Svi zakoni električnosti i polariteta zastupljeni su kod ljudi. Čovek deluje kao kvadripolaran magnet. Između glave "+" i zadnjice "-" postoji razlika napona i strujanje. Ovaj tok se manifestira u magnetskom polju oko nas, kojeg nazivamo i aurom. Veliki broj istraživača se bavio, ili se još i danas bavi, proučavanjem polariteta kod osoba. Gornja i donja polovina tela kod muškarca i žene je različito polarizirana u pogledu magnetske polarizacije. Gornju "+" polovinu vide osetljivi, senzitivni ljudi da treperi u crvenkasto žutoj boji, dok minus polarni deo vide u plavkastoj boji. Plus-polarna je kod muških osoba desna strana tela, a kod žena leva. Postoje i drugi autori koji tvrde, da su muškarac i žena jednako polarizirani, i da se u polarizaciji razlikuju samo u području spolnih organa. Muškarci su "+", a žene "—".
Radiestezisti su već pre dugo vremena ustanovili da su svi dvojni organi kod ljudi (ruke, noge, oči, uši, bubrezi itd.) različito polarizirani. Radi toga bi trebalo obratiti pažnju na to, da čak lekovi za jedan dvojni deo tela ne bi trebali biti isti kao i za drugi. Bolest nije ništa drugo nego promena prirodnog polariteta. U knjizi Pendellehrbuch (1947) Rudolf Spring je napisao da svi organi ljudskog tela, uključujući i najsitnije ćelije imaju svoj polaritet i svoju frekvenciju. Svi lekovi, koji se daju prilikom nekog oboljenja, morali bi imati istu frekvenciju, ali različit polaritet. Dr Oberbach je čak tvrdio da pojedini organi u svojem polaritetu nisu konstantni, nego da preko dana imaju jedanj, a preko noći drugi polaritet (noge danju "-", noću "+", glava "+" pa "-", leva strana tela "-", pa "+"). Heinz Schiegel u svojoj knjizi Heilmagnetizmus, Die Übertragung von Lebenskraft (Isceliteljski magnetizam, prenos životne snage) ima svoju teoriju polariteta čovečijeg tela. Bez obzira da li je to muškarac ili žena, kod njega leva polovina čovečijeg tela je pozitivno polarizirana, a desna negativno.
Prema osovini tela u sredini jačina magnetske polarizacije slabi. Telo je simetrično građeno, s obzirom na osovinu dužine, koja ide preko sredine čela, nosa te izbija na deo gde se noge spajaju. Postoji i osovina debljine ili transverzalna osovina, koja ide preko uha, vrata, ruke i noge do sredine stopala. Ovde je polaritet spreda pozitivan, a odpozadi negativan, ali slabijeg intenziteta nego što je pre spomenuti. Postoji i treća osovina tzv. longitudinalna, koja je drugačija nego gornje dve. Ovde je glava negativna, a stopala pozitivna. Dakle, čovek je trodimenzionalno polariziran. Schiegel se pridržava ove podele na osovine prilikom magnetskog isceljivanja. Polarizacijom čovečijeg tela bavi se i Georg Kirchner u svojoj knjizi Pendel und Wünschelrute (Visak i rašlje). Ta polarizacija danas najbolje odgovara shvaćanju polariteta u radiesteziji. Odnosi polariteta kod muškarca i žene su suprotni. Svugde, gde je polaritet u muškarca pozitivan, kod žene e negativan, i obratno. Ovakve odnose pokazuje i visak. Ukoliko preko viska dobijemo razlike u uobičajenom polaritetu, onda možemo ustanoviti da su kod muškarca izražene ženske osobine, kako u telesnom smislu tako i u psihi. To isto vredi adekvatno i za žene.
Da bi se ustanovio polaritet potrebno j sa viskom ispitati palac na ruci. U normalnom slučaju na levom palcu kod muškarca dobićemo kruženje viska u smeru kazaljke na satu, a na desnom palcu obrnuto. To isto, ali suprotno dešava se kod žena. Kakve pokrete izvodi visak na muškim, odnosno ženskim ruka ma kad se traži polaritet prema Johannu Karl Bähru. U radiesteziji, gledajući na polaritet u globalu uzima se da kod muškarca, bez obzira na pojedinačne polaritete pojedinih delova tela prevladava po svojoj snazi pozitivni polaritet, a kod žena negativni. Prema tome, muškarca u radiesteziji smatramo pozitivno, a ženu negativno polariziranom jedinkom. Odstupanja od toga postoje, ali ih smatramo anomalijama. Videt ćemo da je razlika u polarizaciji muškaraca i žena od velikog značaja pri štetnom uticaju tokova podzemnih voda na organizam ljudi, s obzirom da su i ova zračenja različito polarizirana.
Poglavlje je iz knjige "Radiestezija III" koja je delo radiesteziste Smaila Dubravića.
Нема коментара:
Постави коментар