnih oboljenja stopala . . .

VAŽNA UPOZORENJA

    Katkada kultura pliva na površini, katkada tone na dno. Oboje je u redu. Kad kultura potone na dno, na površini čaja počinje rasti nova kultura (mlada kultura). Kombuha kultura treba nešto vremena da se reprodukuje. Ona počinje rasti kao tanki sloj. Što je duže pustite rasti na miru, to će nova kultura biti deblja.
    Ako imate bilo kakav problem s rastom nove mlade Kombuhe, što se katkada može očekivati kad je previše hladno, npr. zimi, možete pokušati sledeće: S obzirom da rast nove kulture zahteva više vremena, odelite je od pripravka napitka koji želite piti. Novoj kulturi na površini tečnosti dozvolite 3 do 5 nedelja da raste.
    Kombuha kultura raste i u potpunosti prekriva površinu caja. Kultura tokom rasta na površini čaja znatno odeblja. Odebljana kultura je sastavljena od lako odvojivih slojeva. Slojevi se mogu lako razdvojiti jedan od drugoga i svaki se može upotrebiti kao nezavisnu kulturu za proizvodnju Kombuha napitka. Ako kultura potone na dno posude, na vrhu će se početi stvarati nova kultura.
    Na taj način svaka kultura nastavlja razmnožavati sama sebe sve dok ne postane tamno smeđa. Kad postane tamna i prljavo smedja, bacite ju i zamenite sa jednim od njenih potomaka. Tako će ova jedinstvena kultura vama, vašoj porodici i vašim prijateljima osiguravati trajnu zalihu Kombuha čaja uz vrlo nisku cenu.

KOMBUHA - LEK ZA SVE

    Postoji pravo bogatstvo obimnog iskustva vezanog uz Kombuha gljivu. Osim njene upotrebe kao osvežavajućeg napitka, u gotovo svim izveštajima može se takođe čitati o njenoj upotrebi kao leku. U izveštajima iz najstarijih kao i modernih vremena navodi se veliki broj bolesti kod kojih se koristio i hvalio Kombuha čaj. Paleta seže od najbezazlenijeg neraspoloženja do najozbiljnijih bolesti.
    Mnogi doktori i naučnici su se usredotočili na učinke Kombuha napitka kao kućnog leka. Postoje mnogi naučni radovi koji se odnose na Kombuhu. Oni govore o njenoj terapeutskoj delotvornosti koja se zasniva na glukonskoj kiselini, glukuronskoj kiselini, mlečnoj kiselini, sirćetnoj kiselini kao i na životno važnim vitaminima C i grupe B. Kao što je dokazano, naročito od strane ruskih istraživača, mnoge od njenih komponenata imaju antibiotske i detoksikacijske karakteristike koje igraju presudnu ulogu kod biohemijskih procesa u telu.
    Nasuprot mnogim farmaceutskim proizvodima s neželjenim nuspojavama, aktivne supstance Kombuhe deluju na celokupni telesni sistem. Zahvaljujući svojim prijateljskim metaboličkim svojstvima ona može ponovno uspostaviti normalno stanje staničnih membrana bez štetnih nuspojava i tako pomoći pojedincu da poboljša kvalitet svog života. Ovu prirodnu snagu možemo iskoristiti za održavanje naše vitalnosti, aktivnosti, kao i naših mentalnih i psihickih sposobnosti!
    Uživajte u ovom čudesnom napitku koji nam je priroda podarila!

Zaštita od štetnih zračenja

Opat A. Mermet je u svojoj knjizi dao sledeću preporuku koja glasi: "Bolje se ukloniti sa štetnog zračenja, nego se štititi bilo kakvim zaštitnim sredstvima.“ Ovde je sadržana i pouka: Ako možeš ikako da pomakneš ležajeve na kojima se spava na mesta bez štetnih zračenja, to je najbolja zaštita. Jasno je da to nije uvek moguće, pa se moralo preći na blokade ovih zračenja. U tu svrhu do danas je preporučivano mnogo tzv. aparata za odzračivanje, raznih folija, ploča, predmeta od slame, slamarica, olovnih ploča, raznih spirala, napravljenih nacrta i šara, koji navodno štite, ugrađivanja u temelje kamena temeljca u onom smeru prema severu, kakav je imao u svom primarnom ležištu, odakle je donesen. 

Blokadama se bavio Gustav Freiherr von Pohl, koji je 1928. godine prijavio jedan patent, kojim je mogao odzračiti čitavu kuću. Mukotrpnim daljim radom uspio je blokirati štetna zračenja prvo 3 km2, zatim 5,5 km2 da bi proširenjem svoje stanice za blokadu zračenja uspio blokadu proširiti na 12 km2. Imao je nameru da pojača blokadu na 200 km2, ali nije uspeo, jer mu je za tu stanicu trebao veći prostor nego što ga je imao, a nije imao ni dovoljno finansijskih sredstava. Vrednost njegove blokade potvrdilo je mnogo tadašnjih radiestezista, koji nisu mogli pronaći pre poznate tokove štetnih zračenja. Na žalost, Freiherr von Pohl nije dugo iza toga živio. Za čuditi se da mnogi naučnici i dobri radiestezisti nisu nastavili njegov rad. Stanko Jurdana je preporučivao blokadu zračenja pomoću olovnih ploča i baritne žbuke. Koliko mi je poznato, jedna zgrada u Zagrebu je blokirala široki tok podzemne vode sa olovnim pločama, nakon što su se počela javljati oboljenja iznad ovog toka. Prilikom pregleda jednog stana u Tuškancu, u većoj porodičnoj kući nisam uspio pronaći nikakva štetna zračenja koja dolaze od podzemnih voda. To me je povuklo da se uputim u dvorište, gde sam našao i pratio tokove podzemnih voda, ali samo do kuće. Tu su tokovi zračenja bili nestali. Nisam ih uspeo pronaći ni rašljama, ni viskom. Kad sam se uverio da je kuća blokirana, upitao sam vlasnika, da li u kući ima neku blokadu. Rekao mi je da me je upravo zato i pozvao, da li ta blokada još vredi. Rekao mi je da je prema uputama Ing. S. Jurdane prilikom gradnje kude, ispod pločica i parketa postavio baritnu žbuku. To je bilo pre petnaestak godina, i blokada još uvek drži. Jedna od najstarijih, blokada bila je slamarica, na kojoj se mnogo spavalo pre sadašnjih jogi-dušeka, koji ne štite ni malo, nego su čak često i štetni. Upotreba različitih spirala u poslednje doba se malo primenjuje u zaštiti ležajeva na kojima se spava. Danas se smatra da su slabo efikasne, odnosno da bi se kod zaštite nekog prostora trebalo postaviti više spirala, većeg promera, uglavnom od bakarne žice. U prodaji postoje tzv. Wastra-folije. Imaju veličinu jednog kreveta, stavljaju se ispod njega i moraju se uzemljiti. Vrlo su skupe, pa se retko kod nas upotrebljavaju. Jedno vreme se kod nas prodavala tzv. folija sirius. S jedne strane je imala boju staniola, a s druge zlatnu boju. Istraživanja koja smo proveli pok. A. Crnolatac i ja, pokazala su da su te folije efikasne samo kad je zlatna strana okrenuta prema gore. Danas je nema više u prodaji. U zapadnim zemljama postoje razni Entstrahlungsgeräti, koji se radi svoje cene vrlo retko vide kod nas. 

Poljaci izrađuju ploče RET 0, RET 1 i RET 2. RET 0 štiti područje od 13,5 m u radijusu, 6 m u visinu i 2,7 m u dubinu. RET 1 štiti područje od 9 m u radijusu i 2,0 m u visinu. RET 2 štiti pak u radijusu od 4 m i 2,35 m u visinu. Vrednost ovih ploča je ispitana i potvrđena od Društva radiestezista u Varšavi. Ploče su malih dimenzija. Zgodne su za postavljanje. Može ih postaviti samo iskusan radiestezist, koji mora ispitati nakon postavljanja vrednost blokade. Ploče blokiraju samo zračenja koja dolaze od podzemnih voda, a ne zračenja globalnih mreža i zračenja iz naše okoline. 

Poljaci sada rade na pripremi nove ploče tzv. RAM-ploča, sa dodatnom pločicom. Ova bi suzbijala radioaktivna zračenja. Zaštitna sredstva rade na principu stvaranja interferencije, jer sva zračenja su titraji. Svi titraji imaju oblik sinusoide. Zaštitna sredstva rade na principu stvaranja interferencije, što znači da stvaraju istu sinusoidu sa pomakom 180°, pa svaku pozitivnu ordinatu u sinusoidi poništava negativnom ordinatom ploče i obratno. Blokade se već dugo ispituju i još će se dugo ispitivati. Kod nas se posvetila istraživanju zračenja i blokadama Ivana Galić, poznati radiestezist. Nadajmo se da će blokade u budućnosti biti sve više efikasne i primjenjivane za dobro osećanje ljudi i njihovo zdravlje. 

Poglavlje je iz knjige "Radiestezija III" koja je delo radiesteziste Smaila Dubravića.

---

Ako želite kućnu ili prostornu zaštitu od Hartmanove mreže i ostalih štetnih zračenja, preporučujemo Vam PXD BioPiramidu koja je ispitivana u institutu IGEF u Nemačkoj, gde je dobijen sertifikat o neštetnosti i povoljnom delovanju na ljude.

 

Uticaj štetnih zračenja na faunu i floru

Još u davno vreme osetili su ljudi da se na izvesnim mestima loše osećaju ako borave dugo vremena na njima. Možda su naši pra-pra preci imali "šesto" čulo pa su se sklanjali sa takvih mesta, kao što to još i danas čine neke životine. Poznato je da pas beži sa takvog mesta, i ako je prisiljen da se stalno kreće po tom toku, vezan na lancu, da spava na njemu, on kao i čovek lako oboli. 

Sećam se slučaja iz Pule, gde mi je vlasnik jednog psa rekao da mu pas, iako je već dugo kod njih, čim se pusti sa lanca koristi priliku da pobegne od kuće i ne vraća se po nekoliko dana, a kad se vrati svežu ga na staro mesto i to se ponavlja. U zadne vreme je pas jako bolestan, daju mu i neke lekove, ali ne pomaže. Palo mi je na pamet, da bi to moglo biti zato, što pas ima ležaj na štetnom zračenju. Išao sam to pregledati i našao da tok zračenja, širok dva metra zahvaća u potpunosti negovu kućicu. Molio sam vlasnika da mu premesti kućicu na bolje mesto, pokazao sam mu gde je to, i on je to učinio. 

Poznato je i to da krave, ako u štali imaju svoje ležajeve na štetnim tokovima prestaju davati mleko, konji gube boju dlake, mršave i ugibaju na ovim tokovima. Kad se maknu sa tih tokova nastupa poboljšanje, ali čim ih se ponovno vrati na staro mesto, opet poboljevaju. Obično su takve životine sterilne. Slično je i sa svinjama, kozama, ovcama, peradi i golubovima. Spavanje na štetnim tokovima ne šteti mačkama. Ove se čak na takvim mestima dobro osećaju i traže ih. Zato je već u narodu poznata izreka: "Ne spavaj tamo, gde mačka spava." Štetna zračenja "vole" i pčele i mravi. U zoološkim vrtovima je ustanovljeno da su životinje kao lavovi, tigrovi, kenguri, majmuni i mnoge druge uginule od raka, što se obdukcijom utvrdilo. Ptice su vrlo osetljive na štetna zračenja. Pregledom mnogih gnezda našlo se da ni jedno nije bilo izgrađeno na nekom takvom toku. Radi toga se i smatra da su kuće na kojima rode prave gnezda, zdrave kuće. Gnezda lastavica se takođe ne nalaze na bilo kakvom štetnom toku koji dolazi od podzemnih voda. 

Od drveća samo su velike sekvoje neosetljive na ovakva zračenja. U našim šumama je to hrast. On strada samo ako se nalazi na jako štetnom ukrštanju dveju tokova. Bukve jako stradaju, vrlo su osetljive. Zato postoji takođe Izreka: "Izbegavaj hrast bukvu traži!" Bukva na toku ne doživi uobičajenu starost. Ovakvo bolesno drveće se u šumama prepoznaje po svom izgledu. Na kori se pojavljuju neuobičajene kvrge, kora često otpada, grane se suše. Voćke takođe lako oboljevaju na ovim tokovima. Kad sam boravio u Puli kod jednog agronoma, pokazao mi je tri stabla višnje Sve tri su bile iste sorte, sve tri su imale velike krošne i sve tri su jedna do druge posađene. Sve tri zaedno procvetaju i prolistaju, ali samo dve od njih donose plodove, a na trećoj oni svi opadnu. To se ponavlja sedam godina uzastopce, te je agronom odlučio da ovu poseče, jer od nje nema nikakve koristi. Izašli smo u voćnjak i našao sam širok tok podzemne vode ispod korena te višnje, koji je išao dalje na jednu krušku kojoj se je vrh već počeo sušiti. Breskve su voćke koje ne podnose da rastu na ukrštanju dveju štetnih zračenja i brzo uginu. Voćari već znaju, da na mestu gde je uginula breskva ne treba saditi novu. Stoga je za preporučiti, kod osnivanja plantaža voća da se uposli radiestezist koji bi ustanovio i pokazao gde idu jaki štetni tokovi podzemnih voda, kako bi se ova mesta izbegavala. Kod povrća naročito su osetljivi na zračenje krastavci, karfiol koji izraste mekan i rasut, slabe čvrstine. Manje je osetljiv paradajz i grašak.  

Poglavlje je iz knjige "Radiestezija III" koja je delo radiesteziste Smaila Dubravića.

Kolika je u procentu štetnost od spoljnih zračenja iz naše okoline?

To su zračenja od TV i radio predajnika, dalekovoda, trafostanica, radara, gromobrana, ulične i kućne rasvete, kao i od kućnih aparata, zračenja od plastičnih i drugih materijala, TV i radio aparata. Već nekoliko godina se prodaje ugrađen radio aparat u krevete iznad glava onih što leže na njima. Berlinski tehnički univerzitet je proučavao delovanje ovih aparata i pronašao da oni mogu biti uzrok jakih glavobolja. Naročito aparati u kojima je ugrađen uređaj za buđenje, koji su celu noć uključeni. Ovi aparati su opasni i kad nisu uključeni ukoliko utikač nije izvučen iz utičnice u zidu. Poznato je svima da TV ekran štetno zrači. Udaljenost od ekrana bi trebala kod gledanja biti 4 do 5 m. Ovo zračenje šteti čak i životinjama u kući, naročito pticama ako su u zoni štetnog zračenja od TV ekrana. Kućni aparati, kao što su frižideri, mašine za pranje rublja, električne peći zrače takođe, stvaraju elektro-magnetna polja kroz koja se stalno krećemo. U današnje doba bilo bi nerazumno, bez obzira na izvesnu štetnost sa ove strane, odustati od upotrebe ovih aparata. Postoje neki saveti kako bi se mogli zaštititi ili bar osetno umanjiti štetno delovanje od instalacija električne struje i njenih aparata: Podzemni kablovi su u pogledu štetnog zračenja bolji nego spoljni vodovi. Blokada ovih zračenja je vrlo teška. Kad bi pak sva ta zračenja iz okoline bila štetna, bilo bi već došlo do katastrofe. Na nacrt pregleda stana ova se zračenja ne nanose, ali se pomoću viska utvrđuje procenat štetnosti u odnosu na ukupna zračenja u kući (zračenja od podzemnih voda, Hartmanove i Kerijeve mreže). Maksimalno ukupna zračenja iz naše okoline iznose 0,5 do 6% ukupnog štetnog zračenja u stanu (dobijeno empirijski).

Izrada nacrta štetnih zračenja po stanovima

Radi izrade nacrta štetnih zračenja u stanu potrebno je kao prvo imati nacrt stana kojeg pregledamo. Merilo nacrta može biti 1:100 (1 cm = 1 m) ili 1:50 (1 cm = 0,5 m). Vrlo često ovakvi nacrti postoje, naročito kod vlasnika porodičnih kuća ili etažnih stanova. Već prilikom prijave pregleda nekog stana moramo svakako pitati, da li naručilac pregleda poseduje takav nacrt. Ako ga ne poseduje, onda ga treba sam ili preko nekog prijatelja, koji se u to razume, obično su to geodeti, građevinari i arhitekte dati, da ga oni naprave. Skice stana, sa rasporedom prostorija nisu za to pogodne, niti dovoljne, pa makar da imaju upisane sve dimenzije. Praviti nacrt nekog stana ne spada u radiestezijski rad. Ako se pregled vrši u porodičnoj kući, onda je najpovoljnie, da to bude ona etaža u kojoj se nalaze spavaće sobe. Prilikom pregleda stana potrebno je imati jedan veći i jedan manji trokut sa centimetarskom podelom. Vrlo dobro će nam poslužiti hemijska olovka sa četiri boje. Uz to treba imati običnu olovku, kao i bar tri olovke u boji: crvenu, plavu i zelenu. Mekana gumica za brisane. Za rad na lociranju zračenja po sobama, potrebno je imati čelični metar, najbolje dužine 5 m. Radi lociranja pravaca Hartmanove ili Keri-jeve mreže, potreban je i bolji kompas. On će nam dobro poslužiti i za postavljane radiestezijskih zaštitnih ploča, radi blokiranja štetnog zračenja od podzemnih voda, ukoliko se u pojedinom stanu pokaže da usled nepovoljnih tokova zračenja u sobama nije moguće naći povoljno mesto, na kojem bi se moglo postaviti ležaj, a to je da bi došao izvan uticaja štetnih zračenja od podzemnih voda. Od radiestezijskog pribora treba imati rašlje i bar dva viska odgovarajuće težine (jedan rezervni ukoliko nam se prilikom rada prekine vrpca na kojoj visi visak). Najbolje su se kod rada pokazale rašlje od čelične žice 0,5 - 0,9 mm preseka, savijene u petlju. Mogu se upotrebiti i druge vrste rašalja: račvaste rašle u obliku slova V, ili pravougaone rašlje, tzv. "L" antene. Rašle su nam potrebne za pronalažene toka, i da nam grubo pokažu u kome se pravcu proteže tok. Visak nam je potreban, s obzirom da on daje preciznije osovinu toka zračenja, nego rašlje, da pronađeni tok pratimo kroz celi stan, i ustanovimo mesto gde taj štetni tok napušta stan. Prilikom razgledavanja nacrta stana, moramo pronaći prema rasporedu u stanu jedan pravac, od prvog zida pa do poslednjeg zida u stanu. Kad smo po tom pravcu ucrtali sve tokove na koje smo naišli, koristimo drugi pravac, približno okomit ovome prvom, da u tom pravcu pronađemo preostale tokove. Ako je taj drugi pravac nedovoljan da bismo bili uvereni da smo pronašli sve tokove, treba izabrati i treći pravac. Ova tri pravca, ako su dobro postavljeni dovoljni su da reše pitanje svih štetnih tokova u kući. Osim ova dva do tri pravca sa rašljama se pretraže svi ležajevi, kao najvažnija mesta u kući, da se ne bi eventualno neki tok "sakrio". 

1.       Tražene tokova štetnog zračenja od podzemnih vodotoka i geoloških pojava 

A sada prelazimo na iznalaženje štetnog zračenja od podzemnih voda, pravca njihovog toka, širine traka zračenja i negovog polariteta. Spomenuto je već pre da tokovi štetnog zračenja mogu imati električni naboj pozitivan (+), negativan (-) i neutralan (±). U stranoj literaturi naići ćemo na izraze "desno zakretajući“ ili "desno cirkularan" tok, što znači tok zračenja, koji ima zakretni moment u desno (u smeru kazaljke na satu) a mi ga jednostavno zovemo pozitivnim (+) tokom. Analogno je da negativan (-) tok ima zakretni moment levo (levo cirkularan), dok je tok ± neutralan, ali najštetniji, jer se u njemu vrši pražnjenje "+" i "-" toka, pa obično ima i najveću štetnost. U njemu verovatno postoji brza izmena "+" i "-" zračenja. U drveće na ovom toku najčešće udaraju gromovi. Prilikom polaska postavimo se u točku A sa rašljama u ruci, sa mentalnom konvencijom da tražimo tokove štetnih zračenja, koja su opasna za ljude u kući. Čekamo da rašlje naprave jedan okret, što je znak da smo se ubacili u frekvencije štetnih tokova i da možemo poći sa traženjem. Držeći rašlje ispred sebe, na poznati način idemo polagano u I pravcu pregleda, duboko koncentrisani na ono što tražimo. Kad smo došli u točku B, osetio se nagli trzaj rašalja, a zatim jedan-dva okreta, znak da je došlo do rezonance i da smo upravo na toku. Menjajući horizontalno položene ruke sa rašljama, u položaj jedne ruke iznad druge, rašlje će se pokrenuti u jednom pravcu i stati. Najistureniji vrh petlje pokazaće nam približan tok zračenja. Ako radimo sa pravougaonim rašljama, one će nam se na toku ukrstiti. Račvaste (V) rašlje će se trgnuti prema gore ili prema dole, a ako držimo jednu ruku iznad druge, vrh ovih rašalja usmeriće se u pravcu zračenja. Kad smo našli mesto zračenja, uzimamo u ruku visak i sa njim sledimo tok zračenja prvo na desnu stranu smera sve dok ne nađemo na krajnjem zidu stana mesto gde tok zračenja napušta stan. To bi bila tačka C na zidu. Da bismo je mogli preneti na nacrt stana potrebno je izmeriti ili dužinu a ili dužinu b. To se vrši čeličnim metrom na cm tačno i mere pribeleži na papir neko ko nam pomaže pri merenju. Često će se desiti da je dužu liniju u stanu (b) lakše izmeriti nego kraću liniju (a). Zatim se vratimo u tačku B pa tok pratimo u suprotnom smeru, dođemo do točke D i sada izmerimo točku D prema uglu sobe i dužinu C. Pomoću merila, koje imamo pri ruci nanesemo tačke C i D preko točke B čiju poziciju možemo takođe izmeriti i dobijemo pravac osovine nađenog štetnog toka, Još nam ostaje da izmerimo širinu toka zračenja, koju možemo dobiti sa viskom, okomito na osovinu toka i izmeriti pomoću metra. Polaritet toka dobijemo mentalnim putem. Uz pomoć viska pitamo da li je polaritet pozitivan (+). Ako visak daje odgovor da nije, pitamo da li je negativan. Ako ni to nije, onda je jasno tok neutralan (I). Treba izvršiti još jednu kontrolu na isti način. Zatim u merilu nanesemo širinu toka, a prema polaritetu sa odgovarajućom bojom: crvenom za pozitivni, plavom za negativni, a zelenom za neutralni, ucrtamo rubne granice toka. Kad smo to završili, upišemo na kraju ucrtanog toka njegovu širinu u cm i polaritet. Time smo ucrtali prvi tok kojeg smo pronašli u kući. Zatim nastavljamo po I. smeru pregleda traženje novih zračenja i umeravamo ih na isti način te dobijamo tačno u merilu nove tokove u kući u tačkama E, F. Od tačke F do kraja smera (tačka G) nismo otkrili nikakvo štetno zračene. Sada prelazimo na pravac II.(od točke H) i ponovno na isti način tražimo štetna zračenja. U tački I ponovno uzimamo smer toka zračenja i dolazimo do tačke J, merimo dužinu od ugla (koja nam je povoljnija). Potom ponovno od tačke I pratimo smer do tačke K. Merimo i širinu toka i ustanovljavamo polaritet novog toka. Na isti način dobijamo sve ostale tokove u stanu. Kad smo ucrtali sve tokove u nacrt stana, dobro ih je odgovarajućim bojama u vrlo bledoj nijansi obojiti. Međutim još nije sve gotovo u vezi tokova. Sva zračenja u stanu nemaju jednak intenzitet štetnosti. Da bi mogli uspoređivati tokove po štetnosti potrebno je izvesti jednu mentalnu operaciju. Zamislimo da je ovaj pregledani stan centar jednog kruga, koji ima 500 metara radijus. Jasno je da u ovom krugu ima veliki broj štetnih tokova, daleko više nego što ih imamo u stanu. Ako se mentalno koncentršemo na ovaj neodređeni broj štetnih tokova u ovom području i pretpostavimo mentalno jednu skalu štetnosti koja ide od 1 do 10 s tim da nam u tom području koeficijent 1 imaju tokovi koji imaju najmanju štetnost po stanare u pregledanom stanu, a koeficijent 10 najštetniji tok u tom području, onda ćemo stavljajući prst na pojedini nacrtani štetni tok, na upit "Kolika je štetnost ovog toka?" dobićemo pomoću viska neki koeficijent od 1 do 10. Zatim prelazimo na drugi tok, nađemo njegov koeficijent štetnosti i tako redom za sve štetne tokove u kući. Dobićemo nekoliko koeficijenata štetnosti, zapravo toliko koeficijenata koliko imamo tokova. Već nakon malo više iskustva u pregledu stanova opazićemo da "+" i "-" tokovi najčešće imaju koeficijente štetnosti 1 do 5, dok oni "±" imaju znatno više, svakako između 5 i 10. Ove "±" tokove nazivamo teškima. Ukoliko prilikom ustanovljavanja koeficijenta štetnosti crvenog (+) ili plavog (-) toka ustanovimo da imaju koeficijent veći od 5, potrebno ga je ponovno na ustanovljenom toku preispitati, da nije "±" i obratno: ako je "±" tok pokazao koeficijent štetnosti manji od 5, treba ga isto tako preispitati da nije zamenjen polaritet, tj. da je umesto "±" trebao biti "+" ili "-" To se vrlo brzo napravi. Sada kada imamo koeficijente štetnosti svakog pojedinog toka, opazićemo i to da svi pozitivni ("+") tokovi nemaju isti koeficijent štetnosti nego da se razlikuju. Takođe i "-" tokovi, kao i "±" tokovi ako ih ima više. Jasno je da je od dva toka sa različitim koeficijentom štetnosti manje opasan onaj koji ima manji. Ukrštanja dva toka su štetnija po zdravlje nego sami tokovi. Može se uzeti da ona nose štetnost, koja se dobija zbrajanem koeficijenata štetnosti tokova koji se ukrštaju. Budući da u globalu muškarci imaju vrlo izražen "+" a žene "-" polaritet, teoretski ne bi smeo biti "+" tok štetan muškarcima, a "-" tok ženskim osobama. Analogno kao i kod električne struje: ako spojimo dva "+" vodiča ne dešava se ništa. Kad spojimo dva "-" vodiča opet se ne dešava ništa. Ali, ako spojimo "+" sa "-" vodičem nastaće kratki spoj. To se isto dešava u telu, kad se spoji sa suprotnim polaritetom toka. Tok "-" (teški tok) je štetan za oba pola, jer se u njemu samom vrše česta pražnenja, koja utiču i na muškarce i na žene. Tok "+" nastoji promeniti polaritet dipola ćelija kod žena a "-" tok kod muškaraca, dok organizam svom silom nastoji sačuvati svoj normalni polaritet. Ova borba se odigrava celo vreme dok se organizam nalazi u području delovanja ovog toka. Kako je krevet mesto gde se ljudi dosta zadržavaju, to su ta mesta i najopasnija. Ostali tokovi štetnog zračenja od podzemnih voda, kojih ima ne samo u stanu, nego svugde kuda se krećemo ne predstavljaju veću opasnost. Prelazeći stalno preko tih tokova mi se čas punimo čas praznimo, a to ne izaziva teže posledice. Ako kreveti stoje dugo godina na ovakvim štetnim tokovima, onda se kod ljudi koji u njima spavaju počinju javljati zdravstvene teškoće. Organizam usled svakodnevne borbe sa tokom, u nastojanju održavanja normalnog polariteta u ćelijama organizma se postepeno iscrpljuje. Štetan tok je stalan, a što je jači intenzitet štetnosti toka, to on i jače utiče na promenu naravnog, prirodnog polariteta. Gubitak polariteta u organizmu ima kao posledicu slabljenje prirodnog imuniteta, kada je pak ovaj slab otvorena su vrata za sve bolesti, pa i za kancerogena oboljenja. Nakon što smo na nacrtu štetnih zračenja uneli sve tokove štetnih zračenja u stanu, njihovu širinu i polaritet, obavili smo najglavniji deo posla. Pre su spomenute mnoge mreže i mrežni sistemi koji uglavnom dolaze u obliku kvadratnih ili kubnih sistema, od kojih su do sada najbolje opisane i istražene Keri-jeva i Hartmanova mreža. Keri-jevu mrežu sam spomenuo prie Hartmanove, jer prema dosadašnjim istraživanjima ova je mreža, naročito njeni čvorovi opasnija od Hartmanove mreže i njenih čvorova. Sva je sreća, da ni čvorovi Keri-jeve, niti čvorovi Hartmanove mreže nisu svi štetni. Prema tome osim onih, pre ucrtanih tokova štetnih zračenja od podzemnih voda, mogu se ustanoviti i linije i čvorovi Keri-jeve i Hartmanove mreže. U ovu svrhu potreban nam je bolji kompas. Za tražene ovog zračenja vrlo je prikladna tzv. Lecher-antena. Ova vrsta rašalja ima kliznu skalu sa podelom. Klizač se postavi na broj koji odgovara traženju Keri-jeve mreže, a onda je postupak kao i kod običnih rašalja. 

a)      Konstrukcija Keri-eve mreže u stanu 

Kod običnih rašalja prilikom traženja Keri-jeve mreže moramo se koncentrisati na to da tražimo trag zračenja ove mreže. Prilikom hodanja sa rašljama, one će pokazati trzajem prema gore ili dole, ili sa ukrštanem krakova kod pravougaonih rašalja ( L antena ). Tu ćemo stati (tačka A - sl. 20). Sa viskom ćemo ustanoviti širinu trake, a onda ćemo u sredinu trake postaviti kompas da bismo ustanovili pravac SZ-JI. Pružanje trake možemo pratiti u prostoriji u kojoj radimo i tamo gde ta traka seče okomite ravnine suprotnih zidova, odmerimo od uglova sobe, na isti način kako smo to radili kod merenja za nađene tokove (točke B i C). Tako dobijamo jednu traku Keri-jeve mreže, koju možemo ucrtati u nacrt. Nazovimo je prvim osnovnim pravcem mreže. Zatim pođemo po tragu zračenja sa rašljama u ruci na pr. (A→B) sa mentalnom konvencijom da tražimo čvor Keri-jeve mreže. Neka nam rašlje pokažu da je to točka D. Preko viska dobićemo je li taj čvor pozitivan (+) ili negativan (-). Uz pomoć rašalja dobićemo približno okomit pravac na dužinu BC. To je dužina EF. Kad smo to ucrtali, dobili smo dva osnovna pravca Keri-jeve mreže. Sada nam je lako konstruisati na nacrtu stana ostale delove mreže, znajući da su dužine kvadrata Keri-jeve mreže 3,5 m. Od tačke D na pravac BC i EP nanosimo po 3,5 m i 0,5 m za traku. Ako smo dobili da je u D čvor -, onda su drugi naizmenično "+" pa "-" itd. Čvorovi "+" su oni koji nabijaju (produžuju RR), a negativni "-" čvorovi su oni koji prazne (skraćuju RR). Reakcione linije ponekad se ne seku pod pravim uglom (radi geoloških prilika). 

b)      Konstrukcija Hartmanovemreže u stanu 

Konstrukcija Hartmanove mreže obavlja se isto kao što se to radilo kod Keri-jeve mreže. I ovde nam dobro dođe kompas, s obzirom da se Hartmanova mreža pruža pravcem sever-jug (magnetski). Idemo po stanu sa mentalnom konvencijom da tražimo jedan od osnovnih pravaca Hartmanove mreže, koji ide pravcem sever-jug. Počine se npr. u tački A. U tački B rašlje su se trznule i javile nailazak na jednu od osnovnih linija Hartmanove mreže. Sa kompasom iz točke B odredimo sever, i to je prvi osnovni pravac kojeg možemo slediti i viskom do tačaka C i D. Širina pravca uticaja Hartmanove mreže je cca 20 cm. Ako je merilo nacrta 1:100, to širina traka Hartmanove mreže je 2 mm prema našoj geografskoj širini. Razmak između dveju susednih traka Hartmanove mreže je u pravcu S-J približno 2,0 m (u našim područjima). Sada tražimo prvi čvor mreže, ponovno sa rašljama idući na pr. po dužini B C. U tački je dobili smo trzaj rašalja, tj. našli smo jedan od čvorova Hartmanove mreže. Odmah ispitamo koji je polaritet čvora. Neka nam je visak pokazao da je negativan ("-"). Zatim iz čvora E, pomoću viska pratimo pravac zapad-istok. Pravac će nešto odstupati od magnetske osovine zapad-istok kao na slici. Razmak između traka u pravcu sever-jug za naše prilike iznosi 2,0 m, a zapad-istok 2,5 m. Od točke je (koju merimo od zidova konstruisanu celu Hartmanovu mrežu u stanu. Kad bismo naneli na jedan nacrt stana sve tokove zračenja od podzemnih voda, te ove obadve mreže, nacrt bi bio jako išaran, nepregledan. To se vidi na, gde je sve ovo nacrtano. Da ne spominjemo da bi tu mogle doći još mreže Peyré-a, Wittmanna, te Benkerov kubni sistem i dr., tako da bi to bio nacrt koji će malo tko razumeti. Slika 22. Mreža štetnih zračenja iz podzemlja sa nanesenom Hartmanovom i Keri-jevom mrežom, te štetnim čvorovima tih mreža S obzirom da i Kerijeva i Hartmanova mreža postaje patogena samo pod izvesnim meteorološkim uslovima i uslovima promena uticaja zemaljskog magnetskog polja, dovoljno je da se u nacrt unesu samo mesta štetnih čvorova obe mreže, jer oni deluju najviše patogeno. Zato prilikom traženja štetnih čvorova Hartmanove ili Kerijeve mreže, treba se koncentrisati pri radu sa rašljama na iznalaženje štetnih, a ne svih čvorova jedne i druge mreže. Na ovakvom nacrtu teško se je snaći, a naročito onima čie se stanove pregleda, jer njih i zanimaju samo ona mesta u kući gde postoji štetnost dužeg ili dugog boravka, prvenstveno ležajevi. U knjizi Pendel ist erlenbar, Band II, od G. Hürlimann, na str. 132 i 133 data su dva nacrta pregleda stanova koja je napravio profesionalni radiestezist dipl. ing. Oberberger, koji je osim štetnih zračenja iz podzemlja dao Benkerov sistem  (uključena Hartmanova mreža), ali bez Kerijeve ili Vitmanove mreže. Na nacrtu zatim unesemo sve ležajeve u stanu i dobija se tačna slika da li neko spava na nekom od štetnih tokova ili štetnim čvorovima Hartmanove ili Kerijeve mreže. Kad je to gotovo daje se predlog novog smeštaja ležaja, te mesta gde se dugo boravi u stanu, kao na pr. za stolove i stolice na kojima se sedi radi učenja, zatim za stolce za klavirom pa i za fotelje sa kojih se svakodnevno gleda TV-program. Osim štetnih tokova zračenja iz podzemlja ucrtana su i zračenja od globalnih mreža u obliku štetnih čvorova, koji mogu biti pod izvesnim uslovima patogeni.

Poglavlje je iz knjige "Radiestezija III" koja je delo radiesteziste Smaila Dubravića.