Čudesna gljiva

Kombuha čisti organizam, doprinosi dugovečnosti i pospešuje opšte zdravstveno stanje, a prijatan je i osvežavajući napitak

Kurir subota, 15. novembar 2008.

Kombuha je neobičan kompleks mikroorganizama (kvasca i bakterije) sposoban da iz malog broja komponenata stvori mnoštvo različitih nutritivnih i farmakološki korisnih supstanci. To su glukoza, fruktoza, vitamini B1, B2, B3, B5, B6, B12, B15, vitamin C, biotin, folna kiselina, lecitin, mlečna, glukonska i glukuronska kiselina, voćne kiseline (vinska, oksalna, limunska, sirćetna, malonska), 14 amino-kiselina, biogeni amini i neki antibiotici. Zbog ovakve sposobnosti kulture kombuhe ne čudi što je zovu "čudesna gljiva", i svrstava se u grupu gljiva značajnih lekovitih karakteristika.

Lek za sve

Postoji dosta iskustva u vezi s kombuhom. Osim njene upotrebe kao osvežavajućeg napitka, u gotovo svim zapisima može se čitati o njenoj lekovitosti. U tekstovima iz najstarijih vremena navodi se veliki broj bolesti za čije lečenje se koristio kombuha čaj. Paleta seže od najbezazlenijeg neraspoloženja do najozbiljnijih bolesti. Kao što je dokazano, naročito od strane ruskih istraživača, mnoge njene komponente imaju antibiotske i detoksikacijske karakteristike, koje igraju presudnu ulogu kod biohemijskih procesa u telu. Zahvaljujući metaboličkim svojstvima, ona može ponovo da uspostavi normalno stanje ćelijskih membrana bez štetnih nuspojava i tako poboljša kvalitet života. Ovu prirodnu snagu možemo iskoristiti za održavanje vitalnosti, aktivnosti, kao i mentalnih i psihičkih sposobnosti.

Naučnici su otkrili da se ovaj lek koristi kao regulator crevnih aktivnosti, a takođe može da izleči i hemoroide. Iskustvo govori da se pomoću ovog čudesnog napitka uklanjaju i jake glavobolje i nervne smetnje. Osim toga, deluje na čišćenje krvi i odstranjivanje otrova i pruža izvrsnu pomoć kod osipa kože lica. Nadalje, prema lekarskim uputstvima i procenama, on je delotvoran kod trajne glavobolje, bolova u udovima, gihta, reumatizma i drugih problema starenja. Lenjost creva i propratni efekti takođe se mogu otkloniti. Ona daje rezultate kod kalcifikacije bubrega i kapilara mozga. Lekari takođe ističu da se opšti efekat "čajne gljive" pokazuje već za nekoliko nedelja kroz poboljšano opšte stanje i porast kondicionih sposobnosti. Pored toga, kombuha stimuliše metabolizam, pomaže u pročišćavanju tela i eliminaciji otrova.

Istraživanja su pokazala da kombuha čaj snažno utiče na endobionte i na taj način se bori protiv raka u ranim stadijumima. Upravo ti endobionti eliminišu crvena zrnca kod nepovoljne promene pH.

Kombuha gljiva, kao i njen ekstrakt, pokazuju se kao odlična preventiva protiv dijabetesa, a naročito protiv problema starenja kao što su arterioskleroza, visok krvni pritisak sa svojim posledicama, kao što su, na primer, vrtoglavica, giht, hemoroidi; a na kraju krajeva, i kao prijatan laksativ.

Priprema napitka

Čaj od kombuhe treba praviti u većoj providnoj staklenoj tegli, na primer, od pet litara.

Na litar vode treba dodati sto grama šećera i kašičicu crnog ili zelenog čaja pa skuvati i ohladiti. Kombuhu (kupuje se u prodavnicama zdrave hrane) oprati u mlakoj vodi i staviti u čaj. Teglu poklopiti gazom i držati na svetlom mestu osam dana, da bi gljiva "radila". Potom odliti čaj i piti, a gljivu oprati i ponoviti postupak.

Ako bude duže stajala bez otakanja, napraviće se sirće, koje može da se koristi za kiseljenje, a gljiva će se, najčešće, oporaviti. U slučaju dužeg odsustvovanja od kuće, ona se može i osušiti između dva lista filter-papira, i kasnije ponovo koristiti.

Uzimanjem ovog čaja dolazi do znatnog okrepljenja čitavog endokrinog sistema i unapređenja metabolizma. Kombuha čaj se toplo preporučuje sportistima i svima koji se bave napornim mentalnim radom.

Od drevnih dana kombuha napitak se priprema u sopstvenom domu, a čajna gljiva ide od porodice do porodice kao znak prijateljstva. Danas se povremeno pojavljuju upozorenja - koja većinom dolaze zbog ignorisanja recepta ili ekonomskih interesa - da se ne pravi svoj kombuha čaj jer se znanje o tačnom načinu pripreme više puta izgubilo i ljudi pogrešno eksperimentišu umesto da ostanu pri proverenom receptu.

Iako je napitak kiseo, on ne prouzrokuje nikakvo kiselo stanje u želucu, a olakšava i podstiče varenje čak i teško svarljive hrane.

Mnogi ljudi kažu da kombuhu ne koriste nužno za isceljenje određene bolesti, već je piju kao napitak da bi se bolje osećali.

Kombuha snižava krvni pritisak, smanjuje razdražljivost, uklanja bolove, glavobolje, vrtoglavice...

Kombuha se ne preporučuje deci ispod jedne godine uzrasta zbog sadržaja bakterija i enzima koji bi mogli da budu teški za probavni sistem kada je dete u periodu formiranja.

Kombuhu možete naći u prodavnicama zdrave hrane.

Objavljeno na sajtu kurir-info.rs » 

---

Svi koji žele da poklone ili prodaju kombuha gljivu svoje podatke mogu da ostave na veb sajtu www.zdrava-energija.com na ovoj strani. Spisak će biti objavljen naknadno.

---

Hrana kao eliksir

Grašak, pasulj i sočivo pomažu rast ćelija kože, dok se obroci sa žitaricama preporučuju ženama u menopauzi, osobama s visokim holesterolom, krvnim pritiskom i srčanim bolestima

Press ponedeljak, 9. mart 2009.

Press

Grašak... Kombuha... Kopriva...

Astronomski novčani iznosi za razne tretmane i preparate kojima se navodno postiže vitalnost, dugovečnost i održava lepota nisu uvek neophodni. Postoje i prirodna rešenja poput pečuraka, začina, žitarica ili povrća, čiji je blagotvoran učinak po zdravlje i naučno dokazan.

Brojna naučna istraživanja pokazala su da kurkuma izuzetno povoljno utiče na zdravlje, a posebno je korisna u prevenciji raka. Ovaj indijski začin standardni je deo azijske kuhinje i možete da ga nađete u bolje snabdevenim radnjama zdrave hrane.

Prirodni antioksidanti

Pečurke su sjajan izvor biljnih vlakana, vitamina i minerala, ali bi trebalo da obratite pažnju na poreklo uzgoja jer mogu da budu tretirane hemikalijama. O naru se, zahvaljujući bogatstvu antioksidansima, od davnina priča kao o eliksiru mladosti. Preporučuje se da pijete sveže isceđen sok.

Antioksidanti u pšenici, poput tokotrienola, selena i fenolne kiseline, olakšavaju probavu, štite od crevnih bolesti i čuvaju organizam od štetnog delovanja slobodnih radikala. Obrok sa žitaricama šest puta nedeljno preporučuje se ženama u menopauzi, osobama s visokim holesterolom, krvnim pritiskom i srčanim bolestima.

Grašak, pasulj i sočivo izvori su proteina koji pomažu rast kožnih ćelija. Njihov sastojak biotin takođe pomaže osobama kojima opada kosa.

Samo 100 grama pistaća sadrži od 15 do 20 odsto proteina i visok procenat biofenola, koji je delotvoran prirodni antioksidant. Budući da sadrži i kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor i vitamine iz grupe B, pet do 10 pistaća na dan istovremeno osnažuju metabolizam, a fitosteroni smanjuju holesterol i podmlađuju.

Zeleno, volim te zeleno

Spirulina je plavozelena alga koja sadrži 65 odsto kvalitetnih belančevina u čijem je sastavu 18 aminokiselina, od kojih je osam esencijalnih. Bogata je vitaminima, mikroelementima i vlaknima, a čisti organizam od toksina, reguliše holesterol i suzbija anemiju.

Nar... Pistaći... Spirulina...

Morska trava sadrži jod, mineral važan za pravilno delovanje štitne žlezde, koja reguliše metabolizam. Bogata je i magnezijumom i kalcijumom, koji su važni za čvrste kosti, mišiće i pravilno delovanje živaca.

Biljke koje stimulišu perifernu cirkulaciju, poput ruzmarina, ljute paprike, maslačka ili koprive, mogu da budu vrlo delotvorne i u borbi protiv celulita.

Kombuha, japanska čajna gljiva, pomaže pri mršavljenju i oslobađa organizam od otrova. Uzgaja se u staklenoj posudi uronjena u vodu, a dostupna je i kao piće.

Objavljeno na sajtu pressonline.rs » 

Kombuha lekovita pečurka

Kombuha pečurka je veoma poznata u svetu. Zovu je ruska, japanska, kineska i indijska čajna pečurka. Samo ime kombuha je japanskog porekla. Čajnu pečurku zapravo čini simbioza dve vrste organizama: gljiva (kvasci) i bakterija sirćetnog vrenja. Smatra se da ovaj napitak vraća mladost, „pegla“ bore, potamnjuje kosu, ali i povećava imunitet, odlaže staračke bolesti, pa čak je koristan i u prevenciji raka.

Iako joj u imenu stoji reč „pečurka“, nije samo to. Naime, to je smeša različitih organizama, uključujući i lišaj, kvasac i neke bakterije. Građena je u obliku višeslojne membrane, sivkaste boje i ne jede se. Kombuhom se naziva debela, sluzava, smeđa navlaka pihtijaste mase koja pliva na površini zaslađene tečnosti, koju nakon fermentacije koristimo kao čajni napitak, ali takođe i kao kiselinu koja se može koristiti kao začin umesto sirćeta. Ceo proces se odvija u staklenoj tegli. Može se staviti u običnu, zaslađenu vodu i tada ima ukus običnog sirćeta. Ime je dobila upravo po tome što se stavlja u ohlađene čajne napitke od raznih lekovitih bljaka. U tečnosti se drži nekoliko dana, dobro zatvorena, dok se ne postigne željena kiselost.

Izuzetno je važno da napitak bude blag, pošto se u njemu nalazi glukonska kiselina, koju inače u normalnim metaboličkim okolnostima proizvodi jetra čoveka. Ova kiselina ide direktno u krv i ima zaštitnu ulogu za ljudski organizam. Umereno konzumiranje napitka koji proizvodi Kombuha pruža zaštitu od zagađenja raznih vrsta koja dospevaju putem respiratornih organa i drugačije u naš organizam i mogu izazvati pojavu kancerogenih oboljenja.

Najbolje je početi sa pripremom 2 litre čaja. Kad vaša Kombuha kultura dovoljno naraste i počne se razmnožavati, moći ćete pripremati veće količine napitka.

1. Pripremite čaj na uobičajen način. Na litru sveže kuvane vode dodajte 2 čajne kasicice crnog ili zelenog čaja. Nakon 15 minuta izvadite vrećice sa čajem iz vode.

2. Dodajte približno 70-100 grama belog šećera na litru čaja pre nego što se ohladi. Promešajte čaj tako da se šećer potpuno rastopi. Jedna kašika šećera ima približno 20 grama.

3. Ohladite čaj na temperaturu od 20° – 25° stepeni, odnosno da bude mlak. Kultura umire ako se stavi u čaj koji je vruć.

4. Kada se čaj ohladi na sobnu temperaturu, sipajte ga u staklenu, porcelansku ili glinenu posudu. Izbegavajte upotrebu posuda od metala i plastike.

5. Ako Kombuha napitak pripremate prvi put, dodajte čaju tečnost koju ste dobili zajedno sa kulturom. Za sve sledeće pripreme uvek sačuvajte dovoljno Kombuha napitka, da biste dodali oko 10 posto količine u vašu novu pripremu kao „startnu tečnost“.

6. Stavite živu Kombuha kulturu u tečnost.

7. Pokrijte otvor posude za fermentaciju lanenom ili pamučnom krpom, ili sličnom laganom tkaninom da biste zaštitili napitak od voćnih mušica, prašine, biljnih spora i drugih zagađivača. Pričvrstite je gumicom da bi osigurali da voćne mušice ne mogu da uđu. Tkanina mora biti dovoljno porozna da omogući vazduhu da cirkuliše, da bi kultura mogla da diše.

8. Fermentacija treba da traje 8 do 12 dana, zavisno od temperature. Što je viša sobna temperatura, to je brža fermentacija. Period od 8 do 12 dana je samo orijentacioni.

Kombuha kulturi treba toplo i mirno mesto i nikad je ne pomerajte. Temperatura čaja ne sme da padne ispod 20° C niti da naraste iznad 30° C. Idealna temperatura je izmedju 23° i 27° C. Svetlost nije potrebna za fermentaciju. Kultura takođe uspeva i u mraku. Kultura se može oštetiti izlaganjem jakoj sunčevoj svetlosti.

Ako više volite blago slatki napitak, fermentaciju treba ranije zaustaviti. Za suvi ili blago kiseli ukus neka fermentacija traje duže.

9. Kad čaj postigne željeni ispravni stepen kiselosti (pH 2,7-3,2) zavisno od individualnog ukusa, čistim rukama izvadite kulturu iz posude. Operite kulturu hladnom ili mlakom vodom. Sipajte novi čaj u posudu i odmah dodajte kulturu. Pazite na pravilnu temperaturu čaja. Sipajte napitak u staklene posude, koje treba da budu pune do vrha. Približno 10 posto sačuvajte za izradu nove kulture. Posudu dobro zatvorite. Nije potrebno procediti fermentisani napitak kroz tkaninu. Određena količina taloga je normalna. To dolazi zbog rasta kvasa, koji proizvodi plin koji gazira napitak. Smatra se da kvas ima neke pozitivne učinke na ljudski organizam.

10. Da bi se postiglo krajnje zadovoljstvo u ovom napitku, treba mu dozvoliti da nekoliko dana zri (najmanje 5 dana), nakon što je flaširan.

Aktivnost bakterija je zaustavljena jer flaširanje isključuje pristup vazduhu, dok kvas nastavlja da radi. Ako su flaše čvrsto zatvorene, plin nastao aktivnošću kvasa ne moze izaći. Na taj način se dobija penušavi napitak. Preporucljivo je flaše držati na hladnom mestu.

11. Napitak ima prijatan ukus. On je penušav, blago kiselkast i osvežavajući. Normalna količina koju treba popiti je tri čaše dnevno, i to jednu čašu na prazan želudac ujutru, drugu čašu posle ručka, a treću malo pre odlaska na spavanje.

Ponekad kultura pliva na površini, ponekad tone na dno. I jedno i drugo je u redu. Kad kultura potone na dno, na površini čaja počinje da raste nova kultura.Kombuha kultura raste i u potpunosti prekriva površinu čaja. Kultura tokom rasta na površini čaja znatno odeblja. Odebljana kultura je sastavljena od lako odvojivih slojeva. Slojevi se mogu lako razdvojiti jedan od drugog i svaki se moze upotrebiti kao nezavisna kultura za proizvodnju Kombuha napitka. Ako kultura potone na dno posude, na vrhu će početi da se stvara nova kultura.

Na taj način svaka kultura nastavlja da se razmnožava sama sve dok ne postane tamno smeđa. Kada postane tamna i prljavo smeđa, bacite je i zamenite jednim od njenih potomaka. Čaj od kombuhe vekovima se koristi u Rusiji i Aziji i smatra se da potpomaže dugovečnost. Ovaj čaj sadrži koncentrisane visokokvalitetne belančevine koje organizam odmah može da iskoristi.

Zanimljivo je da narodi koji svakodnevno piju čaja od kombuhe nemaju bore na licu ni druge vidljive znake starenja, poput sede kose ili staračkih pega po rukama. Utvrđeno je da ovaj napitak snižava krvni pritisak, podstiče rad žlezda, stimuliše metabolizam, odnosno pomaže sagorevanje masnoće, pa tako smanjuje telesnu težinu, snižava šećer i holesterol u krvi, pomaže kod reumatskih i artritičnih smetnji, povećava pokretljivost zglobova i elastičnost kičme. Obnavlja i crevnu floru, pa time i pomaže kod zatvora i ubrzava cirkulaciju, a pomaže i osobama pod stresom.

Uz to, kombuha je preventivna kod pojedinih vrsta raka, povećavajući imunitet organizma, a tokom menopauze smanjuje „valunge“. Pomaže i astmatičarima i obolelima od bronhitisa, kao i kod kašlja, čisti žučnu kesu, pomaže kod kolitisa, zaustavlja zarazni proliv, pomaže i kod nesanice, a tvrdi se i da ponovo uspostavlja rast kose.

Postoji dosta različitih mišljenja o lekovitosti napitka od kombuhe. Izveštaji iz naroda pokazuju veliku simpatiju dok službena nauka skeptično gleda na čudotvornost napitka. Podaci iz sveta, prenošeni usmenim predanjem, govore o velikoj moći čaja u sprečavanju i lečenju najtežih oboljenja.

Izvor: Navidiku.rs

Objavljeno na sajtu poslovnazena.biz » 

Čime se bave petnički istraživači?

U Istraživačkoj stanici "Petnica" okončani su letnji seminari, pa je zanimljivo pogledati čime su se sve bavili mladi istraživači pripremajući samostalne projekte.

B92 sreda, 5. septembar 2012.  |  Beta | Branko Vićentijević

Kada se popis tema "očisti" i ukloni "teška" matematika, fizika, informatika ili astronomija dolazi se do "Borbe gusana u Mokrinu", "Kraljevačkog zemljotresa", "Antičkog kolača", "Mpemba efekta" ili teme "U kom čaju kombuha bolje i više radi".

Srednjoškolac Đorđe Milosav iz Kikinde želeo je da sa antropološke tačke istražuje odnos čoveka i životinja kroz borbe gusana u Mokrinu. U delu rada Đorđe se bavio samom borbom, ili nadmetanjem kako kažu Mokrinčani.

Čijim - životinja ili njihovih vlasnika, pitanje je sad.

Andriju Avramovića iz Kraljeva, polaznika programa geologije, posebno je zanimalo "koje su rupture (strukture u Zemljinoj kori duž kojih dolazi do deformacija usled tektonskih poremećaja) odgovorne za nastanak zemljotresa koji je pogodio njegov grad u novembru 2010. godine.

Užički gimnazijalac Nikola Obradović je, kao arheolog, proučavao rimsku kuhinju i bavio se pripremom antičkog rimskog kolača po receptu Katona starijeg iz Drugog veka pre naše ere.

Poduhvat je, kažu, u potpunosti uspeo na zadovoljstvo brojnih degustatora.

Maturantkinja Devete beogradske gimnazije Isidora Jakovljević proučavala je "Mpemba efekat", pojavu pri kojoj se, pod određenim uslovima, topla voda brže zaledi nego hladna. Dosadašnji eksperimenti pokazuju da bi glavni uzrok "Mpemba efekta" mogao biti isparavanje vode.

U kom će čaju - crnom, zelenom ili belom, biti najveća koncentracija flavonida i fenola iz čajne gljive kombuha. Razlike postoje, a gimnazijalka Anka Jevremović iz Arilja nastavlja biomedicinsko istraživanje o dejstvu tih po organizam korisnih sastojaka.

Njena sugrađanka Vanja Radišić istraživala je da li anestik etar inhibira normalno dejstvo DNaze (dezoksiribonukleaze), enzima iz jeda ćelija, koji učestvuje u kidanju dvolančanih DNK prilikom apoptoze (odumiranja ćelija). Vanja je DNazu izolovala iz goveđe jetre.

Maturant Četvrte beogadske gimnazije Ivan Milenković želeo je da potvrdi antidepresivna svojstva kantariona ispitujući njegov uticaj na metabolizam kvasca.

Pretpostavka je da dva aktivna jedinjenja iz kantariona, hiperforin i hipericin, stimulativno utiču na metabolizam glukoze, čime se posredno potvrđuje i antidepresivno svojstvo kantariona.

Neki od pomenutih radova svakako će se naći na tradicionalnoj završnoj konferenciji "Korak u nauku", koja će krajem 2012. biti organizovana u novoizgrađenom prostoru Istraživačke stanice "Petnica", a potom gostovati i u Galeriji SANU, u Beogradu.

Objavljeno na sajtu b92.net » 

Samo da proverim da l' mi je jakna porasla

Britanska kreatorka Suzan Li materijal za svoje kreacije uzgaja sama. I to u kadi. Od sastojaka potrebni su samo zeleni čaj, šećer i kombuha i za nekoliko nedelja poraste „tkanina“ tanka poput papira, ili podebela „biljna“ koža od koje mogu da se naprave čak i cipele.

RTS nedelja, 9. septembar 2012.

Proizvodnja materijala za izradu odeće je veoma „prljav posao" sa stanovišta zagovornika zaštite životne sredine.

Šteta koju prerada sintetičkih materijala, ali i prirodnih materijala poput pamuka, nanese prirodnoj sredini veoma je velika, a ljudi nemaju kud – moraju da se obuku.

Zbog toga kreatori u saradnji sa naučnicima pokušavaju da dođu do novih tehnologija i materijala koji su „prijateljski nastrojeni prema prirodi".

Tako se britanska modna dizajnerka Suzan Li opredelila da svoje kreacije pravi od japanske gljive kombuhe!

Skuva dosta zelenog čaja, doda nekoliko kilograma šećera, sipa sve u kadu i kada se „napitak" prohladi ubaci i nešto mikroorganizama.

Kroz nekoliko nedelja materijal je gotov i u zavisnosti od „recepta" koji je primenjen, rezultat može biti lagana osnova za letnju košulju, tanka poput papira, ali i debela „biljna" koža od koje mogu nastati čak i cipele.

Suzan materijal boji po želji uz pomoć, opet neškodljivih materija, a kao jedinu manu odeće i obuće koju kreira navodi neotpornost na vodu.

Britanska modna kreatorka samo je jedna od brojnih kreativnih mladih ljudi koji su se upoznali sa, takozvanom, biokuturom (kombinacija reči biološki i visoka moda - francuski haute couture).

Prema nekim procenama, naučnici su na putu da usavrše materijale čijom proizvodnjom se ne zagađuje životna sredina, a od njih će moći da se naprave ne samo odeća i obuća, već i nameštaj, automobili, pa i čitave kuće.

Objavljeno na sajtu rts.rs »