Kerijeva mreža - Dr. Manfred Curry

Dr. Manfred Curry, kojem se pripisuje pronalaženje II. globalnje mreže nazvanje po njemu Kerijeva mreža bio je po zanimanju lekar, nemačko-američkog porekla, a istraživanja uticaja zračenja na zdravlje ljudi vršio je do svoje smrti u svom Institutu za istraživanje u Riederau na Ammersee-u (Bavarska). Danas ovaj institut više ne postoji. Da bi proučio delovanje atmosferskih i spoljnih uticaja na ljude, napravio je tzv. klimatest komoru u koju je stavljao pacijente i ustanovio je, da sadržaj atmosferskog ozona, a naročito promene njegove koncentracije u toj komori, dovode do toga, da se pacijenti, podvrgnuti ovom testu, ne ponašaju svi jednako. Pacijenti koji su osetljivi na dolazak vruće fronte, tzv. "W"-tipovi (warm = vruć) u klima-test komori prilikom smanjenja količinje ozona osećaju nelagodnost i reaguju različitim tegobama. Kod povećanja koncentracije ozona, ovi W-tipovi se osećaju vrlo ugodno. Kod drugog tipa ljudi, tj. onih koji su osetljivi na dolazak hladne fronte, tzv. "K" tipovi (kalt = hladan), reagovanja su bila upravo potpuno drugačija. Oni se osećaju vrlo loše kod povećanja ozona u klima-test komori. S obzirom na dovod ili odvod ozona, može se i kod jednog i kod drugog tipa ("W" i "K") ustanoviti u kojoj se koncentraciji ozona oni najbolje osećaju pa se može odrediti i pojedina klimatska mesta sa već poznatom koncentracijom ozona, koja bi mogla korisno delovati na pacijenta, da bi se njegovo zdravstveno stanje popravilo. U medicini su poznata dva tipa astme i to "W" i "K" astma. Pogrešno bi bilo poslati onog pacienta koji ima "W" astmu u mesto gde je sadržaj ozona mala i obratno, poslati pacienta sa "K" astmom u mesto gde je koncentracija ozona u vazduhu velika.

Danas je jasno da svako telo ima oko sebe jedno strujno polje, jer se celi organizam ponaša kao jedan generator, koji stvara to polje. Ovo je polje različitog intenziteta, ali se ono odmah menja prema tipu ili drugoj osobi koja dođe u područe delovanja ovog polja. Kako naše polje postoji oko našeg tela, tako isto postoje i polja oko svih drugih živih bića i drugih ljudi. Kada ova dva polja dođu u domet jedan drugog, dobijaju se određena osećanja. Poznato je nama svima, da se dešava da susretnemo nama nepoznate ljude i da su nam odmah odbojni, da ne kažem čak da se u njihovoj blizini osećamo nelagodno, da nam smetaju i ne možemo se normalno koncentrisati. Ako se ovakve osobe približe, mi se povlačimo i nastojimo udaljiti od takvog čoveka, jer osećamo kao da nam vlastitu energiju oduzima. S druge stranje postoje ljudi, pa i životinje, koje su nam pri susretu odmah simpatični, ulivaju nam poverenje, osećamo da nas smiruju, da želimo da smo što bliže njima, da želimo da se upoznamo i sprijateljimo.  Tako reaguju i životinje. Uzmimo pse. Oni odmah osećaju svojim poljem, koji im je pas prijatelj, a koji nije. Prvima prilaze odmah s poverenjem, a od drugih se odmah brzo udaljavaju, ili reaguju munjevito da odmah navaljuju jedni na druge. Dakle možemo reći da postoji jedna kritična tačka, na kojoj se, čim se razmak između dveju živih bića prekorači, tj. skrati, ili bolje reći kad delovanje polja jednoga uđe u delovanje polja drugog, dolazi do određenih ugodnih ili neugodnih reakcija u organizmu.

 Istraživanjima što ih je vršio Dr. Curry sa svojim saradnicima opazio je da polja koja se pružaju oko pojedinih ljudi nisu jednakog dometa. Kod "W" tipova ovo je pole iznosilo od 0 do 40 cm od tiela, kod mešovitih ("G") tipova (gemischt = mešovit) iznosi 40-60 cm, a kod "K" tipova je ovaj razmak iznosio 60 do oko 100 cm. Mogu biti manja kolebanja, zavisno o godišnjem dobu i klimatskoj situaciji mesta prebivanja. Ovaj razmak od tela do granice delovanja polja Keri je nazvao reakcionim razmakom (u daljem tekstu RR) (Reaktionsabstand). Interesantno je spomenuti da ljudi sa velikim reakcionim razmakom osećaju privlačnost prema onima sa malim RR. To znači da se "W" i "K" tipovi međusobno privlače. Ispitivanjem bračnih parova u klima-test komori dobio se podatak da u 95% slučaeva, ako se RR-ovi supružnika zbroe, dobija se prosek od 120. Značajno je da u brakovima gde je ovaj zbroj manji od 100 ili veći od 140 uglavnom nema dece, ili ako se deca i rode imaju zdravstvenih poteškoća već od samog rođenja. Na RR se može utecati lekovima. Oni medikamenti koji dovode do suženja krvnih sudova produžuju ga, a oni koji ih šire skraćuju ga. Isto tako sadržaj ozona u vazduhu  menja veličinu RR. Hladnije fronte sa puno ozona produžavaju ga, dok ga niske koncentracije, koje se javljaju u gradskim područjima sa mnogo smoga ili prilikom dolaska vetra osetno skraćuju. Pomoću merenja RR-a može se ustanoviti i vrsta bolesti od koje neko boluje. Bolesti koje imaju upalni karakter, tj. one koje traju kratko, ili one koje izazivaju grčeve daju duži RR. Kod napada angine pektoris ovaj se RR može povećati sve do 150 cm, pa čak i dalje rasti. Prilikom ubadanja zlatnih igala u akupunkturne tačke naglo se povećava RR, a ako se to radi srebrnim iglama, onda se smanjuje. Zato zlatne igle treba upotrebljavati kod "W" tipova, a kod "K" tipova srebrne. Zlatne plombe u zubima "W" tipova deluju pozitivno, dok kod "K" tipova prouzrokuju razne smetnje. Amalgamske plombe su povoljnje samo "K" tipovima. Prema opažanjima Dr. Kerija "W" tipovi imaju sklonost za metale kao što su zlato, bakar, med, a "K" tipovi za platinu, srebro i nikal. Zlatno i srebrno prstenje i narukvice izazivaju osetnu promenu RR-a i kod divljih naroda nisu nošeni kao ukrasni predmeti. Studij Dr. Curry-ja je statistički dokazao, da - s manjim izuzecima  - uvek od raka oboljevaju "K" tipovi, a ne "W" tipovi. Ljudi koji su bolesni od raka imaju veliki RR. Kod njih nije nikada opažen manji RR od 80 cm, retki su oni koji imaju ispod 100, a u pravilu skoro svi imaju više od 100. Nekad se ovaj RR penjao i do 180 cm. Prosek je 120 cm. Jasno je stoga da ljude koji su oboleli od raka ne treba slati na lečenje tamo gde usled sadržaja ozona dolazi do povećanja RR. Kod bolesnih psihičkih stanja, na pr. kod šizofreničara postoji veliki RR, a kod depresivnih stanja mali. 

Dr. Curry je opazio da nekada RR kod neke osobe nije stalan, nego da se menja, ako je ta osoba boravila duže vreme u sedećem ili ležećem položaju na određenim mestima. Svoju normalnu vrednost postiže tek nakon izvesnog vremena, ako se udalji sa tih mesta. To ga je navodilo na pomisao da u zatvorenim prostorima kao i u prirodi postoje izvesna mesta, koja se ponašaju tako da utiču na promenu RR-a kod ljudi. Ta mesta na neki način pune ili prazne organizam. Eksperimenti su pokazali da izvestan broj ljudi kada se kreće po terenu dobija iste osećaje kakvi se javljaju kod ljudi sa prekoračenim RR-om kada se približavaju drugim osobama. Ovakva, na terenu opažena mesta dala su naslutiti da postoje neke tačke reakcije i reakcione linije, koje su mogli rašljari otkriti na način sličan onome kada se traže tokovi podzemnih voda.  Radi istraživanja ovih fenomena na jednom određenom polju obeležene su sve tačke na kojima se osećala reakcija. Kada je to bilo završeno i kada su tačke reakcije spojene nekom vrpcom ukazala se pravilna mreža u obliku šahovske ploče, koja je imala linije okrenute u smeru severoistok-jugozapad i severozapad - jugoistok. Mreža je bila tako pravilno građena, da se odmah shvatilo da se ne radi ni o kakvim podzemnim tokovima. Ova mreža je nazvana po njenom pronalazaču Manfredu Curry-ju: Kerijeva mreža. Proučavanjem ove mreže na terenima koji su dosta udaljeni od mesta eksperimenta (Italija, Švajcarska, Austrija, Francuska) opazilo se da su reakcione linije traka pravci, samo je širina reakcionih polja u pojedinim krajevima varirala od 1 do više metara. Dr. Keri je mislio da je mreža stalna i da se ne pomiče ni po položaju ni po širini, međutim u novije vreme se misli drugačije.

Inž. A. Schuschnigg je nakon jednog starta rakete u SSSR-u pomoću radiestezijskog pribora ustanovio da se položaj mreže nešto promenio.  Intenzitet zračenja mreže je zavistan od vremena i vremenskim prilikama. Granične vrednosti stranica kvadrata Kerijeve mreže iznose 3,5 do 4 m, a širina traka mreže oko 50 cm. Kerijeva mreža daleko više biološki štetno utiče na ljude nego Hartmanova mreža. Mreža se prostire i vertikalno u visinu. Što su trake mreže šire to je mreža štetnija. Ukrštanja traka u mreži su najopasnija. Mi ih nazivamo čvorovima mreže. Duže zadržavanje na ovim čvorovima utiče vrlo loše na zdravlje, naročito ako se čvorovi nađu na nekom patogenom zračenju, kao što su tokovi podzemnih voda ili geološki rascepi. U betonskim zgradama uočena je pojava mreže koja je paralelna zidovima, a vrlo je slabog intenziteta. Verovatno se radi samo o odbijanju (refleksiji) od zidova zgrade. Betonske deke u kućama pojačavaju intenzitet globalnih mreža. Čak i UKW stanice mogu izazvati neku slabu dodatnu mrežu. Preko traka globalnih mreža pojačavaju se kosmička zračenja. Od pola noći do oko 3h ujutro zračenja se trostruko pojačavaju, dok posle podne intenzitet opada. Mreža se proteže preko cele zemaljske kugle.  Sva je sreća da trake globalnih mreža nisu uvek po zdravlje opasne, jer bi u protivnom teško mogli naći bilo kakav ležaj da nije zahvaćen od traka globalnih mreža. Sve su globalne mreže trodimenzionalne. To odgovara jednoj vrsti kubičnog odnosno prizmatičnog oblika mreže. Kerijeva mreža je desno i levo polarizovana, odnosno neke trake imaju + (desnu), a neke - (levu) polarizaciju. Pozitivno polarizirani čvorovi mreže produžuju RR, oni proširuju čak sa 50 cm na 200 cm, dok negativni čvorovi skraćuju RR. Oni prazne, pa time mogu potpuno ukloniti polove.  Postoje i čvorovi koji su neaktivni, niti pune, niti prazne Verovatno je da se Kerijeva mreža prostire i kroz vodu, i da ribe to koriste za pronalaženje svojih mrestilišta, koja su hiljadama kilometara daleko (na jegulje).  Dr. Keri tvrdi da ova zračenja dolaze odozgo na Zemlju, a nikako da ne dolaze iz zemljinje utrobe.  "W" tipovi sa svojim malim RR ako borave na jednom ukrštanju koje prazni, imaju osećaj slabosti, teške noge, a krv pojuri na površinu kože, nastupa lupanje srca i vrtoglavica. "K" tipovi osećaju se slično na ukrštanju koje nabija, puni.

Da li ljudi na ovim ukrštanjima mogu oboleti od raka? Pitanje je vrlo kompleksno i nauka to apriori odbija. Naime, za svaki dijagnostički utvrđeni slučaj raka na jednom štetnom Kerijevom čvoru, nauka će dovesti za dokaz nekoliko ljudi koji su takođe na takvim čvorovima spavali, a nisu oboleli od raka.  S obzirom da bi samo ukrštanja koja nabijaju mogla delovati kao izazivači raka, te su ob oboljenja od raka izloženi najviše "K" tipovi. Trake zračenja i ukrštanja koja su negativna, dakle sva mesta koja nemaju karakter punjenja, nego pražnjenja, nisu opasna za pojavu raka, pa prema tome ni svi ležajevi u kojima spavaju ljudi na takvim delovima mreže, nego čak takvi ležajevi to sprečavaju, odstranjuju upalne procese, pa se jasno nametnula i mogućnost da se kod obolelih od raka, koji su bili pogođeni bujanjem ćelija njihovim premeštanjem na negativno nabijene delove mreže izazove potpuno suprotan efekat, da dođe do transformacija ćelija u normalne.

Otvoreno je i pitanje zašto životinje osećaju ove nabijajuće zone i sklanjaju se sa njih i zašto to čovek nije u stanju?  Postavlja se još jedno otvoreno pitanje, a to je: zašto biljke i drveće oboljevaju na mestima gde su pražnjenja u mreži velika, upravo obratno nego ljudi. Odgovor je po svoj prilici taj, da se kod biljaka izmena kiseonika i ugljen dioksida vrši upravo na obratan način nego kod ljudi. Ovde bi medicina, ako bi se svojski založila, mogla dobiti mnoge odgovore na izvestan broj pitanja u vezi sa zdravljem ljudi.  S obzirom da se u Kerijevoj mreži javljaju trake i čvorovi u kojima se seku trake različitog električnog naboja (+ i -) to je svakako normalno da ova mreža stoji u električnoj ravnoteži. Maksimalna brzina punjenja je na "+” ukrštanjima, a pražnjenja na "-" ukrštanjima

Nije još dovoljno istraženo da li se trake Kerijeve mreže idući prema ekvatoru ili polovima šire i suzuju.  M. Curry je ispitivao 62 slučaja oboljenja od raka i našao da su svi ti ljudi imali tumor tačno na onom mestu gde je bio nabijen čvor ili blizu jedne ili obadve reakcione linije. Prema tim izvršenim radovima on je uveren, da su upravo ova zračenja bila uzrok oboljenju od raka. Operisanog bolesnika od karcinoma ne sme se ni pod kakvim  položiti u krevet u kome je pre operacije ležao. 

 Poglavlje je iz knjige "Radiestezija III" koja je delo radiesteziste Smaila Dubravića.